Veliki nemački vojni ugovor doveden u pitanje, razlog – Trampov milijarder

Til se našao u centru političke kontroverze zbog ulaganja u Stark, berlinski startup iz oblasti odbrambene tehnologije, piše Politico.

Nemački zakonodavci postavljaju pitanje da li njegov manjinski udeo može da mu omogući direktan ili indirektan uticaj na odluke kompanije ili pristup osetljivim odbrambenim informacijama.

Takođe su izrazili zabrinutost oko načina na koji je ugovor cenjen i strukturisan, navodeći da su ključni podaci o ceni po jedinici, količinama i opcionalnim porudžbinama izostavljeni iz dokumenata predstavljenih parlamentu.

„Činjenica je da Piter Til otvoreno odbacuje našu demokratiju. Ne znamo koliki je njegov uticaj u kompaniji Stark. A još gore: savezna vlada to ne može da objasni“, rekla je poslanica Zelenih, Džin Dilšnajder, za Politico.

„Dronovi nam trebaju, niko to ne osporava. Ali pitanje koliki je Tilov uticaj mora biti razjašnjeno pre nego što ih nabavimo“.

Til Fondacija, privatna fondacija koju je osnovao Piter Til, a kojoj se Politico obratio u pokušaju da dobije komentar, nije odgovorila na mejl zahteve.

Poverljivi ugovor sa Starkom, koji je Politico imao priliku da vidi, strukturisan je kao sedmogodišnji okvirni sporazum sa početnom fiksnom porudžbinom vrednom 268,6 miliona evra. Ako se iskoriste sve opcione porudžbine, ukupna vrednost može da poraste na oko 2,86 milijardi evra.

Sporazum pokriva serijsku proizvodnju „setova za raspoređivanje“, od kojih svaki sadrži 20 dronova sa mogućnošću čekanja na metu, stanicu za kontrolu na zemlji, rezervne delove, softverske i paketi za obuku. Ovo bi bila jedna od prvih nemačkih nabavki dronova sa sposobnošću čekanja na metu, koji su postali povoljno oružje u Ukrajini nakon ruske invazije punog obima.

Nije jasno koliki je Tilov udeo u kompaniji. Nemački investitor, koji je takođe američki državljanin, poznat je po podršci predsedniku Donaldu Trampu i finansiranju konzervativnih kandidata poput potpredsednika Džej Di Vensa, stavljajući se u populistički deo Republikanske stranke.

To je izazvalo zabrinutost među nemačkim zakonodavcima, utičući na perspektivu parlamentarnog odobrenja ugovora.

Prema nemačkom zakonu, bilo koji odbrambeni ugovor veći od 25 miliona evra mora dobiti eksplicitno odobrenje parlamentarnog budžetskog odbora, što znači da je glasanje zakazano za sredu pravno neophodno da bi ugovor mogao da se realizuje.

Stark je odbio da komentariše detalje svoje strukture akcionara, ali je naveo da svako strano ulaganje iznad praga od 10 odsto automatski pokreće obaveznu proveru Ministarstva privrede Nemačke. Isto važi i za ulaganja ispod tog nivoa ako postoje posebna prava, dodala je kompanija, navodeći: „Ništa od ovoga se ne primenjuje“.

Kompanija je takođe navela da nijedan akcionar nema prava na informacije u vezi sa njenim proizvodima i da bi svaka razmena tehničkih detalja bila podložna odobrenju nemačke kontrole izvoza.

Ministar odbrane Boris Pistorius odbacio je ideju da Tielovo učešće treba da poremeti ugovor. Govoreći za nemačku televiziju Dojče Vele na nedavnoj Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, rekao je: „Ne znam da li su moje informacije tačne ili ne, ali koliko sam obavešten, ne radi se o ključnom akcionaru – govorimo o nekome ko ima između 3 i 4,5 odsto“.

To, dodao je, znači da Til ne igra „ključnu ulogu kao akcionar”, i iako pitanje treba ozbiljno razmotriti, ono „zaista nije prepreka za sklapanje ugovora sa tom kompanijom“.

Međutim, konačnu odluku ne donosi njegovo ministarstvo, već parlament.

Pojačana kontrola unutar koalicije

Dok su Zeleni prvi ukazali na Tilovo učešće, kritike su se proširile i na nemačke vladajuće partije, Hrišćanske demokrate i Socijaldemokrate.

Poslanici budžetskog odbora, koji su za Politico govorili pod uslovom anonimnosti kako bi mogli otvoreno da iznesu stavove, od tada su proširili pregled ugovora i na strukturu cena, rokove isporuke i ukupni obim opcionalnih porudžbina unutar okvirnog sporazuma.

Jedna od ključnih tačaka nadzora je vremenski okvir: Berlin bi se obavezao na serijsku proizvodnju pre nego što bude završena potpuna kvalifikacija bezbednosti municije. Prema ugovoru, kvalifikacija se očekuje do 30. septembra.

Sporazum sadrži klauzule o povlačenju koje omogućavaju vladi da odustane ukoliko kvalifikacija ne uspe, ako se ne ispune kriterijumi performansi poput verovatnoće pogotka, ili ako promene u vlasničkoj strukturi kompanije stvore bezbednosne rizike.

Poslanici iz obe vladajuće partije takođe su izrazili zabrinutost nakon što su delovi ugovora sa Starkom bili cenzurisani. Posebno, detalji o količinama i cenama nisu bili u potpunosti dostupni poslanicima. Oni ističu da značajan nadzor postaje težak ako ključni finansijski parametri nisu potpuno transparentni.

„Odgovornost ne znači samo potpisivanje“, napisao je poslanik Hrišćanskih demokrata, Andreas Matfelt, na LinkedInu, aludirajući na dodatnu proveru nabavke.

„Odgovornost znači ispitivanje, postavljanje pitanja i, ako je potrebno, ispravljanje. Za snažnu Bundesver i pravilno upravljanje novcem poreskih obveznika.”

U dokumentu za poslanike, u koji je Politico imao uvid Ministarstvo odbrane iznosi ukupnu strukturu ugovora i zbirne vrednosti, ali ne daje detaljne cifre.

Dokument potvrđuje da početne fiksne tranše iznose oko 270 miliona evra po dobavljaču i da ukupni maksimalni iznosi – oko 2,9 milijardi evra za Stark – važe samo ako se iskoriste sve opcionalne porudžbine.

Međutim, dokument ne objašnjava direktno zašto su određeni delovi izostavljeni iz pregleda odbora. Ta praznina je dodatno povećala frustraciju nekih poslanika unutar koalicije pred glasanje.

Poslanici vladajućih partija sada pripremaju uslovno odobrenje koje bi ugovor vezalo za obavezne zahteve pre nego što stupi na snagu.

Prema rečima dvojice zvaničnika upoznatih sa razgovorima, poslanici budžetskog odbora pripremaju formulaciju koja bi zahtevala stroži nadzor nad cenama i ograničila kako se veći opcionalni delovi ugovora mogu aktivirati. Ovaj potez sugeriše da će ugovor verovatno biti odobren, ali ne bez novih mera predostrožnosti kao odgovor na zabrinutosti unutar koalicije.

Da li će Stark prevazići ovu prepreku ove nedelje, odlučiće ne samo sudbinu ugovora, već i to da li je koalicija spremna da stane jedinstveno iza jedne od svojih politički najosetljivijih odbrambenih nabavki.

Ko je Piter Til?

Piter Til je suosnivač PayPal-a zajedno sa Ilonom Maskom i generalni partner u fondu rizičnog kapitala Founders Fund, gde učestvuje u definisanju strategije firme i donosi odluke o velikim investicijama, piše Forbs.

Među njegovim investicijama su Stripe i SpaceX, dva od najvrednijih „jednoroga“ na svetu.

Takođe je suosnivač startapa za obradu velikih podataka Palantir, koji je, uz podršku CIA-e, izašao na berzu putem direktne kotacije 2020.

Til, prvi veliki investitor u Facebook, prodao je većinu svog udela u toj društvenoj mreži – napustio je upravni odbor 2022. godine.

Njegova Til Foundation dodeljuje malom broju mladih preduzetnika po 100.000 dolara tokom dve godine kako bi preskočili studije i izgradili sopstvenu kompaniju.

Til se početkom 2018. preselio u Los Anđeles iz San Franciska, nakon što je Silicijumsku dolinu nazvao „jednopartijskom državom“.

Njegovo bogstavo 2024. je procenjeno na 10.6 milijardi dolara. Til je u gej braku sa Met Danzesenom sa kopjim se venčao 2017. u Austriji. Imaju dvoje usvojene dece.

Rođen je 11. oktobra 1967. u Frankfurtu, preselio se sa porodicom u Kaliforniju kao dete, a kasnije je diplomirao filozofiju na Stanford Univerzitetu.

Njegovi politički stavovi naginju libertarijanizmu, a bio je otvoreni pristalica ličnosti poput Donalda Trampa, čak je učestvovao i u Trampovom predsedničkom tranzicionom timu.

Tilova investiciona filozofija često kombinuje veru u tehnološke inovacije sa zabrinutošću zbog društvenih izazova, zbog čega podržava različite projekte u oblasti tehnologija protiv starenja i istraživanja svemira.

Politico je u januaru ove godine pisao da ovaj tehnološki milijarder i pristalica Trampa prenosi svoju seriju predavanja o Antihristu preko Atlantika.

Poznati investitor rizičnog kapitala i ikona desničarske tehnološke scene održao je u januaru detaljno izlaganje o toj temi pred malom publikom u salama jedne od najprestižnijih francuskih institucija, Academy of Moral and Political Sciences.

Skica Tilove prezentacije od 23 slajda, podeljena učesnicima od strane organizatora i dostavljena Politico, bavi se teorijom biblijskog Antihrista – obmanjujuće figure u hrišćanskoj teologiji koja se suprotstavlja Hristu i oličava krajnje zlo.

Prezentacija osvetljava ideologiju jednog od najuticajnijih ljudi u Sjedinjenim Državama, s obzirom na njegovu ulogu u predvodništvu ideološkog zaokreta Silicijumske doline ka spoju hrišćanskog konzervativizma i radikalnog libertarijanizma.

Prema beleškama sa prezentacije koje je video Politico, a koje su prevedene na francuski, Til je rekao da Antihrist „nije samo srednjovekovna fantazija“, već da su i on i apokalipsa povezani sa „krajem modernosti“, za koji tvrdi da se upravo događa.

Til je naveo da bi Antihrist mogao da iskoristi strahove od apokalipse – na primer zbog nuklearnog Armagedona, klimatskih promena ili pretnje veštačke inteligencije – kako bi kontrolisao „uplašenu populaciju“. Kao mogući primer naveo je, kao i ranije, švedsku klimatsku aktivistkinju Greta Tunberg.

Mentor je potpredsedniku SAD Džej Di Vensu i donirao je rekordnu sumu novca za njegovu kampanju za američki Senat.