Mračna strana Mundijala u Kataru: Kako se vlasti „brane“ zbog slučajeva smrti stranih radnika

Na temperaturi od 46 stepeni Celzijusa, na gradilištima u jednoj od najbogatijih zemalja na svetu radilo se i po 15 sati dnevno i to po najvećim vrućinama, uprkos zakonskoj zabrani i mogućim fatalnim posledicama od toplotnog udara, navodi RTS na sajtu.

Hankala Belbase tvrdi da, ako je neko i poželeo da odustane, to nije mogao.

Poslodavac mu je unapred oduzeo sva dokumenta bez kojih nije mogao da nađe drugi posao, a ni da napusti zemlju. U Nepalu se preživljava sa dolarom dnevno, dok je u Kataru minimalna plata bila 200 dolara, ali je često kasnila po šest do osam meseci.

Hankala Belbase nije dočekala svog supruga. Umro je tokom izgradnje metroa u Dohi, a nepalske vlasti vode ga kao jednog od 1.500 njihovih državljana koji su u poslednjih 12 godina preminuli u Kataru.

Nebo i zemlja između zvaničnih i podataka iz medija

Velika je razlika između zvaničnih podataka i brojeva umrlih radnika objavljenih u medijima. Tako je Organizacioni komitet Svetskog fudbalskog prvenstva saopštio da je umrlo 37, a britanski list Gardijan da je preminulo 6.500 građevinaca iz različitih zemalja.

Generalni sekretar Fife Fatma Samura kaže da je domaćinstvo Fifinog Svetskog prvenstva omogućilo Kataru velike korake u unapređenju ljudskih i radničkih prava, za koje bi, kako ističe, trebalo obično da prođu decenije pre nego što se ostvare.

Upravo pod pritiskom međunarodne zajednice, Katar je pre dve godine poboljšao Zakon o radu. Njegove vlasti su pohvaljene i u Strazburu zbog usvajanja minimalne cene rada od 275 dolara mesečno, uvođenja godišnjih odmora, zdravstvenog osiguranja i osnivanja posebnog suda koji radnicima strancima pomaže da se dobiju neisplaćene zarade.

Timi Dejvis, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Dohi kaže da sistem još nije savršen. Dok se ne poboljša, treba voditi računa o ljudskom dostojanstvu, učiniti da zakon štiti svakog ko ovde dođe da zaradi, kaže Dejvis.

Ukinut je sistem „kafale“

Istorijskim reformama ukinut je i sistem „kafale“, koji je poslodavcima davao neograničena ovlašćenja. Katar je zbog toga više puta odbijao žalbe međunarodnih organizacija za ljudska prava, navodeći da su te kritike zastarele.

„Otkako nam je pripala čast da organizujemo Svetsko prvenstvo, Katar je podvrgnut kampanji bez presedana, sa kojom se nijedna zemlja domaćin nikada nije sukobila. Ona ima tendenciju i da se proširi, uključujući izmišljanje i dvostruke standarde koji su toliko žestoki da je, nažalost, navela mnoge ljude da sumnjaju u njene prave motive.“ naglašava šeik Tamim bin Hamad el Tani, emir Katara.

Tihi protest danske rperezentacije

Poslednjih meseci Katar je na udaru i zbog kriminalizacije homoseksualizma. U međuvremenu, dozvolio je pripadnicima gej populacije da tokom šampionata iskazuju svoje opredeljenje, iako su u toj zemlji, prema Šerijatskom zakonu, istopolni odnosi kažnjivi.

Predsednik Fife Đani Infantino ponavlja da će svi biti dobrodošli na turnir, bez obzira na poreklo, veru, pol, seksualnu orijentaciju ili nacionalnost.

Kapiteni mnogih reprezentacija nosiće u Kataru traku duginih boja. Fudbaleri Danske će u čast tzv. „nevidljivih žrtava“ obuti obuću sa nevidljivim grbom. Reprezentativci Australije zahtevaju istinske promene kao nasleđe prvog fudbalskog šampiona u bliskoistočnom svetu.

Amnesti internešenel je pozvao Fifu da osnuje fond od 440 miliona dolara, koji bi bio jednak nagradnom fondu Mundijala, za naknadu štete graditeljima objekata Svetskog prvenstva. Katar je do sada isplatio 164 miliona dolara kompenzacije za više od 36 hiljada radnika iz 17 zemalja, zbog smrti, invaliditeta i kršenja ljudskih prava.

Fudbalski savez Srbije, kako je naveo u saopštenju, „poštuje pravo slobodnog izražavanja stavova, ali da ne želi da učestvuje u stvarima koje nemaju veze sa fudbalom“.