Nobel za mir ginekologu i bivšoj robinji ID (VIDEO) 1Foto; EPA-EFE/PATRICK SEEGER

Dobitnici Nobelove nagrade za mir za 2018. godinu su ginekolog Denis Mukvege i aktivistkinja Nadija Murad, bivša robinja Islamske države, saopštio je Nobelov komitet u Oslu.

„Oba laureata su dala ključni doprinos fokusiranju pažnje i suzbijanju seksualnih ratnih zločina. Mukvege je doktor koji je posvetio život odbrani žrtava seksualnog nasilja. Nadija Murad svedok je koji govori o zloupotrebama izvršenim protiv sebe i drugih. Svako od njih na svoj način pomogao je da se poveća vidljivost ratnog seksualnog nasilja, tako da počinioci mogu biti odgovorni za svoje postupke“, navodi na svom Fajsbuk nalogu Nobelov komitet.

Takođe se navodi da je lekar Mukvege proveo veliki deo života pomagajući žrtvama seksualnog nasilja u Demokratskoj Republici Kongo.

„Pošto je bolnica Panzi osnovana u Bukavu 2008. godine, Mukvege i njegovo osoblje tretirali su hiljade pacijenata koji su postali žrtve seksualnih napada. Većina zloupotreba je počinjena u kontekstu dugotrajnog građanskog rata koji je koštao živote više od šest miliona Konga“, ističe se u saopštenju Nobelovog komiteta.

Ističu da se važnost Mukvegovih trajnih, posvećenih i nesebičnih napora u ovoj oblasti ne može se preceniti. On je više puta osudio nekažnjavanje za masovno silovanje i kritikovao vladu Konga i druge zemlje zbog toga što nije radila dovoljno da zaustavi korištenje seksualnog nasilja nad ženama kao strategiju i oružje rata.

Za razliku od njega Nadija Murad je sama žrtva ratnih zločina. Iz komiteta navode da je Murad odbila da prihvati društvene stege koje zahtevaju da žene žale i da se stide zbog uznemiravanja koja su doživele.

„Ona je pokazala neobičnu hrabrost u iskazivanju sopstvenih patnji i govoreći u ime drugih žrtava“, navodi se u saopštenju Nobelovog komiteta.

Nadija Murad rođena je u jazidskoj manjini na severnu Iraka, gde je s porodicom živela u udaljenom selu Kočo. U avgustu 2014. godine islamska država pokrenula je brutalni, sistematski napad na sela okruga Sinjar, čiji je cilj bio istrebljivanje stanovništva Jazidi. U selu Kočo, nekoliko stotina ljudi je masakrirano. Mlađe žene, uključujući maloletnu decu, bile su otete i držane kao seksualne robinje. Dok je bila zarobljenica IS, Murad je više puta podvrgnuta silovanjima i drugim zloupotrebama, navodi Komitet.

https://www.facebook.com/nobelprize/photos/a.164901829102/10155912829544103/?type=3&theater

Ističu da je ona samo jedna od oko 3.000 devojčica iz Jazida i žena koje su bile žrtve silovanja i drugih zloupotreba od strane vojske IS-a. Uznemirvanja su bila sistematična i deo vojne strategije Islamske države u borbi protiv verskih manjina.

Posle tromesečne noćne more Murad je uspela da pobegne. Nakon bekstva, odlučila je da javno govori o tome šta je pretrpela. U 2016. godini, u njenoj 23 godine, proglašena je za prvog ambasadora dobre volje Ujedinjenih nacija za dostojanstvo preživelih trgovine ljudima.

„Ove godine navršava se decenija od kada je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1820 (2008), kojom je utvrđeno da upotreba seksualnog nasilja kao oružja u ratu i oružanog sukoba predstavlja i ratni zločin i pretnju međunarodnom miru i bezbednosti. To je takođe utvrđeno Rimskim statutom iz 1998. godine, kojim se uređuje rad Međunarodnog krivičnog suda. Statut utvrđuje da su seksualno nasilje u ratu i oružanim sukobima teška kršenja međunarodnog prava. Mirniji svet može se postići samo ako su žene i njihova osnovna prava i sigurnost priznata i zaštićena u ratu“, podseća Nobelov komitet i dodaje da je ovogodišnja Nobelova nagrada za mir je čvrsto ugrađena u kriterijume izložene Alfredu Nobelovoj volji.

Mukvege i Murad stavljaju svoju ličnu sigurnost u rizik hrabro suzbijanje ratnih zločina itražeći pravdu za žrtve. Time su promovisali bratstvo nacija kroz primenu principa međunarodnog prava, zaključuje se u saopštenju Nobelovog komiteta.

Ove godine bilo je čak 331 nominacija, od kojih je 216 pojedinaca, a 115 grupa (organizacija).

Iako je spisak kandidata bio tajan, danima se prognoziralo ko će ove godine biti dobitnik prestižne nagrade.

Kao najveći favoriti na kladionicama bili su predsednici Severne i Južne Koreje, Kim Džong Un i Mun Džae In, zahvaljujući približavanju dve Koreje i kvota na njih dvojicu je bila najmanja, samo 1,65.

Na Donalda Trampa kvota je skoro bila duplo veća 3,60, a na Vladimira Putina čak 20.

https://www.facebook.com/nobelprize/videos/280436599468972/

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.