Konfuzija u EU oko odbrambene politike

Strateška autonomija je koncept koji zagovara Makron, tvrdeći da EU treba da bude moćnija na svetskoj sceni i sposobna da nezavisno deluje u velikom broju domena – od vojnih operacija do industrijske politike.

Francuski predsednik je u intervjuu koji je objavljen u ponedeljak rekao da se „apsolutno“ ne slaže s Kramp-Karenbauer, koja tvrdi da „Evropljani neće moći da zamene ulogu Amerike od suštinskog značaja kao garanta bezbednosti“.

Makron je za Le Grand Continent, magazin francuske ekspertske grupe Groupe d’atudes geopolitiques, rekao da je stav Kramp-Karenbauer „istorijsko pogrešno tumačenje“ i da se s njom ne slaže nemačka kancelarka Angela Merkel.

Upitan za ove izjave na konferenciji za novinare, glavni portparol nemačke vlade Štefan Zajbert je izbegao da kaže da li Merkel deli stavove svoje ministarke odbrane ili francuskog predsednika.

On je, međutim, naglasio „suštinsko transatlantsko uverenje“ svoje vlade da Nemačka i Evropa „moraju da se suočavaju s velikim izazovima našeg vremena zajedno sa SAD ako želimo da ih efikasno rešavamo“.

Zajbert se osvrnuo na nedavnu poruku čestitke koju je Merkel uputila novoizabranom predsedniku SAD Džozefu Bajdenu u kojoj je navela da Evropa mora više da čini za svoju bezbednost i da se bori za svoje vrednosti, ali je te napore predstavila kao način da Evropljani preuzmu veću odgovornost u okviru transatlantskog partnerstva.

Zajbert je naglasio da se Berlin „u potpunosti slaže s našim francuskim prijateljima da mi u Evropi moramo da preuzmemo još veću odgovornost za sopstvenu bezbednost, za svoje susedstvo“.

„Delimo s Francuskom želju da budemo još sposobniji da kao Evropljani delujemo nezavisno. Kancelarka je rekla da smo davno krenuli tim putem, ali moramo njime da nastavimo“, rekao je Zajbert.

„Nemačka je uvek bila privrženija transatlantskoj saradnji od Francuske, kaže za Danas Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.

„U Francuskoj je negovana degolistička tradicija sa idejom veće evropske bezbednosne autonomije i poimanjem Evrope od Atlantika do Urala u pozadini. Ponekad je to pominjano i u debatama o evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, mada ne tako eksplicitno“, podseća Minić.

Tokom mandata predsednika Trampa, konstatuje ona, transatlantski odnosi su narušeni, i to ne samo u okviru NATO, već i u drugim važnim oblastima kao što je trgovina.

Ali, kako dodaje, ti odnosi će se popraviti izborom Bajdena za novog američkog predsednika.

„Izborom novog američkog predsednika Bajdena transatlantski odnosi će se svakako popraviti, ali će SAD sigurno očekivati veći, pa i finansijski, angažman Evropljana u okviru NATO“, kaže Minić.

Kako napominje, Evropa će morati da nađe sopstveno mesto u rivalskim odnosima SAD sa Kinom, a da ne postane njihov talac.

Najnovije azijsko interesno povezivanje 15 zemalja, u čijem je centru Kina, predstavlja monumentalni savez trećine svetskog stanovništva i ekonomske moći, a to su, ukazuje Minić, novi okviri međunarodne ekonomske, političke, bezbednosne slike sveta gde će se ponovo aktivirati i pacifička dimenzija američke spoljne politike.

„Male su šanse da će se Evropa u tim okolnostima ozbiljnije distancirati od svog tradicionalnog saveznika koji je više od 70 godina bio garant njene bezbednosti. Nove okolnosti mogu samo doprineti konsolidaciji NATO“, zaključuje sagovornica Danasa.