Kuda dalje ide NATO?

S obzirom na to da je Vašington sve ogorčeniji zbog manjka pomoći evropskih saveznika u napadu na Iran i držanju Ormuskog moreuza otvorenim, pojavile su se sugestije da će predsednik Donald Tramp pokušati da povuče Sjedinjene Države iz NATO-a.

To se nije dogodilo kada su se lideri sastali u Beloj kući 8. aprila. Međutim, pretnja ostaje, kao i američke kritike alijansi.

Ipak, čini se da postoji svojevrsni put za opstanak NATO-a kao netaknute i relevantne organizacije, što uključuje nastavak potrošnje na odbranu i aktivniju ulogu Evrope na Bliskom istoku, piše RSE.

Može se reći da je transatlantsko putovanje bivšeg holandskog premijera nosilo određene rizike.

Tramp se danima obrušavao na svoje saveznike, optužujući evropske zemlje za „veoma glupu grešku“ i tvrdeći da „NATO nije uradio apsolutno ništa“ kada je u pitanju Iran.

Ponovo je izneo pretnje o svojim političkim planovima za Grenland, što je dodatno uplašilo Brisel, dok je državni sekretar Marko Rubio napomenuo da će Wašington „ponovo ispitati svoj odnos s NATO-om“ nakon što se kampanja u Iranu završi.

Kritike su nastavljene i nakon sastanka Trampa i Rutea, pri čemu je predsednik na mreži Truth Social objavio: „NATO nije bio tu kada nam je bio potreban i neće biti tu ako nam ponovo zatreba. Zapamtite Grenland, taj veliki, loše vođeni komad leda!!!“

Pa ipak, olakšanje u Briselu bilo je opipljivo.

Povlačenje ili premeštanje američkih trupa?

Jedan izvor upoznat s razgovorima, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekao je da postoji „olakšanje što nakon toga nisu imali zajedničku izjavu za medije ili konferenciju na kojoj bismo dobili još više javnog šibanja“. Drugi je rekao da su utisci „pomešani“.

„Nije sjajno, ali moglo je biti i gore; očigledno je to bila korisna prilika za Trampa da iskaže svoje frustracije“, dodali su.

Na samu činjenicu da je do sastanka došlo samo dan nakon objave dvonedeljnog primirja gleda se kao na „srećnu koincidenciju“, jer se poseta planirala već duže vreme.

Umesto potpunog povlačenja SAD-a iz saveza, što bi zahtevalo teško dostižnu dvotrećinsku većinu u američkom Senatu, čini se da bi Vašington mogao razmotriti premeštanje trupa iz zemalja koje se smatraju „beskorisnim“ u vezi s Iranom.

To je, međutim, nešto što je većina evropskih saveznika ionako očekivala jer se o daljem smanjenju broja američkih trupa u vojnom savezu raspravlja već mesecima iako konkretne brojke još nisu objavljene.

U Evropi se nalazi oko 70.000 američkih vojnika raspoređenih u 30 baza, koje služe i kao sredstvo odvraćanja, ali i za podršku operacijama poput onih na Bliskom istoku.

Ta korisnost navodi većinu evropskih prestolnica na verovanje da će Amerikanci ostati mada u smanjenom broju.

„SAD neće otići, ali će igrati sporedniju ulogu u Evropi iako na mnogo načina to već radi“, rekao je jedan evropski diplomata za RSE, dodajući da problem nije toliko u „vojnicima na terenu“, koliko u stručnjacima poput obaveštajnih službenika, gde „određeni jaz već postoji“.

Više evropski NATO?

Međutim, Rute je pokušavao da pozitivno prikaže situaciju.

U Briselu ga vide kao „vrhunskog šaptača Trampu“, ne uvek u laskavom smislu, a poseta SAD-u dala je šefu NATO-a još jednu priliku da pohvali američkog predsednika.

U intervjuu za CNN nakon sastanka u Beloj kući rekao je da je to bila „veoma otvorena i iskrena diskusija, ali i diskusija između dobrih prijatelja“. Priznao je i da je predsednik „očigledno razočaran mnogim saveznicima NATO-a i ja razumem njegove razloge“.

Iako su neke evropske diplomate navele da nisu sve članice EU bile zadovoljne nekim Ruteovim stavovima, posebno njegovom tvrdnjom da u organizaciji ne preovladava mišljenje da je rat ilegalan, a drugi su se osećali nelagodno kada je odbio da komentariše Trampovu nedavnu pretnju o uništenju čitave civilizacije, i dalje su smatrali da je sastanak prošao najbolje što je mogao.

Kasnije, u govoru u Fondaciji i institutu Ronald Regan 11. aprila, Rute je izložio ono što vidi kao put napred uoči sledećeg samita NATO-a u Ankari u julu, odbacujući tvrdnje da savez slabi.

„Da budem jasan: ovaj savez se ne zavarava da problemi ne postoje. Saveznici prepoznaju, i ja prepoznajem, da smo u periodu dubokih promena u transatlantskom savezu. Evropa preuzima veći i pravedniji udeo u zadatku osiguravanja svoje konvencionalne odbrane. I od toga nema povratka, niti ga treba biti“, istakao je Rute.

Istakao je da su prošle jeseni, kada su ruski avioni narušili estonski vazdušni prostor, italijanski, finski i švedski avioni bili ti koji su ih presreli. A kada su ruski dronovi prošle godine upali na teritoriju Poljske, holandski lovac F-35 je bio taj koji je pucao na njih.

Očekujte da ćete čuti mnogo više o tome kako Evropa i Kanada povećavaju izdatke za odbranu.

Nedavni godišnji izveštaj NATO-a pokazao je da su svi saveznici, osim Mađarske i Slovačke, povećali svoje rashode u 2025. godini u odnosu na prethodnu.

NATO na Bliskom istoku?

Jedan diplomata NATO-a primetio je da će „Ankara biti festival osmeha i vratiće se oko samo jedne stvari – novca, a tu nam ide dobro“.

Ali ubuduće neće biti reč samo o tome koliko Evropljani troše na odbranu. Moraće dokazati svoju korisnost Vašingtonu i izvan vlastitog kontinenta.

Iako je veliki fokus bio na odbijanju Španije da dozvoli Sjedinjenim Državama korišćenje svojih baza u kampanji protiv Irana, NATO je želeo da istakne da je većina drugih saveznika pokušala da pomogne.

Što je najvažnije, Nemačka, Portugal i Ujedinjeno Kraljevstvo dozvolili su Vašingtonu korišćenje baza u svojim zemljama. Francuska je dala zeleno svetlo za prisustvo američkih aviona u misijama podrške partnerima u Zalivu.

Na primer, bazu Sauda Bej na grčkom ostrvu Krit koristio je nosač aviona USS Gerald R. Ford za popunu zaliha, goriva i popravke pri nego što je nastavio prema Splitu, u Hrvatskoj, na dalje održavanje.

NATO će nastojati da promoviše više ovakvih primera u budućnosti.

Iako Trump nije postavio nikakve konkretne zahteve na sastanku u Vašingtonu, zvaničnici NATO-a priznaju da će pojedinačni saveznici morati učiniti više.

Oana Lungeslu, bivša portparolka NATO-a, rekla je za RSE da bi konkretnije stvari mogle biti u pripremi uoči ili tokom okupljanja u Ankari.

„Iako u ovoj fazi nema rasprave o NATO-ovoj misiji, Rute igra ključnu ulogu iza kulisa u koordinaciji s britanskim premijerom Starmerom i francuskim predsednikom Makronom, sastavljajući ‘koaliciju voljnih’ za osiguranje Ormuskog moreuza nakon prestanka neprijateljstava i za realizaciju vojnog planiranja“, rekla je ona.

Šta je s Ukrajinom?

Tu je i pitanje Ukrajine, za koju se mnogi evropski saveznici u NATO-u boje da će biti zaboravljena usred rata u Iranu.

„Trebali smo reći ‘pomozite nam oko Ukrajine, a mi ćemo pomoći oko Irana'“, rekao je jedan evropski diplomata pod uslovom anonimnosti, dodajući da su tu „propustili priliku“.

I dalje postoji strah da bi Sjedinjene Države mogle povući ključno deljenje obaveštajnih podataka u ovoj oblasti, ali i da će vazdušna odbrana koja je Kijevu očajnički potrebna otići negde drugo ako dođe do nastavka ratovanja na Bliskom istoku.

Linas Kojala, šef Centra za geopolitičke i bezbednosne studije u Vilnijusu, rekao je da je to upravo onaj balans koji će Rute morati izvesti kako se približava samit u Ankari, dok sena Moskve uveliko visi nad istočnim članicama saveza.

Pogled u budućnost

Ambasadori EU trebalo bi da se sastanu u Briselu kako bi odobrili novu misiju u Jermeniji, koju će zvanično potvrditi ministri spoljnih poslova bloka nedelju dana kasnije.

Misija, koja počinje kasnije ove godine i uključuje do sto državljana EU, uglavnom će pomagati Jerevanu u suočavanju sa stranim mešanjem, kao što su razne hibridne pretnje koje dolaze iz Rusije.