Koje opcije Iran ima za okončanje rata sa Izraelom: Eskalacijom do deeskalacije

Iran nema jasan način da okonča rat sa Izraelom, koji bi uskoro mogao da uključi Sjedinjene Države i dovede do novog rata na Bliskom istoku, rekli su analitičari za Al Džaziru.

Od 13. juna, Izrael je ubio najmanje 240 Iranaca, od kojih su mnogi civili. Među ubijenima su i vrhovni iranski vojni lideri i nuklearni naučnici.

Izrael je ciljao zgradu iranske državne televizije, pogodio bolnicu, stambene zgrade i oštetio protivvazdušnu odbranu zemlje.

Iran je odgovorio ispaljivanjem desetina balističkih raketa na Izrael, ciljajući vojne i bezbednosne objekte, i pogodivši rafineriju nafte u Haifi, stambene zgrade i bolnicu. Najmanje 24 osobe su poginule u Izraelu kao rezultat napada.

Cilj Izraela je da uništi iranski nuklearni program i potencijalno dovede do promene režima, kažu analitičari.

Ovi ciljevi otežavaju Iranu brzo okončanje sukoba. Zvanični stav Irana je da neće pregovarati dok je pod napadom, strahujući da će biti primoran da se potpuno preda američkim i izraelskim uslovima.

Iran se možda umesto toga nada da će američkog predsednika Donalda Trampa ubediti da obuzda Izrael, što bi moglo biti u njegovom interesu da izbegne uplitanje u daleki rat, čak i ako je američki lider nedavno izgledao kao da podržava napad na Iran i ponovio da se Iranu ne može dozvoliti da ima nuklearno oružje.

Ako Sjedinjene Američke Države prepoznaju hitnu potrebu za deeskalacijom i uspeju da ubede Izrael da obustavi svoju vojnu kampanju, onda – s obzirom na sve veće troškove rata za Iran i činjenicu da je glavni cilj Irana da zaustavi sukob, a ne da ga proširi – veoma je verovatno da će Iran pristati na prekid vatre ili političko rešenje“,smatra Hamidreza Aziz, stručnjak za Iran u ekspertskoj organizaciji Bliskoistočno vijeće za globalna pitanja.

Malo održivih opcija

Teoretski, Iran bi se mogao vratiti za pregovarački sto i potpisati sporazum dok je pod pritiskom.

Međutim, Iran bi bio primoran da se u potpunosti odrekne svog nuklearnog programa, što bi omogućilo njegovim neprijateljima da agresivno traže promenu režima bez straha od posledica, rekli su analitičari ranije za Al Džaziru.

To je malo verovatan scenario, prema rečima Reze H. Akbarua, analitičara za Iran i Bliski istok i menadžera programa za Severnu Afriku i Južnu Aziju u Institutu za izveštavanje o ratu i miru.

„(Iranski nuklearni) program ostaje prednost za Iran, omogućavajući im čak i da sarađuju sa SAD. Odustajanje od njega bio bi šokantan razvoj događaja koji u ovom trenutku ne predviđam“, rekao je Al Džaziri.

SAD i Iran su već održali pet rundi pregovora pre nego što je Izrael pokrenuo sukob.

Dve strane su došle do ćorsokaka kada je Tramp zahtevao da Iran potpuno odustane od svog nuklearnog programa, koji svaka zemlja ima „neotuđivo pravo“ da koristi u mirnodopske svrhe prema Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja, čiji je Iran potpisnik.

Tramp je potom upozorio Iran da brzo pristane na sporazum ili će se suočiti sa još ozbiljnijim posledicama, nagoveštavajući promenu režima.

Iran nema mnogo dobrih opcija, rekao je Negar Mortazavi, stručnjak za Iran u Centru za međunarodnu politiku (CIP).

On veruje da odmazda protiv Izraela ne pruža Iranu izlaz iz sukoba.

„Ali ako Iran ne uzvrati nakon svakog napada, (iranski zvaničnici) misle da će (izraelski napadi) postati žešći i mislim da su u pravu“, rekao je Mortazavi za Al Džaziru. „Ali svaki put kada [Iran] uzvrati, daju Izraelu izgovor da ih ponovo napadne.“

Da li postoji pritisak na SAD?

Tokom prošle godine, regionalni uticaj Irana je pretrpeo velike poraze, ostavljajući ga geopolitički ranjivim.

Iran se dugo oslanjao na svog saveznika, libansku oružanu grupu Hezbolah, da pruži odvraćanje od direktnih izraelskih napada, ali Hezbolah je značajno oslabljen nakon što je prošle godine poveo totalni rat protiv Izraela.

Pored toga, Iran je izgubio još jednog saveznika kada je bivši sirijski predsednik Bašar el Asad svrgnut u decembru 2024. godine.

Iran bi i dalje mogao da usmeri napade na američke baze i osoblje putem mreže oružanih grupa koje podržava Iran u regionu, posebno u Iraku, rekla je Barbara Slavin, stručnjak za Iran i viši saradnik u Stimson centru.

Ona veruje da bi grupe koje podržava Iran u Iraku mogle da ispale „hitnje upozorenja“ kako bi pokušale da iskoriste američko javno mnjenje.

Trampova nacionalistička baza „Amerika na prvom mestu“ i dalje se čvrsto protivi svakom američkom učešću u ratovima u inostranstvu, koje smatraju nepovezanim sa svojim domaćim problemima.

Antiintervencionističko raspoloženje će se verovatno pojačati ako američki vojnici budu izloženi opasnosti kao rezultat bilo kakvih napada povezanih sa sukobom sa Iranom.

„Pomisao da Amerikanci ginu u ovome učinila bi ovu situaciju još kontroverznijom [za SAD] nego što već jeste“, rekla je Slavin za Al Džaziru.

Iran bi takođe mogao da natera Amerikance da osete ekonomske posledice rata. Pretio je napadom na komercijalni brodarski saobraćaj u Ormuskom moreuzu, što bi uticalo na globalnu trgovinu i povećalo cene nafte. Međutim, Slavin je rekla da bi ovaj potez takođe naneo veliku štetu iranskoj ekonomiji.

Slavin je dodala da se Iran takođe oslanja na komercijalni transport u Ormuskom moreuzu, koji se nalazi između Irana i Omana i jedna je od najvažnijih morskih ruta na svetu za izvoz nafte. Umesto toga, rekla je da je najbolja opcija za Iran da obuzda rat sa Izraelom i sačeka da se sukob završi, tvrdeći da je svaki manevar eskalacije protiv američkog osoblja, čak i kao upozorenje, rizičan potez.

Trampova administracija, koja uključuje mnoge ratne huškače, eksplicitno je upozorila Iran da ne cilja američku imovinu ili trupe.

Iran takođe pazi da ne da SAD nikakav razlog da direktno uđu u rat na strani Izraela, rekao je Akbari.
„Iransko rukovodstvo zna da bi dublje uvlačenje SAD u rat bilo katastrofalno i za režim i u smislu industrijske štete. [To bi rizikovalo uništenje] svega što je Iran izgradio u proteklih 40 i više godina“, smatra Akbari.

Strateški proračun

Zvanični stav Irana je da će Izraelu nametnuti značajnu političku, vojnu i materijalnu cenu zbog podsticanja rata.

Ovaj stav je ponovio i Hasan Ahmadijan, vanredni profesor na Univerzitetu u Teheranu, koji je sugerisao da bi izraelski premijer Benjamin Netanjahu mogao da zaustavi rat ako Izraelci osete posledice krize koju je izazvao.

„Iranci su uvereni da mogu da nanesu dovoljno bola u odmazdnim napadima da primoraju Izrael da prestane sa svojim napadima“, rekao je Ahmadijan za Al Džaziru.

Nije poznato koliku štetu Iran nanosi izraelskoj vojnoj infrastrukturi jer Izrael ne dozvoljava medijima da izveštavaju o tome.

Štaviše, teško je proceniti koliko dugo Iran može da izdrži rat protiv Izraela.

Međutim, Izrael bi takođe mogao imati problema sa napadima tokom dužeg perioda bez SAD, rekla je Slavin.

Ona se osvrnula na medijske izveštaje da Izrael ima malo odbrambenih presretača, što bi ga moglo učiniti ranjivijim na iranske napade dugog dometa.

Izazovi sa kojima se suočavaju oba neprijatelja mogli bi ih naterati da prekinu borbe pre nego kasnije – barem na to Iran izgleda računa.

„Iran trenutno pokušava da se sakrije i nekako prođe kroz ovo“, rekla je Slavin.

„Nijedna spoljna sila neće spasiti Iran. Na njima je (da spasu sebe)“, rekao je Slavin za Al Džaziru.