Putinov glavni plan se raspada: Šta se događa u Ukrajini?

Zauzimanje šire urbane aglomeracije Kramatorska i Slavjanska i dalje je ključni vojni i politički cilj ruske ofanzive jer bi to omogućilo Moskvi da postigne potpunu okupaciju Donbasa.

Međutim, na dva od četiri pravca oko aglomeracije, ruska vojska je u maju napredovala samo nekoliko kilometara, dok se na trećem – blizu reke Severski Donjec – našla pod kontranapadom ukrajinskih snaga. Čak i u navodno ključnom sektoru, severno od Pokrovskog, ruske snage stagniraju uprkos prednosti u bespilotnim letelicama, piše nezavisni portal Meduza u svojoj analizi bojišta, preneo je Index.hr.

Poslednjih godina, maj je bio mesec uspešnih ofanziva za ruske trupe, što je postavilo temelje za operacije do kraja godine. Plaćenička grupa Vagner je 2023. završila zauzimanje Bahmuta. 2024. godine, ruske snage su probile kod Očeretine, što je dovelo do okupacije celog južnog Donbasa. Godine 2025. probili su put Pokrovsk-Kostjantinovka i na kraju okupirali Pokrovsku aglomeraciju.

Međutim, u maju 2026. nema znakova sličnog proboja. Problemi ruske vojske nisu slučajni – rastuće mogućnosti dronova na frontu i u pozadini čine ofanzivne operacije sve skupljim oblikom ratovanja. Priprema za odlučan napad sada može trajati nedeljama ili mesecima jer zahteva prethodno suzbijanje neprijateljskih operatera dronova, a dubina takve ofanzive, čak i ako je uspešna, obično ne prelazi deset kilometara.

Ukrajinskim snagama, s druge strane, odgovara ova situacija. Održavaju jaku odbranu u nekim oblastima, a tamo gde situacija dozvoljava, pokreću kontranapade, takođe do dubine od deset kilometara, što im omogućava da obuzdaju napredovanje ruskih snaga.

Međutim, ruska komanda se odavno priprema za pokušaj proboja odbrane zasićene dronovima jugozapadno od Kramatorska. Sudbina cele kampanje 2026. godine zavisi od uspeha ovog eksperimenta.

Pokrovsk i Dobropilja

Najveća ruska grupacija je okupljena nasuprot dva ukrajinska korpusa koja brane područje grada Dobropilja u zapadnoj Donjeckoj oblasti. Cilj ruskih snaga je da zauzmu Dobropilju i zaobiđu Kramatorsk sa zapada kroz njega.

Prvi, verovatno improvizovani pokušaj takvog proboja izveden je još u avgustu 2025. godine, ali su ga odbile ukrajinske rezerve. Nakon zauzimanja Pokrovska, ruske trupe su pokrenule pripremljeniju ofanzivu, ali protiv podjednako dobro pripremljene ukrajinske odbrane.

Glavne snage napreduju iz Pokrovska preko Hrišina ka ključnoj logističkoj tački ukrajinskih snaga – selu Ševčenko, južno od Dobropilja. Prema izveštajima 7. korpusa ukrajinskih snaga, neprijatelj u ovom području ima prednost ne samo u pešadiji, već i u dronovima. Zbog dominacije ruskih dronova, snabdevanje ukrajinskih jedinica na prvoj liniji fronta, koje se snabdevaju isključivo dronovima, izuzetno je otežano.

Čak ni bespilotna kopnena vozila ne mogu da dođu do njih, a automobili i oklopna vozila stižu samo do Ševčenka. Međutim, rusko napredovanje je izuzetno sporo. Prisustvo ukrajinskih trupa na zapadnoj periferiji Pokrovska ometa grupisanje ruskih snaga, koje još uvek ne može u potpunosti da iskoristi ni nedavno zauzeti Hrišin za koncentraciju trupa i dronova.

Druga ruska grupa pokušava da se probije do Dobropilja sa jugoistoka, ali je i tamo ofanziva zaustavljena poslednjih nedelja, a ukrajinske snage su uspele da potisnu ruske jurišne avione iz delova Bilicke i Novog Donbasa. Na istoku, ruske snage napreduju u suprotnom smeru, ka Družkivki, ali je to otvorilo jaz između snaga koje napreduju ka Dobropilju i onih koje se kreću ka Družkivki, što ukrajinske snage koriste da bi ometale oba napredovanja.

Napad na Kostjantinovku

Pošto plan dubokog opkoljavanja Kostjantinovke napadom na Družkivku još uvek ne deluje realistično, ruska komanda je izabrala manje ambiciozan pristup – zaobilaženje grada duž njegove periferije, kombinovano sa frontalnim napadom.

Iako Rusi ovde imaju prednost u dronovima i avionima, ukrajinske snage poslednjih nedelja koriste nove bespilotne letelice koje mogu da pogode pokretne mete duboko desetine kilometara, a glavna ruska logistička baza u Gorlovki je takođe napadnuta.

Frontalni napad sa juga je zaustavljen kod fabrike cinka, a napredovanje otežavaju brojni džepovi ukrajinskih trupa koje se bore u gotovo potpunom okruženju i primaju snabdevanje iz vazduha koristeći teške dronove.

Ruske snage su uspele da probiju selo Iljinivka i uđu u grad sa zapada, ali su još uvek daleko od potpunog okruženja. Na istoku su postigle više uspeha i probile Novodmitrivku za nekoliko kilometara, ali izgleda da su samo izolovane jurišne grupe uspele da napreduju toliko daleko, što ne garantuje konsolidaciju položaja.

Ofanziva na Slavjansk

Ofanzivu na Kostjantinovku sa istoka trebalo bi da pomognu snage koje napreduju ka Slavjansku duž kanala Siverski Donjec-Donbas. Prešli su kanal na nekoliko mesta, ali još nisu pokušali da se probiju do puta Kostjantinovka-Kramatorsk.

Njihov glavni pravac je duž istočne obale kanala ka Slavjansku, a ofanziva se izvodi zajedno sa snagama koje napreduju iz Siverska duž reke Siverski Donjec. Napredak je i ovde spor zbog dronova, ukrajinskih rezervi i taktičkih kontranapada.

Ovaj pravac je ključan jer mora da pomogne ruskoj grupi kod Limana, koja je došla pod snažan ukrajinski kontranapad i preti joj gubitak svih svojih položaja u blizini grada.

Istočno od Zaporoške oblasti

Najveći ukrajinski kontranapad 2026. godine verovatno se bliži kraju. Zimi je ukrajinska komanda prebacila velike rezerve na severni bok ruske grupe, koja je brzo napredovala ka zapadu, i prodrla u rusku odbranu 10-15 kilometara. Cilj je verovatno bio da se opkoli cela ruska vojska koja je delovala u tom području.

Ruska komanda je odgovorila prebacivanjem marinaca Tihookeanske flote i dve motorizovane brigade, koje su uspele da značajno smanje, ali ne i potpuno eliminišu, ukrajinski proboj.

Međutim, to nije sprečilo glavnu udarnu snagu, 5. kombinovanu armiju, da nastavi ofanzivu ka Orihivu, uporištu ukrajinskih snaga. Napredne jedinice su stigle do sela Čarivna, 17 kilometara od Orihiva.

Zapadno od Zaporoške oblasti

Ruska komanda je 2025. godine otvorila novi aktivni sektor fronta južno od Zaporožja, sa dva napada u različitim pravcima. Prvi, duž bivše obale akumulacije Kahovka, imao je za cilj da se stigne do reke Konke, 13 kilometara od južne periferije Zaporožja. Drugi je imao za cilj da se Orihiv odseče sa zapada.

Tokom proteklog meseca, oba plana su se raspadala. Ukrajinske snage su prebacile rezerve, potisnule neprijatelja iz područja duž puta Zaporožje-Orihiv i verovatno povratile položaje u blizini Lukjanivskog. Čini se da je ruska komanda bila previše optimistična jer su linije snabdevanja bile rastegnute i ranjive.

Ukrajinske snage su potom pokrenule kontranapad u Stepnogirsku i Primorskom. U aprilu su ruske snage izbačene iz Ričenija, a krajem aprila i maja, ukrajinske specijalne snage su oslobodile veći deo Stepnogirska. Još nije jasno da li su ruske trupe ostale u Primorskom i Stepnogirsku.

Moguće je da je ukrajinski kontranapad zatekao ruske snage u nepovoljnom trenutku u njihovoj rotaciji jedinica, ili da su njihove snage bile fundamentalno oslabljene jer je značajan deo njih prebačen u područja višeg prioriteta.