foto BETAPHOTO (Maxim Blinov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP)Kada je izdat nalog za hapšenje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, 17. marta, podigla se velika prašina oko toga koje su zemlje dužne da ga uhapse ukoliko kroči na njihovo tle.
Neke države, iako potpisnice Međunarodnog krivičnog suda sa sedištem u Hagu, takvu obavezu odbijaju.
Kao potpisnice Rimskog statuta po kom funkcioniše Međunarodni krivični sud (MKS) stoji više od 120 zemalja, među kojima se Rusija ne nalazi.
To znači, da ona nije dužna da isporuči svog predsednika Hagu.
Uz to, bitno je istaći da MKS ne može vršiti hapšenje po zemljama bez saradnje vlade tih država.
Od zemalja bližih nama, Mađarska je zemlja koja, uprkos nalogu MKS-a, ne bi uhapsila ruskog predsednika.
„Mađarska ne bi uhapsila ruskog predsednika Vladimira Putina kada bi ušao u zemlju“, rekao je šef kabineta premijera Viktora Orbana, pojasnivši da statut MKS-a u Mađarskoj nije stupio na snagu, piše Radio Slobodna Evropa.
Ovog avgusta Južna Afrika je domaćin BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), na kom i dalje nije poznato da li će prisustvovati sada optuženi za ratne zločine Vladimir Putin.
Iako je ova država potpisnica KMS-a, opozicija u njoj nudi sklonište Putinu, prenosi Nova.
S druge strane, Hrvatska bi postupila po obavezama koje ima prema ovom sudu.
Premije Andrej Plenković izjavio je nedavno u Briselu da bi Putin bio uhapšen kada bi kročio u Hrvatsku, ali da je scenario njegovog dolaska malo verovatan, preneo je ranije Danas.
Kao vodeća evropska sila, Savezna Republika Nemačka, učinila bi isto.
Da li bi Srbija ispunila obaveze koje ima prema Hagu ostaje nepoznato.
Zemlje u koje bi Putin eventualno mogao da ode su Kina, Severna Koreja, Belorusija, rekao je amrički advokat David Šefer za RSE.
Dimitrij Medvedev, drugi čovek u Savetu bezbednosti Rusije, kazao je da bi hapšenje Putina značilo objavu rata Rusiji.
Osim za Putinom, nalog za hapšenje raspisan je i za Marijom Aleksejevnom Lvovom-Belovom, službenice za prava dece u Rusiji.
Oni se terete za ratne zločine počinjenje od 24. februara 2022. godine i kasnije kao i za ilegalnu deportaciju dece iz Ukrajine u Rusiju.
Potpisnice Rimskog statuta čine 123 zemlje.
Od njih 33 su afričke države, 19 su azijsko-pacifičke države, 18 je iz istočne Evrope, 28 je iz latinoameričkih i karipskih država, a 25 je iz zapadnoevropskih i drugih država.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
