Ko je Ali Laridžani, koji je obećao „nezaboravnu lekciju“ SAD i Izraelu?

Ali 1. marta, ton 67-godišnjeg sekretara Vrhovnog nacionalnog bezbednosnog saveta se nepovratno promenio, piše Al Jazeera.

Pojavivši se na državnoj televiziji samo 24 sata nakon što su američko-izraelski vazdušni napadi ubili vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija i komandanta iranske Revolucionarne garde, Ali Laridžani je uputio oštru poruku.

„Amerika i cionistički režim (Izrael) zapalili su srce iranskog naroda“, napisao je na društvenim mrežama. „Mi ćemo spaliti njihova srca. Nateraćemo cionističke kriminalce i bezobzirne Amerikance da zažale zbog svojih dela“.

„Hrabri vojnici i veliki narod Irana će zadati nezaboravnu lekciju paklenim međunarodnim ugnjetačima“, dodao je.

Laridžani, koji je optužio američkog predsednika Donald Trampa da je upao u „izraelsku zamku“, sada se nalazi u centru odgovora Teherana na najveću krizu u zemlji od 1979. godine.

Očekuje se da će imati važnu ulogu zajedno sa tročlanim prelaznim savetom koji upravlja Iranom nakon Hamneijeve smrti.

Ko je čovek kojem je povereno vođenje iranske bezbednosne strategije dok rat sa Izraelom i SAD i dalje traje?

„Kenedijevi Irana“

Ali Laridžani je rođen 3. juna 1958. u Nadžafu, u bogatoj porodici iz Amola na severu Irana.  Laridžani pripada dinastiji toliko uticajnoj da ju je magazin Time 2009. opisao kao „Kenedijevi Irana“.

Njegov otac, Mirza Hašem Amoli, bio je istaknuti verski učenjak. Poput Laridžanija, i njegova braća su zauzimala neka od najmoćnijih mesta u Iranu, uključujući u sudstvu i Skupštini stručnjaka, klerikalnom savetu ovlašćenom da bira i nadgleda vrhovnog vođu.

Veze Laridžanija sa iranskom elitom nakon revolucije 1979. su i lične. Sa 20 godina oženio je Farideh Motahari, ćerku Morteza Motaharija, bliskog saradnika osnivača Islamske Republike Irana, Ruholaha Homeinija.

Uprkos konzervativnim verskim korenima njegove porodice, njegova deca su imala raznovrstan životni put. Njegova ćerka, Fatemeh Laridžani, završila je medicinu na Univerzitetu u Teheranu potom i specijalizaciju na Klivlend državnom univerzitetu.

Matematičar i filozof

Za razliku od mnogih svojih vršnjaka koji su dolazili isključivo iz verskih, Ali Laridžani ima i sekularno akademsko obrazovanje.

Diplomu osnovnih studija iz matematike i računarske nauke stekao je 1979. na Šarig Univerzitetu za tehnologiju. Kasnije je završio master i doktorat iz zapadne filozofije na Univerzitetu u Teheranu, pišući tezu o Imanuelu Kantu.

Ipak, upravo su njegove političke funkcije bile središte njegove karijere.

Nakon revolucije 1979. pridružio se korpusu Iranske Revolucionarne garde početkom 1980-ih, pre nego što je prešao u vladu, služeći kao ministar kulture pod predsednikom Akbar Hašemi Rafsanžanijem između 1994. i 1997. godine, a zatim kao direktor državnog emitera (IRIB) od 1994. do 2004.

Tokom vremena u IRIB-u, suočavao se sa kritikama reformista da iransku omladinu usmerava ka stranim medijima.

Između 2008. i 2020. godine, služio je kao predsednik Parlamenta Irana tri uzastopna mandata, igrajući ključnu ulogu u oblikovanju unutrašnje i spoljne politike.

Povratak u bezbednosni krug

Ali Laridžani se kandidovao za predsednika 2005. kao konzervativni kandidat, ali nije prošao u drugi krug. Iste godine, imenovan je za sekretara Vrhovnog nacionalnog bezbednosnog saveta i glavnog iranskog nuklearnog pregovarača.

Podneo je ostavku na te funkcije 2007. godine, nakon što se udaljio od nuklearnih politika tadašnjeg predsednika Mahmuda Ahmadinedžada.

Laridžani je ušao u parlament 2008. godine, osvojivši mesto za predstavljanje verskog centra Kom i postao predsednik parlamenta.

Ovo mu je omogućilo da poveća svoj uticaj, a on je obezbedio parlamentarnu podršku za nuklearni sporazum iz 2015. godine između Irana i svetskih sila, poznat kao Joint Comprehensive Plan of Action.

Nakon što je 2020. napustio poziciju predsednika parlamenta i člana parlamenta, Laridžani je pokušao da se ponovo kandiduje za predsednika na izborima 2021. godine. Ovog puta, međutim, diskvalifikovao ga je Guardian Council, koji proverava kandidate. Diskvalifikovan je ponovo kada je pokušao da se kandiduje na predsedničkim izborima 2024. godine.

Savet čuvara (ključni iranski ustavni organ sa izuzetnim ovlašćenjima nad zakonodavstvom i izborima) nije objasnio razlog za diskvalifikaciju, ali analitičari su odluku iz 2021. protumačili kao način da se teren očisti za tvrdu politiku Ebrahima Raisija, koji je pobedio na izborima.

Laridžani je kritikovao diskvalifikaciju iz 2024. kao „netransparentnu“.

Ipak, vratio se na uticajnu poziciju u avgustu 2025. kada ga je predsednik Masud Pezeškijan ponovo imenovao za sekretara Vrhovnog nacionalnog bezbednosnog saveta.

Od preuzimanja te funkcije, njegov stav je postao tvrđi. U oktobru 2025. pojavili su se izveštaji da je Laridžani otkazao sporazum o saradnji sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), izjavljajući da izveštaji te agencije „više nisu efektivni“.

Diplomatija usred rata

Uprkos tom čvrstom stavu, Ali Laridžani se često smatran pragmatičnim i nekim unutar iranskog sistema ko bi mogao biti spreman na kompromis, delimično zbog svoje prethodne uloge u podršci nuklearnom sporazumu iz 2015. godine.

Samo nekoliko nedelja pre aktuelnog rata, navodno je Laridžani bio uključen u indirektne pregovore sa SAD.

U februaru, tokom razgovora posredovanih od strane Omana, izjavio je da Teheran nije primio konkretan predlog iz Vašingtona i optužio Izrael da pokušava da sabotira diplomatski put kako bi „zapalio rat“.

U intervjuu za Al Džaziru pre američkih i izraelskih napada na Iran, Laridžani je opisao stav svoje zemlje prema pregovorima kao „pozitivan“, napominjući da su SAD shvatile da vojna opcija nije održiva. „Pribegavanje pregovorima je racionalan put“, rekao je tada.

Međutim, vazdušni napadi, koji su počeli 28. februara, razbili su diplomatski prozor.

U svom poslednjem obraćanju, Laridžani je uverio naciju da su planovi za uređivanje nasledstva vođstva prema Ustavu već pripremljeni. Upozorio je Sjedinjene Američke Države da je iluzorno misliti da će ubistvo lidera destabilizovati Iran.

„Ne nameravamo da napadamo regionalne zemlje“, pojasnio je, „ali ciljamo bilo koje baze koje koriste Sjedinjene Američke Države“.

Pragmatičniji ton čini se da je bar za sada nestao. Laridžani je odbacio medijske izveštaje da želi nove pregovore sa SAD, rekavši u ponedeljak da Iran „neće pregovarati“ sa Vašingtonom.

Umesto toga, obećao je silan odgovor SAD i Izraelu „kakav nikada ranije nisu doživeli“.