Nemački list: Vučić Putina vidi kao uzor i sanja o velikosrpskom carstvu

„Rusija je za sada u defanzivi u Ukrajini, ali Kremlj ima na raspolaganju i drugo oružje kako bi povećao svoj uticaj širom sveta“, ocenjuje list Rajniše post. Autor Martin Kesler piše da ruski predsednik Vladimir Putin na diplomatskoj sceni pokušava svim snagama da pridobije na svoju stranu zemlje koje se nisu jasno izjasnile u ukrajinskom ratu, te da „moskovska medijska mašina punom parom širi propagandu“.

Kako se navodi, primer za to je Srbija, kandidat za članstvo u EU. „Intenzivirali su se i trgovinski tokovi sa Zapadom. Dobrih 60 odsto spoljnotrgovinskih aktivnosti Srbije odvija se sa zemljama Evropske unije.

Dve trećine svih stranih investicija dolazi iz zapadne Evrope. Za samo dve decenije Brisel je Srbiji prebacio oko tri milijarde evra državne pomoći, uglavnom iz nemačke kase“, piše Rajniše post.

„Vučić Putina vidi kao uzor“

Ali, koliko god Zapadu bilo stalo do Srbije, „njen predsednik Aleksandar Vučić vodi netransparentnu politiku klackalice između tradicionalnog saveznika Rusije i EU i SAD – ideološki se oseća povezanim sa Putinom“, ocenjuje autor. „On deli njegove velikomoćne ambicije i sanja o velikosrpskom carstvu.“

„Vučić Putina vidi kao uzor“, citira Kesler nemačkog novinara Tomasa Breja, koji, kako se navodi, više od 40 godina izveštava iz regiona za nemačku novinsku agenciju dpa, a sada je napravio i studiju o uticaju ruskih medija u Srbiji.

Prema toj studiji, navodi nemački list, mediji u Srbiji koje kontroliše Vučić potpuno su u kandžama ruske propagande, koju podstiču agencije kao što su Sputnjik Srbija i RT Balkan (bivši Raša tudej). „Pre svega, televizija – četiri nacionalne, privatne TV-stanice, kao i državni emiter RTS – gotovo bez izuzetka šire rusko viđenje kada je reč o sukobu u Ukrajini, ali i što se tiče ekonomskih i geopolitičkih sporova između Moskve i Zapada. Dve trećine stanovništva Srbije redovno se informiše iz tih izvora. I najtiražnije dnevne novine i onlajn-portali, koji uz nekoliko izuzetaka spadaju u bliske političke prijatelje predsednika Srbije, takođe ocenjuju globalna politička dešavanja iz ugla Kremlja“, piše Rajniše post i prenosi ocenu novinara Tomasa Breja: „Izveštavanje je agresivno antizapadno i gotovo isključivo zauzima stavove Rusije i Kine.“

„Zapad konačno mora da se probudi“

Mediji pod kontrolom države i oni koji su pod uticajem Rusije posebno ističu ulogu „slovenske žrtve“, stoji dalje u tekstu. „Narativ je da Zapad želi da Rusija i njeni slovenski saveznici budu slabi ili čak želi da ih uništi, kao i to da su ratovi Moskve u Ukrajini i ratovi Srbije na području naseljenim sunarodnicima u Bosni i Hercegovini i na Kosovu akti samoodbrane i samopotvrđivanja. Zapadni svet tone u močvaru dekadencije, u kojoj dominiraju pop-kultura niskog kvaliteta, neprirodni feminizam i ’globalistička civilizacija’, dok je cilj Rusije odbrana slovenskih, hrišćanskih i tradicionalnih vrednosti. U tom ’sukobu civilizacija’ Zapad će propasti.“

Vodeći srpski mediji naveliko posežu za tim pričama, piše Rajniše post i dodaje: „Postoje izveštaji da je (ministarka spoljnih poslova Nemačke) Analena Berbok bivša prostitutka, da Nemačkoj preti glad ili da su dolar i finansijski sistem SAD na ivici kolapsa. Koliko god da je indoktrinacija u Srbiji preuveličana i klišeizirana, ona ipak zahvata stanovništvo. Nezavisni američki instituti za ispitivanje javnog mnjenja utvrdili su da dve trećine Srba Zapad vidi kao ratnog huškača u sukobu u Ukrajini. Polovina vidi Moskvu kao svog političkog partnera, a samo 30 odsto želi jače veze s državama EU. Najpopularniji strani političar je Putin, a nakon njega kineski predsednik Si Đinping.“

U tekstu se zaključuje da je Srbija mala zemlja, koja ne može ozbiljno da izazove Zapad, ali da je u interesu Moskve može da poremeti politiku EU na Balkanu i da seje sukobe. Rajniše post na kraju prenosi i Brejev zaključak: „Zapad konačno mora da se probudi i da učini nešto kako bi se suprotstavio ruskoj propagandi u Srbiji. Samo biznis i diplomatija neće pomoći.“