Kinezima sad drugo dete preskupo

Problem je, međutim, što roditelji nisu na to spremni.

Uprava grada Jičang u centralnom delu Kine zabrinuta je za demografsku budućnost tog mesta. Zato su uputili pismo u kome pozivaju „mlade drugarice i drugove da preuzmu ulogu uzora i sprovode politiku dva deteta“. Stariji bi, piše u pismu, „trebalo da uvere mlađe naraštaje da to čine“.

Kini je, naime, sada potrebno više dece, nakon što je shvatila da je politika ograničavanja broja novorođenih demografski dovela do toga da nacija postaje sve starija. Osobe preko 65 godina starosti već sada čine 13 odsto stanovništva, što znači da ima 185 miliona ljudi u godinama za penziju. Stručnjaci procenjuju da će 2026. u Kini biti oko 300 miliona seniora na 1,3 milijarde stanovnika.

 Besplatna nabavka, skupo održavanje

Nekadašnja izrazito oštra „politika jednog deteta“, kojom su komunisti još od osamdesetih želeli da stanu na kraj brojnim, siromašnim kineskim porodicama, još pre dve godine je ublažena“. U početku je mladim porodicama bilo dozvoljeno da imaju dva deteta, ako su i majka i otac sami bili jedinci. Međutim nije došlo do nekakvog bejbi-buma, kao što se u državnom vrhu očekivalo. Štaviše, zvanične statistike govore da je 2015. u Kini rođeno čak 320.000 beba manje nego u godini pre toga.

Mnogim mladim parovima u Kini više nije potrebna direktiva Partije da se zadrže samo na jednom detetu. To je u Kini, slično kao i na Zapadu, pre svega prepreka za karijeru. Pored toga još veći je problem činjenica da imati dete nije nimalo jeftino.

Tako se i na kineskim internet-forumima pozivi vlade na politiku dva deteta komentarišu otprilike ovako: bebe su „besplatne prilikom nabavke, ali nakon toga postaju skupe“. Sve se to dešava u zemlji u kojoj je, nema tome dugo, izbio skandal zbog mleka u prahu za bebe koje je bilo zagađeno melaminom. Zato tamošnji roditelji i danas, za svaki slučaj, radije kupuju izuzetno skupu dečiju hranu sa Zapada, pa ih to onda košta i više od 700 evra mesečno.

Tu je i problem školovanja: dok je trajala politika samo jednog deteta, bila je stvar prestiža poslati svog jedinca ili jedinicu u najbolju moguću privatnu školu. Državne kineske škole jesu besplatne, ali se roditelji radije odlučuju da plaćaju školarine na skupim školama koje su na dobrom glasu i garantuju karijeru. One često uopšte nisu u gradu u kome žive roditelji, tako da je potrebno i pronaći i iznajmiti smeštaj.

 Stan – veliki problem

A sada bi, pored svih tih troškova, a prema želji državnog vrha, trebalo dobiti još jedno dete? „Pogledajte samo mlađe generacije“, kaže sociolog Kving Jang: „Neki moraju da otplaćuju rate za stan. Neki uopšte nemaju stan i verojatno zbog toga neće ni da ulaze u brak. I sada želite da ti mladi ljudi donesu na svet još jedno dete? Pa već kod prvog deteta oni moraju da vode računa o svakoj pari!“

Rukovodstvo Komunističke partije Kine je, u pismu svim svojim članovima i omladinskim organizacijama, još prilikom uvođenja „politike jednog deteta“ 1980. godine, i samo upozorilo na moguće „reakcionarne primedbe“: „Neki drugovi su zabrinuti da će se zbog politike jednog deteta pojaviti drugi problemi: sve više starih u društvu, nedostatak radne snage, dodatno opterećenje kada je reč o brizi za sopstvene roditelje. Dobrim delom su to strahovanja zbog nerazumevanja, a delom su to problemi koji mogu da se reše.“

Danas, 36 godina kasnije, ti problemi su se zaista i pojavili. Ali jedino čega se dosetio kineski državni vrh jeste da dozvoli porodicama i drugo dete – samo što su sada roditelji ti koji vode „politiku jednog deteta“.