Volstrit žurnal: Plan za formiranje „evropskog NATO-a“ dobija na zamahu, zaokret u Berlinu bio ključan

Zvaničnici uključeni u plan, koji neki nazivaju „evropskim NATO-om“, žele da ojačaju ulogu Evrope u komandnim strukturama alijanse i dopune američke vojne kapacitete evropskim. Cilj nije stvaranje konkurencije za postojeći savez, već osiguravanje kontinuiranog odvraćanja Rusije, operativnog kontinuiteta i nuklearnog kredibiliteta čak i ako Vašington povuče svoje snage iz Evrope ili odbije da je brani, kao što je predsednik Donald Tramp više puta pretio, preneo je Index.hr.

Ključan zaokret u Berlinu

Planovi, prvi put osmišljeni prošle godine, odražavaju duboku evropsku zabrinutost u vezi sa pouzdanošću Sjedinjenih Država kao saveznika. Njihov razvoj se ubrzao nakon što je Tramp zapretio da će oteti Grenland od članice NATO-a, Danske, a dobili su dodatni značaj zbog zastoja u odnosima oko odbijanja Evrope da podrži rat SAD u Iranu.

Ključni podsticaj planu došao je od političkog zaokreta u Berlinu. Nemačka se decenijama opirala francuskim pozivima na veći evropski suverenitet u odbrani, favorizujući Ameriku kao krajnjeg garanta bezbednosti. Ali pod kancelarom Fridrihom Mercom to se menja usred zabrinutosti u vezi sa pouzdanošću SAD tokom i nakon Trampovog mandata, prema izvorima upoznatim sa njegovim stavovima.

Krajem prošle godine, Merc je počeo da preispituje svoj dugogodišnji stav, zaključivši da je Tramp spreman da napusti Ukrajinu. Prema izvorima, Merc je bio zabrinut da Tramp meša žrtvu sa agresorom u ratu i da američka politika unutar NATO-a više nije vođena jasnim vrednostima.

Međutim, nemački lider nije želeo javno da dovodi u pitanje savez, već se zalagao za veću ulogu Evrope. U idealnom scenariju, Sjedinjene Države bi ostale u savezu, ali bi veliki deo odbrane bio prepušten Evropljanima.

Evropska inicijativa umesto američkog ohrabrenja

Evropljani sada žele da preuzmu više odgovornosti koje Tramp dugo zahteva, ali ključna razlika je u tome što to čine na sopstvenu inicijativu, podstaknuti Trampovim sve otvorenijim neprijateljstvom, a ne američkim podsticanjem. Poslednjih dana, Tramp je nazvao evropske saveznike „kukavicama“, a NATO „tigrom od papira“, dodajući „Putin to zna“.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je nedavno rekao da će savez biti „više vođen Evropom“.

Finski predsednik Aleksandar Stub, jedan od lidera uključenih u planiranje, kaže da se promene već dešavaju.

„Prelazak sa SAD na Evropu je u toku i nastaviće se kao deo američke odbrambene i nacionalne bezbednosne strategije“, rekao je Stub. „Najvažnije je shvatiti da se to dešava i da se to uradi na veoma kontrolisan i upravljiv način, a ne da se SAD samo iznenada povuku“, dodao je u intervjuu.

Stub je jedan od retkih evropskih lidera koji je održavao bliske odnose sa Trampom. Ubrzo nakon što je Tramp početkom ovog meseca zapretio da će napustiti NATO zbog odbijanja saveznika da podrže njegovu kampanju u Iranu, Stub ga je pozvao da ga obavesti o evropskim planovima.

„Osnovna poruka našim američkim prijateljima je da je posle svih ovih decenija vreme da Evropa preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost i odbranu“, rekao je Stub.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus se slaže. „Jasno je da mi Evropljani moramo preuzeti veću odgovornost za našu odbranu, i to i činimo. NATO mora postati evropskiji kako bi ostao transatlantski“, rekao je Pistorijus, nazivajući savez „neophodnim i za Evropu i za Sjedinjene Države“.

Praktični koraci i izazovi

Promena nemačkog stava otvorila je put širem sporazumu koji sada uključuje Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Poljsku, nordijske zemlje i Kanadu. „Preduzimamo mere predostrožnosti i vodimo neformalne razgovore sa grupom istomišljenika i doprinećemo popunjavanju praznine unutar NATO-a kada bude potrebno“, rekla je švedska ambasadorka u Nemačkoj Veronika Vand-Danijelson.

Tek nakon lansiranja u Berlinu, planiranje se okrenulo rešavanju konkretnih vojnih pitanja – ko bi vodio vazdušnu i raketnu odbranu NATO-a, koridori za pojačanja u Poljsku i baltičke države, logističke mreže i velike regionalne vežbe u slučaju povlačenja američkih oficira. To ostaju najveći izazovi, kažu zvaničnici.

Zvaničnici koji su uključeni takođe žele da ubrzaju evropsku proizvodnju ključne opreme u oblastima gde Evropa zaostaje za Sjedinjenim Državama, kao što su protivpodmorničko ratovanje, svemirske i izviđačke sposobnosti, dopunjavanje gorivom u vazduhu i vazdušna mobilnost. Nedavni primer inicijative je prošlomesečna objava Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva o zajedničkom razvoju stelt krstarećih raketa i hipersoničnog oružja.

Jedan aspekt plana koji je ključan za njegov uspeh je ponovno uvođenje regrutacije, koju su mnoge zemlje napustile nakon Hladnog rata. „Neću davati savete nijednoj evropskoj zemlji, ali u pogledu građanskog obrazovanja, nacionalnog identiteta i jedinstva, verovatno nema ništa bolje od obavezne vojne službe“, rekao je finski predsednik Stub, čija je zemlja zadržala vojnu regrutaciju.

Pitanje liderstva i nuklearnog kišobrana

Iako evropski napori predstavljaju fundamentalnu promenu u razmišljanju, postizanje ovih ambicija biće teško. Čitava struktura NATO-a izgrađena je oko američkog liderstva. Vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi (SACEUR) je uvek Amerikanac, a američki zvaničnici su signalizirali da nemaju nameru da se odreknu te pozicije. Nijedna evropska članica nema ovlašćenje da zameni Sjedinjene Države kao vojnog lidera, delom zato što samo Vašington može da obezbedi nuklearni kišobran na kontinentalnom nivou koji je osnova principa međusobnog odvraćanja.

Penzionisani američki admiral Džejms Fogo, bivši visoki zvaničnik NATO-a, smatra da je evropeizacija Alijanse „trebalo da se dogodi ranije“ i da evropske članice imaju sposobne oficire. „Mislim da imaju kapacitete. Imaju deo opreme“, rekao je, ali je dodao da moraju brže da investiraju i razvijaju kapacitete. Tranzicija je već delimično u toku — sve veći broj ključnih komandnih mesta NATO-a sada drže Evropljani, a mnoge vežbe vode evropske snage.

Postoje posebno veliki nedostaci u obaveštajnom radu i nuklearnom odvraćanju. Evropski zvaničnici kažu da nikakva količina preraspodele snaga ne može brzo da zameni američke satelite, sisteme za nadzor i rano upozoravanje koji čine okosnicu kredibiliteta NATO-a. Ovo vrši pritisak na Francusku i Britaniju da prošire svoje nuklearne i strateške obaveštajne uloge.

Nemački previranja otvorila su put najosetljivijem elementu evropske odbrane: zameni američkog nuklearnog kišobrana. Nakon što je Tramp zapretio da će napasti Grenland, kancelar Merc i francuski predsednik Emanuel Makron otvorili su debatu o tome da li se francusko nuklearno odvraćanje može proširiti na druge evropske zemlje, uključujući Nemačku.

Čini se da je i sam Tramp priznao da je Grenland bio prekretnica. „Sve je počelo, ako želite da znate istinu, sa Grenlandom“, rekao je o svojoj pretnji da će napustiti NATO. „Mi želimo Grenland. Oni ne žele da nam ga daju i ja sam rekao: ‘U redu, zbogom’.“ Poljski zamenik premijera Radoslav Sikorski kasnije je objavio video Trampove izjave sa komentarom: „Snimljeno“.