Napredak ili kupovina vremena? Trampova tvrdnja o razgovorima s Iranom otvara pitanja

Ali ostaje nejasno da li su ti navodni razgovori, koje je Teheran odbacio kao „lažne vesti“, znak mogućeg iskoraka, pokušaj smirivanja preplašenih finansijskih i globalnih energetskih tržišta ili tek način da Tramp kupi još vremena, piše RSE.

Čak i da postoji ozbiljan diplomatski napor, ogroman jaz i dalje deli Sjedinjene Države i Iran. Iranska kontrola nad Hormuškim moreuzom, ključnom svetskom naftnom arterijom, daje Teheranu dodatnu pregovaračku moć, kažu stručnjaci.

Uprkos govoru o diplomatiji, 24. marta nije bilo znakova smirivanja sukoba. Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli su novi talas vazdušnih udara na Iran, koji je ispalio rakete na Izrael i pogodio energetsku infrastrukturu u Persijskom zalivu.

„Ne mislim da Tramp u ovom trenutku traži izlaz iz rata“, rekao je Farzan Sabet, viši istraživač na Ženevskom institutu za međunarodne i razvojne studije.

Tramp, kaže Sabet, i dalje ima „eskalacijske opcije kako bi pokušao ponovo otvoriti Hormuški moreuz i prisiliti Islamsku Republiku da prihvati njegove uslove“, uključujući i mogućnost korišćenja američkih trupa za zauzimanje iranskog ostrva Harg, ključnog naftnog terminala, ili zauzimanje iranske teritorije kako bi se okončala iranska blokada tog uskog prolaza.

Američki mediji su prošle sedmice izvestili da su dve američke ekspedicione jedinice sa hiljadama marinaca, te pratećim brodovima i avionima, na putu za Bliski istok.

Stručnjaci kažu da je Trampova tvrdnja o razgovorima s Teheranom omogućila američkom predsedniku da se povuče iz pretnje da će „sravniti sa zemljom“ iranske elektrane ako Teheran ne otvori Hormuški moreuz, kroz koji prolazi dvadeset odsto svetske nafte i LNG‑a.

Tramp, koji je 21. marta dao rok od 48 sati, rekao je da odlaže napade kako bi dao prostora za uspeh diplomatije.

„Povlačenje te pretnje verovatno ima više veze s rizicima takvog napada, koji bi mogao navesti Teheran da gađanjem recipročnih ciljeva u Zalivu izazove humanitarne i ekonomske posledice katastrofalnih razmera“, rekao je Sabet.

„Verovatno je bio pod snažnim pritiskom da ne sprovede tu pretnju u delo“, dodao je. „A moguće je i da je pokušao manipulisati globalnim cenama energenata tako što je stvorio privid deeskalacije, kako bi ih privremeno oborio.“

„Vrlo snažni razgovori“

Tramp je 23. marta na Truth Socialu napisao da su Sjedinjene Države i Iran vodile „vrlo dobre i produktivne“ razgovore o „potpunom i sveobuhvatnom okončanju neprijateljstava na Bliskom istoku“.

Kasnije je rekao novinarima da su njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet Džared Kušner vodili razgovore s jednim visokim iranskim zvaničnikom proteklih dana.

„Vodimo vrlo, vrlo snažne razgovore. Videćemo kuda vode. Imamo velike tačke saglasnosti, rekao bih, gotovo sve tačke saglasnosti“, rekao je Tramp.

Trampove izjave odmah su oborile cene nafte, ali su se ponovo popela iznad sto dolara po barelu nakon što je Iran saopštio da nije bilo nikakvih direktnih razgovora s Vašingtonom.

„Nikakvi pregovori nisu održani sa SAD‑om, a lažne vesti koriste se da se manipuliše finansijskim i naftnim tržištima i izbegne ćorsokak u kojem su se našli SAD i Izrael“ napisao je na X‑u Mohamad Baker Kalibaf, moćni predsednik iranskog parlamenta.

Kasnije je Bela kuća saopštila da je situacija „fluidna“ i upozorila da nisu zakazani nikakvi formalni sastanci američkih i iranskih zvaničnika.

Uprkos kontradiktornim tvrdnjama, čini se da je došlo barem do početnog kontakta između strana preko posrednika, navode američki mediji.

„Trajna politička rešenja“

Čak i ako postoji iskren napor da se rat okonča, jaz između Sjedinjenih Država i Irana ostaje ogroman, a verovatnoća napretka mala, kažu stručnjaci.

Tramp zahtijeva okončanje kompletnog iranskog obogaćivanja uranija i eliminaciju svih zaliha koje bi se mogle iskoristiti za izradu nuklearne bombe.

Iranski zvaničnici izneli su svoje zahteve: garancije da SAD i Izrael neće ponovo napasti Iran, ukidanje američkih sankcija, zatvaranje američkih baza u Persijskom zalivu i ratne reparacije iz Vašingtona i Izraela.

„Iranci žele trajnije političko rešenje, a ne samo deeskalaciju ili prekid vatre“, rekao je Sina Azodi, stručnjak za iransku vojsku i predavač na Univerzitetu Džordž Vašington.

Zvaničnici u Teheranu kažu da ne žele ponavljanje 12‑dnevnog rata s Izraelom i SAD‑om iz juna 2025, koji se završio primirjem, da bi već 28. februara izbio novi rat.

„Veruju da bi ako sada stanu, Izrael i SAD ponovo napali za šest meseci ili godinu“, rekao je Azodi. „Njihov cilj je odvraćanje budućih napada jer smatraju da se bore za vlastiti opstanak.“

Prema ocenama analitičara, Iranci u pregovore ulaze uvereni da imaju jaču pregovaračku poziciju.

Američko‑izraelski udari su umanjili, ali ne i uništili iransku sposobnost da gađa Izrael i američke saveznike u Zalivu. Teheran i dalje drži čvrstu kontrolu nad Hormuškim moreuzom, a zalihe visoko obogaćenog uranija ostaju zakopane pod nuklearnim postrojenjima oštećenim udarima.

„U ovom trenutku Iran ima prednost jer može sprečiti Sjedinjene Države da dođu do pobede“, rekao je Azodi.