Merkel: Putinov brutalni napad na Ukrajinu je prekretnica u posleratnoj evropskoj istoriji, Zapad ga mora shvatiti ozbiljno

Merkelova je u intervjuu za nemačku medijsku kuću RedaktionsNetzverk Deutschland (RND), koji je preneo Jutarnji.hr, govorila o svom odnosu sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, projektu Severni tok 2 i novoj fazi života nakon 16 godina na vlasti.

Angela Merkel je rekla da su odluke koje je donela dok je bila na vlasti, kao i njen odlazak prošle godine, možda uticale na odluku ruskog predsednika Vladimira Putina da pokrene invaziju na Ukrajinu u februaru. Merkelova je okrivila ruskog predsednika za odluku o napadu, ali i upozorila da Zapad „mora ozbiljno da shvati Putina”.

U jednom od prvih intervjua od kada je napustila funkciju u decembru, bivša kancelarka je otkrila da je prošle godine pokušala da razgovara sa ruskim predsednikom o novom evropskom bezbednosnom poretku, ali da on nije bio zainteresovan da o tome razgovara.

„S jedne strane, Putin više nije bio spreman za samit u Normandiji sa predstavnicima Rusije, Nemačke, Ukrajine i Francuske. S druge strane, nisam uspela da napravim dodatni evropsko-ruski format za razgovor o evropskom bezbednosnom poretku“, rekla je Merkelova u intervjuu za RND i dodala da Hladni rat „nije prevaziđen“.

„Putin se mora shvatiti ozbiljno“, upozorila je ona.

„Njegov brutalni napad je prekretnica u posleratnoj evropskoj istoriji koja će imati posledice još mnogo godina.“

Ona je podržala svog naslednika Olafa Šolca: „Zato smatram da je ispravno da Zapad radi na postojanju Ukrajine, a da ne postane deo direktnog vojnog sukoba“.

Upitana da li je Putin čekao da napadne Ukrajinu dok ona više ne bude na funkciji, Merkelova je rekla: „Moj odlazak je možda bio doprinos, kao što su francuski izbori, povlačenje trupa iz Avganistana i odlaganje primene sporazuma iz Minska“.

Nemoć da ode

Merkelova je na kraju mandata priznala i sopstvenu nemoć: „Bilo je jasno da neću biti dugo na funkciji i zato moram da konstatujem da razni pokušaji u proteklih godinu dana nisu imali efekta“.

Međutim, dugoročno gledano, to ne isključuje njenu posredničku ulogu u rešavanju sukoba. Upitana da li bi bila slobodna da posreduje, Merkelova je odgovorila: „To pitanje se trenutno ne postavlja“.

Merkelova je branila odluku tadašnje nemačke vlade da izgradi gasovod Severni tok 2 u Baltičkom moru uprkos ruskoj aneksiji Krima 2014. godine.

Nisam verovala u promene kroz trgovinu, već u povezivanje kroz trgovinu sa drugom po veličini nuklearnom silom sveta“, rekla je Merkelova.

U tom kontekstu, smatrala je da je projekat opravdan nakon pregovora o mirovnom sporazumu iz Minska za istok Ukrajine, iako to, priznaje, nije bila laka odluka.

„Tadašnja teza je bila: Ako Severni tok 2 bude u funkciji, Putin više neće snabdevati gasom preko Ukrajine niti je napadati. Rusija je napala Ukrajinu 24. februara kada gas još uvek nije tekao Severnim tokom 2. U tom smislu gas je nije bilo oružje“, rekao je bivši nemački kancelar.

Ekonomska opravdanja

Merkelova je projekat opravdala i ekonomskim razlozima, navodeći visoke cene zbog promocije obnovljivih izvora energije, postepenog ukidanja nuklearne energije i početka postepenog izbacivanja uglja.

„Nemačka privreda u to vreme odlučila je da transportuje gas iz Rusije jer je bio ekonomski jeftiniji od tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Saudijske Arabije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a kasnije i iz Sjedinjenih Država“, rekla je Merkelova.

Takođe, bivša kancelarka je objasnila da je tadašnja vlada bila spremna da novcem poreskih obveznika podrži izgradnju dva LNG terminala za tečni prirodni gas u Nemačkoj.

„Ali do poslednjeg dana mog mandata nijedna kompanija u Nemačkoj nije izgradila LNG terminal jer nije bilo uvoznika koji bi dugoročno rezervisali kapacitet zbog visoke cene“, rekla je Merkelova.

Ona je na kraju velikog intervjua rekla da je posle 16 godina na vlasti i 30 godina u politici želela da u miru i tišini bolje upozna Zapadnu Nemačku kao „slobodna osoba”.

„Retko sam putovala u stare savezne države bez svrhe“, rekla je Merkelova za RND. „Nikada nisam bio u Loreleju ili Mozelu, niti u katedrali u Triru ili u Špajerskoj katedrali.