EPA-EFE/GAVRIIL GRIGOROV/SPUTNIK/KREMLIN POOL MANDATORY CREDITKažu da ruski predsjednik Vladimir Putin radi u identičnim uredima u više rezidencija kako na osnovu fotografija ne bi bilo moguće otkriti njegovu lokaciju. Njegovi pomoćnici prolaze toliko rigorozan proces odabira da ih je bivši tjelohranitelj jednom nazvao “kastom odabranih ljudi”, piše novinar Anton Troianovski za Nujork Tajms, prenosi Al Džazira.
Više od tri godine nakon početka pandemije, Kremlj i dalje provodi “čistu zonu” oko predsednika, zahtevajući višednevni karantin od mnogih koji mu se približe.
Nastavlja kako ljudi koji poznaju Putina kažu da je decenijama bio fokusiran na svoju ličnu sigurnost i na sprečavanje suparnika da koriste ovlasti vlade protiv njega.
“Sada, nakon prošlomjesečne kratkotrajne pobune Jevgenija Prigožina, vođe privatne grupe plaćenika Vagner koja se borila za Rusiju u Ukrajini, izgleda da se Putin bori da još jednom zaštiti svoj sistem od državnog udara”, piše Troianovski.
“On nagrađuje lojalnost vladajuće elite i obasipa svoju najvažniju biračku jedinicu – naoružane ljude – gotovinom. I do sada je izbegavao čistke velikih razmera koje su druge autoritarne vođe provodile kao odgovor na pokušaje državnog udara ili pobune, možda kako bi izbegao dalju destabilizaciju svog sistema”, dodaje.
Troianovski dalje navodi da je dosadašnja reakcija na pobunu ojačala njegovu poziciju.
“Uklonio je Prigožina kao destabilizirajućeg faktora u ruskim invazijskim snagama u Ukrajini i prisilio je vojsku, bezbednosne snage i članove vladajuće elite da mu potvrde svoju lojalnost”, pojašnjava.
No, analitičari veruju da će se Putin suočiti s novim pretnjama.
“Kratkoročno, Putin je ovde pobedio”, rekao je Grigorii Golosov, profesor političkih nauka na Evropskom univerzitetu u St. Petersburgu.
“Ali, dugoročno gledano, ovo je destabilizirajuća situacija.”
Isprobane metode za zadržavanje vlasti
Troianovski navodi kako su Putinovi postupci nakon pobune doveli do izražaja njegovu proračunatnost usmerenu na očuvanje vlastite bezbednosti i zadržavanje moći.
On podseća da je Putin, kako bi zaustavio pobunu 24. juna, napravio kompromis, dopustivši Prigožinu i njegovim borcima da nađu sigurno sklonište u Belorusiji, čak i nakon što su oborili više ruskih aviona, zauzeli grad od milion ljudi i marširali prema Moskvi.
Nakon toga je Putin na ceremoniji u Kremlju pohvalio svoje bezbdnosne snage, odajući počast njihovoj “odlučnosti i hrabrosti”.
“Čini se da je Putin, kako bi pokazao svoju ljubav prema ljudima u vrieme krize, prvi put u javnosti prekršio vlastite mere opreza vezane za kovid-19”, piše Troianovski.
“Iako je poznato da Putin ne žuri s planiranjem urote protiv svojih neprijatelja, nije bilo potvrđenih hapšenja ljudi koji su možda učestvovali u pobuni ili ljudi bliskih Prigožinu”, dodaje.
Podseća da se nagađalo o sudbini generala Sergeja Surovikina, višeg vojnog zvaničnika bliskog vođi plaćenika.
“Dok su neki izveštaji, uključujući preliminarne izveštaje američkih dužnosnika, navodili da je on možda pritvoren ili uhapšen, nekoliko posmatrača Putinovog sistema predvidelo je da bi generala, ako bi ga zadržali radi ispitivanja, uskoro pustili”, piše.
Ističe kako je očigledni oprez još jedan pokazatelj da Putin, uprkos besu koji je pokazao zbog onoga što je nazvao “izdajom” Prigožina, koristi isprobane metode kako bi zadržao vlast.
Povišica za vojnike i policajce je ranije najavljena, ali politološkinja Schulmann, kaže kako nije slučajno što je to službeno objavljeno nekoliko dana nakon pobune.
“Putin je takođe očito obećao više oružja jednom od svojih najodanijih šefova bezbednosti. Šef Nacionalne garde Viktor Zolotov, bivši Putinov tjelohranitelj, prošle se sedmice pohvalio da je predsednik svojim snagama tenkove i artiljeriju”, podseća Troianovski.
Održavanje ravnoteže ‘sve krhkijeg sistema’
No, dodaje kako nagrađivanje vojske i sigurnosnih službi nosi i određene rizike.
Tako je politolog iz Sankt Peterburga Grigorii Golosov upozorio da bi druge frakcije unutar njih mogle doći u iskušenje da dignu vlastiti ustanak.
“Sasvim je moguće da će, gledajući kako se Prigožinova pobuna razvijala, neki drugi igrači u bezbednosnim službama to vieti kao, recimo, prihvatljiviju akciju”, pojasnio je Golosov.
Analitičari smatraju da će ruska invazija na Ukrajinu delovati kao dalja destabilizirajuća sila.
“Uloga Vagnerovih plaćenika na frontu očito je potakla Putina da zanemari kritike gospodara rata o ratnim naporima. Sada bi se Kremlj mogao suočiti s izazovom vođenja rata u Ukrajini bez delova Vagnera – i održavanja ravnoteže u sve krhkijem sistemu”, piše Troianovski.
To je sistem koji je nastao u mirnodopskom dobu, dajući prednost lojalnosti nad učinkovitosti, rekao je Nikolay Petrov, gostujući naučnik na Institutu za međunarodne i sigurnosne poslove u Berlinu.
“Ali u ratu, Kremlj treba i jedno i drugo – i bori se da pronađe igrače koji su i učinkoviti i lojalni, kao što je pokazao primer Prigožina. To otvara mogućnost da bi Putinov ponovni naglasak na lojalnosti nakon pobune mogao uticati na učinak Rusije na frontu”, pojašnjava.
Ističe da se Putin i ceo njegov sistem sada suočavaju s velikom dilemom.
“Ukoliko načelo lojalnosti zadržite važnijim od efikasnosti, tada neće biti rizika koji su bili povezani s pobunom. Ali neće biti ni nade za efikasnije funkcioniranje sistema”, zaključuje Petrov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
