Kriza poverenja u japansku vladu nakon poslednjeg skandala

Podrška vladi premijera Fumija Kišide pala je na samo 26 odsto, pokazuje najnovije istraživanje javnog mnjenja koje su sproveli list Nikei i Televizija Tokio, prenosi RTS.

To je najniži stepen podrške koja je zabeležila neka japanska vlada još od 2012. godine, kada je došlo do smene vlasti i Liberalno-demokratska partija, koju sada predvodi Kišida, ponovo prigrabila kormilo države od svojih rivala.

Podrška za premijera i njegovu vladu opala je četiri poena u odnosu na prethodno slično istraživanje sprovedeno pre oko mesec dana. Istovremeno, protivljenje politici vlade poraslo je za šest poena i dostiglo takođe rekordnih 68 odsto.

„Problem politike i novca“

Neposredni povod za to klizanje je skandal u vezi prikrivanja partijskih prihoda, koji je prošle nedelje koštao položaja četiri ministra u Kišidinom kabinetu.

Reč je o praksi prikupljanja donacija za na to specijalno organizovanim prijemima, koje nisu bile beležene i prijavljivanje, te otud nisu bile ni oporezovane, uprkos zakonskoj obavezi koja nalaže da poslanici i političke organizacije obezbede transparentnost u finansiranju i plate državi porez na prihod.

U Japanskim medijima se govori o cifri u protivvrednosti od blizu 700.000 dolara, a tim prikrivenim novcem raspolagali su članovi frakcije koju je za života vodio bivši dugogodišnji premijer Šinzo Abe.

Zakonska regulativa za prestupe tog tipa preti kaznom zatvora do pet godina.

Interesantno je da veliki deo ispitanika, čak 67 posto, za taj finansijski skandal krivi lično premijera Kišidu, koji je bio proteže pokojnog premijera Abea, u čijim vladama je godinama služio kao ministar.

U Japanu se dugi niz godina s vremena na vreme javljaju skandali sličnog karaktera, vezani za finansiranje partija, u medijima i javnosti poznati pod jednostavnom odrednicom „problem politike i novca“.

Problem inflacije

Međutim, mada skandal jeste produbio nezadovoljstvo građana, ono se, pokazuje, istraživanje i dalje dobrim delom odnosi na ekonomsko stanje, posebno inflaciju, koja je počela krajem epidemije korona virusa i pogoršala se s početkom rata u Ukrajini.

Naime, upitani čemu bi vlada trebala da da prioritet, 40 posto učesnika u pomenutoj anketi se nedvosmisleno izjasnilo za obuzdavanje inflacije, dok je još 38 ukazalo na unapređenje opšteg stanja ekonomije.

Mada su zvanične cifre mnogo niže, potrošačima u Japanu je jasno da su struja i hrana poskupeli oko 30 posto u odnosu na nivoe na početku kovida, u čemu određenu ulogu igra i veliki pad jena u odnosu na druge glavne svetske valute koji poskupljuje uvozne proizvode. Kada se uzme u obzir da je prethodno Japan iskusio više od dve decenije deflacije, jasno je da je stanovništvo neprijatno iznenađeno padom svog standarda.

I odobravanje za vladajuću Liberalno-demokratsku partiju u celini je palo, ali ona i dalje uživa nešto više poverenja nego sama vlada, jer je podržava 29 posto ispitanika.

Ipak, opozicione stranke su i dalje daleko od toga da mogu da je ugroze, jer sledeća najpopularnija partija („Japanska inovativna partija“) u istraživanjima javnog mnjenja uživa samo 12 do 15 posto podrške anketiranih građana, od kojih su mnogi neopredeljeni.