Nemački gradovi i opštine nagomilali rekordne dugove

Utorak je, kišno prepodne početkom jula: šarena kolona crvenih vatrogasnih vozila i vozila hitne pomoći, narandžastih kamiona za čišćenje ulica i odvoz otpada, kao i jednog zelenog gradskog autobusa, poređana je ispred Bundestaga. Gradonačelnici i predsednici opština iz različitih gradova i opština širom Nemačke stigli su tim vozilima u Berlin kako bi protestovali. Nedostaje im novca za pouzdano pružanje brojnih komunalnih usluga.

Sve veći broj od oko 10.700 nemačkih opština i gradova prezadužen je. „Ovde smo kako bismo upozorili na hitne finansijske probleme gradova“, kaže Torsten Berg (SPD), gradonačelnik Oberhauzena. Taj grad na zapadu Nemačke nalazi se pri vrhu nacionalne liste zaduženosti. „Nalazimo se u zaista dramatičnoj situaciji.“

Slaba privreda, manji poreski prihodi, veći socijalni izdaci

Nemačke opštine i gradovi su 2025. godine zajedno nagomilali gotovo 30 milijardi evra novog duga – što je istorijski rekord. Ukupan dug tako je porastao na više od 200 milijardi evra. Prema planovima komunalnih finansija do 2028, očekuje se da će svake godine nastajati dodatni dug sličnog obima.

Uzrok krize lako je objasniti: najveći izvori prihoda lokalnih vlasti su porez na poslovanje, kao i porez na zemljište i nekretnine. Uz to dobijaju i 15 odsto prihoda od poreza na dohodak. Ali privredna kriza, koja Nemačku pritiska već sedmu godinu, smanjuje poreske prihode. Istovremeno su socijalni izdaci znatno porasli, što posebno teško pogađa opštine i gradove.

U federalnoj Nemačkoj zakone donose Bundestag i parlamenti 16 saveznih pokrajina. Među njima su i brojni zakoni koje moraju da sprovode lokalne vlasti.

„Najveći teret za nas su socijalni transferi“, objašnjava gradonačelnik Berg u razgovoru za DW. „Tu su i troškovi koje imamo za pomoć mladima i za negu.“

Problem je u tome što savezna država i pokrajine ni približno ne pokrivaju stvarne troškove tih obaveza.

„Opštine bi sve to trebalo da plaćaju, ali za to ne dobijamo novac. To je sistemska greška“, zaključuje Berg.

DW je posetio Oberhauzen. Apostolos Calastras, gradski blagajnik, od 2010. godine zadužen je za finansije grada.

„Trenutno imamo godišnje rashode od 1,2 milijarde evra, a naši prihodi su oko 100 miliona evra manji“, kaže taj ekonomista.

Krajem 2025. godine Oberhauzen je imao nagomilan dug od dve milijarde evra. Toliko veliki da je pokrajina Severna Rajna-Vestfalija morala da interveniše. Trenutna zaduženost iznosi 800 miliona evra.

Čak 50 odsto rashoda odnosi se na socijalna davanja. Troškovi nege rastu, jer sve više starijih osoba ne može da plaća smeštaj u domovima, pa grad mora da uskoči. Snažno su porasli i izdaci za pomoć mladima – sa 60 miliona evra 2022. godine, na 97 miliona evra ove godine.

Problemi su počeli nestankom teške industrije

Kao i mnogi drugi gradovi u Rurskoj oblasti, Oberhauzen se nakon propasti rudarske i čelične industrije suočava sa strukturnim, privrednim problemima.

„Mnogi gradovi danas imaju manje velikih i profitabilnih preduzeća nego nekada, pa su prihodi od poreza na poslovanje manji. Istovremeno su nezaposlenost i socijalni izdaci u mnogim opštinama iznad proseka“, objašnjava Calastras.

To već dugo ostavlja posledice: „Nemamo rezerve, nemamo kapitalna ulaganja koja bismo mogli da unovčimo, nemamo imovinu koju bismo mogli da prodamo i slično“, kaže gradski blagajnik rezigniranim tonom. „Štedimo već 40 godina, već smo sve prodali, više nemamo ništa.“

Gradska uprava trebalo bi dodatno da štedi, a planirano je ukidanje pet odsto radnih mesta. Građanima će to verovatno doneti duže čekanje u komunalnim službama. Naknade za parkiranje povećane su za 50 odsto, a planira se i više saobraćajnih kontrola. U hotelima će za goste biti uveden porez na noćenje. Gradska preduzeća, poput javnog prevoza, energetskih kompanija i službi za odvoz otpada, moraće veći deo svojih prihoda da uplaćuju gradu.

Ali koliko dugo se takve mere još mogu pooštravati, a da se pritom ne smanji obim usluga za građane? To pitanje postavlja sve veći broj gradonačelnika u Nemačkoj, jer u gotovo svim opštinama rashodi sada premašuju prihode.

Od svega profitiraju ekstremne stranke

Vraćamo se u Berlin i tu smo ponovo sa gradonačelnikom Oberhauzena Torstenom Bergom, koji kaže:

„Možemo da se odreknemo svih drugih aktivnosti za zaštitu naše demokratije ako ne obezbedimo da ljudi na lokalnom nivou vide da naša država i naš demokratski sistem zaista funkcionišu. Ako taj osećaj nestane, onda ne treba da nas čudi što ljudi slede navodno jednostavna rešenja i potom glasaju za stranke koje sasvim sigurno nemaju najbolje modele za našu budućnost.“

To je upozorenje koje je očigledno stiglo do glavnih gradova nemačkih pokrajina – ali i do Berlina.

„Dogovorili smo da od 1. septembra više nećemo donositi zakone koji opštinama, a po potrebi i pokrajinama, ne obezbeđuju odgovarajuću nadoknadu troškova“, rekao je krajem juna savezni kancelar Fridrih Merc (CDU) nakon sastanka s pokrajinskim premijerima. „Vodimo se načelom: ko naručuje, taj plaća.“

Prema tom planu, opštine bi ubuduće trebalo da snose još samo 20 odsto nastalih troškova.

Ali to važi samo za buduće zakone. Obaveze koje već postoje ostaju na snazi.

Gradonačelnik Berg smatra da je ta odluka načelno pozitivna.

„To nam pomaže, ali samo malo, jer suštinski ne menja situaciju. A ako savezna država želi da se situacija promeni, onda mora zaista da izdvoji novac.“

Jedan od zahteva jeste povećanje udela lokalnih vlasti u ukupnim poreskim prihodima države. Osim toga, opštine traže i potpuno oslobađanje od dugova.

Brza reakcija savezne države i pokrajina ipak se ne očekuje – zato što ni one više nemaju dovoljno novca.