„Begunac od pravde koji je krojio pravdu“: Ko je Marćin Romanovski, poljski političar, koji je pobegao iz Mađarske padom Orbana?

Poljski Radio Zet i Njusvik objavili su sinoć nezvanično da je Romanovski dva puta viđen u Srbiji, preko koje je i pobegao iz Mađarske, posle pada mađarskog premijera Viktora Orbana, i jednom u Hrvatskoj, a poljski ministar unutrašnjih poslova i državne uprave Marćin Kjervinjski potvrdio je danas da je odbegli poslanik opozicione stranke Pravo i Pravda u Evropi.

„Blizu smo. Sve ukazuje na to da je u Evropi, u Evropskoj uniji. Izdat je evropski nalog za hapšenje Romanovskog i sve službe zemalja članica za njim tragaju“, kazao je Kjervinjski poljskoj privatnoj televiziji TVN24.

Nedavno je mađarski premijer Peter Mađar, tokom posete Poljskoj, rekao da sve ukazuje na to da je Romanovski iz Mađarske pobegao preko Srbije, dok je bivši ministar pravde Zbignjev Žobro optužen u istoj aferi sredio američku vizu i pobegao je u SAD preko Italije.

Padom Viktora Orbana sa vlasti nestale su i sve priviliegije koje je Romanovski, begunac od pravde i donedavno politički azilant u Mađarskoj, imao.

Ko je Marćin Romanovski?

Marćin Romanovski, bivši zamenik ministra pravde Poljske koji je u domovini optužen za ozbiljnu korupciju, a kako su pisali mađarski mediji prošle godine bio je zaposlen u Centru za fundamentalna prava, organizaciji koja je u velikoj meri finansirana od strane tadašnje mađarske vlade.

Prema sajtu Centra za fundamentalna prava, Romanovski je bio šef Mađarsko-poljskog instituta slobode.

Na sajtu se navodi da je institut osnovan od strane Centra za fundamentalna prava kako bi istraživao „trajnе vrednosti koje čine osnovu naših pravnih i političkih sistema i koje su ujedinile naše zemlje kroz vekove i različite političke režime“.

„Baš kao što je pre 86 godina Mađarska otvorila svoje srce poljskim izbeglicama, tako to čini i danas. Institut sada vodi Marćin Romanovski, pravnik i bivši zamenik ministra pravde, koji je pronašao utočište u Mađarskoj“.

Međutim, Romanovski nije bežao od Hitlerovih ili Staljinovih armija, već od sopstvenih korupcionaških postupaka kada je potražio utočište u Mađarskoj.

Kao član katoličke fundamentalističke organizacije Opus Dei, koja od svojih članova zahteva celibat, protiv njega je u Poljskoj podignuta optužnica za 18 krivičnih dela, uključujući učešće u organizovanoj kriminalnoj grupi odgovornoj za proneveru državne imovine.

Optužbe se odnose na tendere koje je raspisivao Fond za pravdu (Justice Fund), institucija koja je formalno trebalo da pomaže reintegraciji osuđenika, ali je prema navodima istražnih organa u praksi služila kao izvor finansiranja za desničarsku populističku vladu koja je upravljala Poljskom do 2023. godine.

Političari stranke Pravo i pravda i sam Romanovski smatraju da su postupci protiv njega nezakoniti, iako su čak i pojedini lideri bivše vlasti, uključujući Jaroslava Kačinjskog, izražavali sumnje u rad fondacije.

Romanovski je pobegao u Mađarsku decembra 2024. gde mu je odobren politički azil. Mađarska vlada je čak izmenila zakon kako bi ga zaštitila, rizikujući pogoršanje ionako loših odnosa sa vladom Poljske koju vodi Donald Tusk.

Obrazloženje vlasti bilo je da poljski političar u svojoj zemlji ne bi dobio pravično suđenje.

Početkom aprila prošle godine, poljsko tužilaštvo je izdalo evropski nalog za istragu protiv Romanovskog, ali je Interpol nedavno odbio da ga stavi na svoju listu „traženih lica“, i u skladu sa uobičajenom praksom nije objasnio razloge te odluke, pissao je Telex.hu.

Na sajtu vašingtonskog Instituta za svetsku politiku gde je bio predavač piše da je Romanovski poljski pravnik, akademik i političar.

Doktor je pravnih nauka i diplomirao je na Univerzitetu Nikola Kopernik u Torunu i Univerzitetu u Regensburgu (LL.M.).

Obavljao je funkcije direktora Instituta za pravosuđe u Varšavi (2016–2019), predsednika Saveta Nacionalne škole javne uprave „Leh Kačinski“ (2016–2021) i zamenika ministra pravde (2019–2023), gde je bio zadužen za digitalizaciju, uvođenje modernih tehnologija i sajber bezbednost, podršku žrtvama, porodično pravo, medijaciju i međunarodnu saradnju.

Osnovao je Centar za sajber bezbednost u Zamošću i Akademiju pravde.

Od 2023. godine poslanik je u poljskom parlamentu. U decembru 2024, nakon političkog progona u Poljskoj i, kako navodi, nezakonitog pritvaranja, postao je prvi poljski političar od 1989. godine koji je dobio politički azil u drugoj državi članici EU — Mađarskoj.

Romanovski je autor zakonskih rešenja protiv nasilja u porodici (2020., 2023.) i zakona o zaštiti dece Lex Kamilek (2023.), prvog sistemskog okvira u Poljskoj protiv seksualnog zlostavljanja dece.

Objavljivao je radove iz pravne teorije, prirodnog prava, tranzicione pravde i međunarodnog prava, i koautor je monografija kao što su „On Hard Cases in the Philosophy of Law“ i „Reprivatization: Problems of Theory and Practice“.

Takođe je autor brojnih izveštaja o, kako on navodi, sistemskim kršenjima vladavine prava u Poljskoj nakon 2023. godine, objavljenih u saradnji sa Institutom za svetsku politiku i Mađarsko-poljskim institutom slobode.

Bio je aktivan učesnik javnih i medijskih debata o vladavini prava, slobodi i ulozi Centralne Evrope u transatlantskoj zajednici.

Rođen je 20.januara 1976. u selu Skrvilno u okrugu Ripin u Poljskoj.