Novi svetski poredak: Globalizacija kampanje za "prirodnu porodicu" 1Foto: Mihaj Stojk

U Novoj crkvi Svetog Spiridona, najvećoj pravoslavnoj crkvi u Bukureštu, sveštenik je okupljenim vernicima preneo važnu poruku.

„Ovo je jedan od onih trenutaka u istoriji kada se istinski hrišćani moraju odvojiti od kukolja“, rekao je prisutnima tokom dvosatne službe, dok su se deca igrala na podu crkve ispred oltara. „Oni koji sebe smatraju hrišćanima danas moraju dati svoj glas“.

Bila je to nedelja u oktobru, onog vikenda kada je organizovan dvodnevni referendum o izmeni rumunskog ustava da bi se brak redefinisao kao institucija dostupna samo heteroseksualnim parovima. Pošto je izlaznost bila niska, sveštenici širom zemlje pokušavali su da podstaknu vernike da izađu i glasaju.

Na glasačkom mestu u užurbanom centru Bukurešta bilo je ljudi koji su očigledno odgovorili na upućeni poziv.

„Siguran sam da ćemo uspeti“, izjavio je Damjan Žojta, dvadesetogodišnji student prava, pošto je glasao za promenu ustava. „Nikada nisam bio toliko ponosan zato što sam Rumun kao što sam danas.“

Madalin Kostače, dvadesetčetvorogodišnji otac dvoje dece, rekao je da je izašao da glasa da bi zaštitio svoju decu.

„Ako se homoseksualcima dozvoli da usvajaju decu, ta deca će odrastati u uverenju da je normalno biti gej. A to nije tačno. To nije ono što je Bog hteo.“

Izlaznost je bila znatno niža od 30 odsto, koliko je neophodno za uspeh referenduma, pa je glasanje 6. i 7. oktobra na kraju ipak bilo uzaludno. Rodno neutralna ustavna definicija braka kao „zajednice supružnika“ ostala je neizmenjena.

Ali kampanja organizovana pre referenduma pokazala je koliko su se produbile linije razdvajanja unutar rumunskog društva od 2016. godine, kada je malo poznata grupa pod imenom Koalicija za porodicu prikupila tri miliona potpisa potrebnih za sprovođenje referenduma.

Rumunsko građansko pravo još ne dopušta sklapanje gej brakova, ali koalicija je uspela da ubedi mnoštvo ljudi da će takav zakon biti donet svakog trenutka. Ako gej parovi dobiju pravio na brak, tvrdili su, šta će ih sprečiti da usvajaju decu i „navode“ ih na homoseksualnost?

Ova koalicija sastavljena od više od 40 lokalnih udruženja predstavlja se kao spontani lokalni pokret za zaštitu rumunskih tradicionalnih vrednosti. U propagandnim materijalima koriste narodne nošnje i plavu, žutu i crvenu boju rumunske zastave.

Ali ta koalicija nije proizvod spontanog lokalnog samoorganizovanja, već je deo globalnog ultrakonzervativnog pokreta koji ima za cilj da poništi pravo na istopolni brak, tvrde predstavnici akademije i grupa koje se bore za ljudska prava.

Od građanske bračne zajednice i abortusa do veštačke oplodnje i seksualnog obrazovanja, pokret nastoji da izdejstvuje promene zakona i politika za koje smatra da ugrožavaju „prirodnu porodicu“.

Pokret je dobro organizovan. Istraživanje Balkanske istraživačke mreže, BIRN, pokazalo je kako članovi sve šire mreže ultrakonzervativnih aktivista, pravnika i konsultanata razmenjuju korisne resurse i strategije preko nacionalnih granica.

Inspiraciju i praktična znanja pokret crpi iz izvora koji se nalaze daleko od glasačkih mesta i crkvenih oglasnih tabli na Balkanu. Među tim izvorima su američke evangelističke grupe bliske Trampovoj Beloj kući i ruskim oligarsima povezanim sa Kremljom, pokazuju interni dokumenti i medijski izveštaji.

Takođe, evropski populistički lideri koji nastupaju sa neliberalnih pozicija otkrili su da je u pitanju pokret koji vredi podržati. Koristeći retoriku pozivanja na takozvanu prirodnu porodicu i zastupajući politike koje je naizgled podržavaju, oni nastoje da pridobiju glasače i učvrste vlast.

Rezultat je osipanje političkih i građanskih sloboda u demokratijama koje su sve bliže autoritarizmu, tvrde politički analitičari.

Andrea Peto, istoričarka sa Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti, opisuje uspon grupa kao što je Koalicija za porodicu kao „nacionalističku neokonzervativnu reakciju na krizu globalnog neoliberalnog globalnog poretka“.

„To je suštinski nova pojava, a cilj je uspostavljanje novog svetskog poretka. Zato bi svako ko drži do demokratije i ljudskih prava trebalo da obrati pažnju na njihovo delovanje“, kaže ona.

Vlad Viski, predsednik rumunske grupe za zaštitu ljudskih prava po imenu MozaiQ, još je otvoreniji: „Homoseksualno telo je sada postalo bojno polje“.

„Rodna ideologija“

Novi svetski poredak: Globalizacija kampanje za "prirodnu porodicu" 2
Foto: Mihaj Stojka

U intervjuu koji nam je dao pre održavanja referenduma, Mihaj Georgiju, lider Koalicije za porodicu, pokušao je da odbrani ciljeve svoje organizacije.

„Imamo pravo da branimo naše vrednosti i način života“, rekao je za BIRN. „Prirodna porodica utemeljena na braku muškarca i žene je antropološka suština onoga što jesmo i osnov postojanja dece“.

Georgiju, po obrazovanju filolog, star 51 godinu, dočekao nas je u kafeu bukureštanskog Muzeja rumunskog seljaka, gde radi na mestu zamenika direktora. Dok se on zagrevao za svoju omiljenu temu, grupa modernih mladih Rumuna opuštala se na drvenim stolicama izrađenim u tradicionalnom stilu.

„Znali smo da će kulturna i seksualna revolucija sa Zapada jednom stići i u Rumuniju i morali smo da se pripremimo“, rekao je.

Georgiju ima i ime za dekadenciju protiv koje se bori – to je „rodna ideologija“.

Ovu frazu, koju ne treba mešati sa rodnim studijama ili bilo kojom drugom akademskom disciplinom, prvi su u opticaj pustili ultrakonzervativci da bi tako označili pogled na svet koji je u sukobu sa fundamentalističkim shvatanjem prirodne porodice.

Prema ovoj školi mišljenja, „rodna ideologija“ je uhvatila korena među zapadnim intelektualcima još šezdesetih godina, da bi ubrzo zatim zarazila univerzitete, sudnice, parlamente i međunarodne institucije nečim što konzervativci vide kao opasan moralni relativizam.

Aktivisti iz suprotstavljenog tabora vide širenje prava gej osoba i prava na abortus  kao simptome neke vrste neokolonijalnog preotimanja bogom danih društvenih normi.

„Rumuni su već živeli u komunizmu, kada je manjina verovala da poseduje apsolutnu istinu i tu istinu je nametala drugima“, kaže Georgiju. „Ne smemo dozvoliti da se to ponovo dogodi.“

Koalicija za porodicu nije jedina organizacija koja ukazuje na bauk rodne ideologije.

Od 2012. do 2015. godine lokalni aktivisti su uspeli da izdejstvuju referendume u Hrvatskoj, Sloveniji i Slovačkoj, tražeći da se brak ustavom definiše kao zajednica muškarca i žene.

Bili su uspešni u Hrvatskoj. Slovenci su odbacili gej brak na glasačkim mestima, ali su ga političari kasnije legalizovali. U Slovačkoj nije izašlo potrebnih 50 odsto glasača.

U Poljskoj, peticija za dalje pooštravanje već strogog zakona o abortusu primorala je parlament da se posveti ovom pitanju 2016. godine, ali predlog je odbačen zbog bure protesta. Bugarska je ove godine odbila da ratifikuje sporazum Saveta Evrope o porodičnom nasilju zbog snažnog otpora javnosti. Konzervativci u Bugarskoj su tvrdili da definicija roda iz ovog sporazuma relativizuje granice između polova.

Ali to nije samo istočnoevropski fenomen.

Francuska grupa La Manif pour tous (Protest za sve) organizuje protivnike gej braka i veštačke oplodnje još od 2012. godine i inspirisala je slične pokrete u Italiji, Nemačkoj i Finskoj.

U Španiji, grupa HazteOir (Oglasi se) zahteva zabranu abortusa, gej brakova i seksualnog obrazovanja u školama od 2013. godine.

„Agenda Evropa“

Eksperti kažu da nije slučajnost to što se takve inicijative javljaju u isto vreme.

U januaru 2013, oko  20 vodećih aktivista u kampanjama protiv prava na abortus i strateških konsultanata iz čitave Evrope i SAD okupili su se u bogatoj londonskoj četvrti Belgravia na dvodnevnom simpozijumu koji je, prema kopiji agende skupa koju je BIRN pribavio,  trebalo da posluži kao forum za „razvijanje strategija za pokret protiv abortusa u Evropi“.

Učesnici su takođe imali termine za sesije „duhovne refleksije“, prisustvovali su misi u Vestminsterskoj katedrali i večerali u ekskluzivnom Kraljevskom automobilskom klubu.

Agende naredna tri susreta – sa oznakom „strogo poverljivo“, u koje je BIRN takođe imao uvid – pokazuju da je skup u Londonu prerastao u godišnji samit pod imenom Agenda Evropa. Skupovi su organizovani u Minhenu 2014, u Dablinu 2015. i u Varšavi 2016.

„Agenda Evropa je od osnivanja porasla i danas uključuje ključne lidere u borbi za porodicu i protiv abortusa u svakoj evropskoj zemlji“, konstatuju organizatori u napomenama uz program sa skupa 2015. godine.

Poznati aktivisti koji se bore protiv abortusa u SAD gostovali su na samitu kao velike zvezde.

Niko od učesnika na ovim skupovima koje je BIRN kontaktirao nije odgovorio na naše zahteve za intervju.

„Američki učesnici donose praktična znanja“, kaže Nil Data, sekretar Evropskog parlamentarnog foruma za demografiju i razvoj, EPF, mreže evropskih parlamentaraca koja promoviše reproduktivna prava.

„Pokret u Americi ima više od 30 godina iskustva. Oni su sve to već isprobali. Oni imaju spremne norme za razvoj politika koje se mogu prilagoditi potrebama lokalnog konteksta i doneti stratešku prednost Evropljanima.“

Početkom devedesetih godina, nekoliko velikih konzervativnih hrišćanskih grupa u Americi – od kojih su mnoge osnovali evanđelisti – privukle su pažnju javnosti pokušajima da ponište neke od po njihovom mišljenju štetnih pobeda organizacija za građanske slobode, naročito u domenu prava žena i LGBT osoba.

„Za vreme administracije predsednika Obame, američka hrišćanska desnica je osetila da gubi bitku kod kuće, pa je svoj angažman u vođenju „kulturnih ratova“ proširila na inostranstvo, kaže Piter Montgomeri, jedan od autora sa sajta Right Wing Watch koji prati američku religijsku desnicu.

„Američki sudovi ponekad pozajmljuju pravne argumente iz Evrope. Konzervativcima se prvo nije dopadalo korišćenje progresivnih internacionalnih presedana, ali onda su uočili priliku da na sličan način iskoriste konzervativne odluke donete u inostranstvu.

Jedna od najvećih konzervativnih hrišćanskih grupa u SAD, Alijansa za odbranu slobode, ADF, proširila je mrežu hrišćanskih advokata na Evropu 2010. godine. Prema revidiranim finansijskim izveštajima i poreskim prijavama, u poslednje tri godine godišnji prihod organizacije premašuje 48 miliona dolara.

Godišnje prijave koje se podnose poreskim vlastima u SAD i dostupne su na internetu pokazuju da je organizacija povećala budžet za Evropu sa 800.000 dolara 2013. na 2,5 miliona dolara 2016. U tom periodu, organizacija ADF je osnovala ADF International sa predstavništvima u Belgiji, Austriji, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj.

Situacija se u međuremenu popravila za ADF i u Americi. U istraživanju obavljenom 2017. godine za članak u časopisu The Nation, novinarka Sara Posner je pokazala koliko je ova grupa bliska predsedniku Donaldu Trampu.

Pravni zastupnik američke administracije Noel Francisko, koga je imenovala Bela kuća, bio je povezan sa ovom organizacijom, otkrila je ona. Bivši ministar pravde Džef Sešns, Trampov saveznik, konsultovao ih je kada je radio na smernicama Ministarstva pravde za verske slobode. A Tramp je imenovao četvoro federalnih sudija koji su povezani sa ovom organizacijom.

Takođe, mnogi veruju da je potpredsednik Majk Pens, koji je i sam evangelistički hrišćanin, saveznik svih grupa koje pokušavaju da ograniče prava žena i LGBT osoba.

„Majk je dobar vernik i razume ova pitanja“, izjavio je šef ADF-a Majkl Faris Katoličkoj novinskoj agenciji prošle godine. „Verujem da će u Ministarstvu pravde imati razumevanja za nas.“

Jedan od malobrojnih finansijera ADF-a za koje javnost zna je ministarka obrazovanja Betsi DeVos, koja je istovremeno veliki donator Republikanske partije. Većina ostalih pojedinaca i fondacija koje finansiraju ADF nisu poznati.

„Američke organizacije daju deo novca“, rekao je Data iz EPF-a. „To po sebi nije ništa loše. Ali konzervativci [desničarske grupe u Evropi] mnogo su diskretniji kada su u pitanju njihovi izvori finansiranja. Dok progresivne grupe navode sve svoje finansijere, konzervativci to ne rade. Oni ih radije prikrivaju.“

Na pitanje o razlozima širenja ADF-a u Evropu, Adina Portaru, rumunska pravnica koja radi za ADF International u kancelariji u Briselu, izjavila je za BIRN: „ADF International štiti verske majine od proganjanja i promoviše ljudska prava preko svoje mreže i sa njom povezanih pravnika širom sveta.“

Dodala je da je organizacija ADF International bila jedan od organizatora, zajedno sa Koalicijom za porodicu, dve konferencije posvećene porodici u rumunskom parlamentu, 2017. i 2018.

Druga važna američka organizacija koja se proširila na Evropu je Američki centar za pravo i pravdu, ACLJ, koji je osnovao evangelistički propovednik Pat Robertson, a koji ima godišnji prihod od gotovo 20 miliona dolara.

ACLJ je osnovao Evropski centar za pravo i pravdu, ECLJ, u Strazburu 1998, i Slovenski centar za pravo i pravdu u Moskvi u približno isto vreme.

Prema javno dostupnim dokumentima koje je ACLJ dostavio poreskim vlastima u SAD, organizacija je potrošila više od milion dolara u Evropi od 2009. godine.

Džej Sekulov, glavni pravnik u ACLJ, takođe je član Trampovog advokatskog tima, gde je nadležan za specijalnu istragu o navodnom mešanju Rusije u američke izbore 2016. koju vodi specijalni savetnik Robert Miler

Predstavnici ADF International i ACLJ redovno su pozivani na skupove Agende Evropa.

Anti-rodni „manifest“

Istaknuti aktivisti sa Balkana i iz Istočne Evrope redovno gostuju na skupovima Agende Evropa.

Bogdan Stančiju, šef udruženja Pro vita Bukurešt, uticajan član Koalicije za porodicu, bio je jedan od govornika. Među govornicima je bila i Željka Markić, žena koja je osnovala organizaciju U ime porodice i izdejstvovala referendum kojim je brak u Hrvatskoj ustavno redefinisan.

Na skupu u Varšavi 2016, Željka Markić je pozvana da predsedava sednicom o „aktuelnim proaktivnim podsticajima za stupanje u brak“.

Ni Stančiju ni Željka Markić nisu odgovorili na naše zahteve za intervju.

Poljski ministar za EU Konrad Šimanski, iz vladajuće partije Pravo i pravda, takođe je bio najavljen kao govornik na prošlogodišnjem skupu.

Mnoge od ideja koje iznose konzervativni aktivisti oslanjaju se na ideje iz manifesta na više od stotinu strana pod naslovom Obnavljanje prirodnog poretka: agenda za Evropu.  

U primerku na engleskom jeziku u koji je BIRN imao uvid, nepoznati autor opisuje „civilizacijsko propadanje zapadnog sveta“ izazvano moralnim relativizmom seksualne revolucije šezdsetih godina. Rodna ideologija je glavni krivac, kaže se u manifestu.

„Zato je, na primer, sasvim legitimno težiti usvajanju zakona koji kriminalizuju abortus, eutanaziju i sodomiju ili sprečavaju zakonsko priznavanje ’istopolnih’ brakova, uprkos tome što neki građani veruju da su abortus, eutanazija ili sodomija moralno prihvatljivi“, piše u manifestu.

U dokumentu su izloženi konkretni ciljevi u domenu državnih politika, uključujući ukidanje zakona koji dopuštaju razvod, de fakto zajednicu ili usvajanje dece za gej roditelje; uvođenje „zakona protiv sodomije“; i ukidanje finansiranja „LGBT lobija“.

Izložene strategije uključuju peticije na EU i nacionalnom nivou, podsticanje aktivista da „ismevaju gej brakove“ i informisanje ljudi o „rizicima povezanim sa sodomijom“.

„Kada govorite o sodomiji, koristite isključivo taj termin“, savetuje se u dokumentu.

Agenda Evropa nema zvaničnog portparola ili službenika za odnose sa javnošću, ali na veb-stranici agendaeurope.org – koja je registrovana na ime direktorke za odnose unutar alijanse ADF International Sofije Kubi – nalazi se izjava kojom se organizacija odriče pomenutog manifesta.

Na pitanje o manifestu, Sofija Kubi je ponovila da taj tekst nema nikakve veze sa Agendom Evropa i da je dokument dospeo u javnost „nezakonitim hakovanjem“ španske organizacije HazteOir. „Krivični postupak je u toku“, dodala je.

U međuvremenu, udruženje Pro vita Bukurešt je 2016. objavilo rumunski prevod manifesta, pod naslovom Agenda za Rumuniju. U belešci uz tekst kaže se da je ova organizacija tako „simbolički preuzela vlasništvo“ na tekstu.

Udruženje Pro vita Bukurešt je prikupljalo donacije za račun Koalicije za porodicu 2016. godine, ali je kasnije uklonjeno sa spiska članica koalicije na sajtu.

„Široki savezi“

Ko god da je pisao manifest, stručnjaci tvrde da je pogled na svet koji se u njemu izlaže počeo da stiče popularnost u Evropi i pre nego što je Agenda Evropa ustanovljena, uz pomoć sve brojnijih glasova osuda rodne ideologije iz Vatikana.

„U Evropi, Americi, Južnoj Americi, Africi i nekim zemljama Azije, danas se odvija nova ideološka kolonizacija“, rekao je papa Franjo u govoru pred poljskim biskupima 2016.

„Jedno od sredstava te kolonizacije – nazvaću ga jasno njegovim imenom – jeste ’rodna ideologija’. Deci – čak i deci! – danas u školama govore da svako može da izabere svoj pol.“

U katoličkim zemljama kao što su Poljska ili Hrvatska novinari i stručnjaci su dokumentovali učešće crkve u anti-rodnim kampanjama. Prema podacima koje poseduje Data iz EPF-a, intelektualci bliski Vatikanu imali su ključnu ulogu u organizovanju Agende Evropa.

Ipak, analitičari smatraju da anti-rodni pokret nije ograničen na katolike, pa čak ni samo na vernike. U sekularnim zemljama i zemljama u kojima je reputacija crkve narušena skandalima, organizatori takvih kampanja često nastoje da prikriju veze sa organizovanom religijom.

Peto sa Centralnoevropskog univerziteta smatra da je rodna ideologija „simbolički lepak“ koji je „pomogao da se ustanove široki savezi i ujedine akteri koji u prošlosti nisu sarađivali“, uključujući različite hrišćanske crkve, konzervativce glavnog toka, ekstremne desničarske partije i fundamentalističke grupe.

Glavni događaj u kalendaru anti-rodnih aktivista iz čitavog sveta je godišnji Svetski kongres porodica, WCF.

Ove godine WCF je organizovan u septembru u Kišinjevu, a domaćin je bio predsednik Moldavije Igor Dodon, koji je pobedio na izborima 2016. sa političkim programom koji je naklonjen Rusiji i porodičnim vrednostima.

Skup je otvoren u moldavskoj Palati republike sa enterijerima od crvenog mermera i kristalnim lusterima. Kroz veći deo ceremonije otvaranja, koja se prenosila preko interneta, plesači u moldavskim narodnim nošnjama ili u belim odorama nosili su na pozornici neobično tihu bebu.

Dodon je onda započeo govor o „eroziji i propadanju“ porodice usled delovanja „ideologije koja se protivi porodici i lišava majke i očeve njihovih tradicionalnih uloga u porodičnom životu“.

Proglasivši godinu 2019. za godinu porodice u Moldaviji, rekao je da će se zalagati za mere koje pomažu porodicama, uključujući i produženje porodiljskog odsustva. Dodao je da „gej propagandu“ treba „oštro osuditi, a možda i staviti van zakona“.

Predsednik WCF Brajan Braun pročitao je poruku Matea Salvinija, italijanskog ekstremno desničarskog ministra unutrašnjih poslova.

„U doba kada smo svedoci razornih i iracionalnih napada na temeljne vrednosti naših kultura, napori koje ulažete da biste zaštitili prirodnu porodicu, kao vitalno važan element za opstanak i razvoj ljudske vrste, veoma su potrebni i vredni svake pohvale“, rekao je.

Ruska veza

Organizaciju WCF osnovali su u Americi 1997. godine borac protiv abortusa Alan Karlson i dvojica ruskih profesora sa Moskovskog državnog univerziteta, Anatolij Antonov i Viktor Medkov.

Analitičari kažu da ih ruska veza ne iznenađuje jer je tradicionalistima bliska ideologija ’Evroazije“ u kojoj se Rusija opisuje kao posrednik između Evrope i Azije i koja implicira da će se bivše sovjetske teritorije na kraju vratiti ruskom stadu. Za Kremlj, rodna ideologija je proizvod dekadentnog Zapada.

„To je veoma zanimljiva geopolitička ponuda“, kaže Data. „Rusija sada može posećivati vlade u susedstvu koje Zapad kritikuje zbog kršenja ljudskih prava i govoriti im. ’Ne brinite, vi ste ipak drugačiji’.“

U istraživanju sprovedenom 2014. za američki časopis Mother Jones, Hana Levintova je razotkrila kako su američki evanđelisti, naročito oni angažovani u WCF, pomogli u razvoju jezika za kampanju protiv gej prava za potrebe ruskih aktivista i zakonodavaca, što je najzad dovelo do usvajanja saveznog zakona kojim je 2013. godine zabranjena „gej propaganda“.

Na skupu Agende Evropa u Minhenu 2014, Aleksej Komov, predstavnik WCF iz Rusije, pozvan je da sa prisutnima podeli naučene lekcije iz te „uspešne“ zakonodavne inicijative.

Te godine WCF je trebalo da bude organizovan u Moskvi, uz finansijsku pomoć dvojice ljudi za koje se smatra da su bliski predsedniku Vladimiru Putinu, navodi se u istraživanju za časopis Mother Jones: Vladimir Jakunjin, bivši predsednik Ruskih železnica, i Konstantin Malofejev, investicioni bankar i pravoslavni filantrop.

Malofejev je predsednik upravnog odbora medijske grupacije Cargrad koja pruža platformu zagovornicima evroazijskih ideja koje zastupa uticajni ruski filozof ekstreme desnice Aleksandar Dugin.

Skup WCF na kraju nije održan u Moskvi zato što su se oligarsi koji su ga finansirali našli na listi osoba protiv kojih se primenjuju američke i evropske sankcije nakon što je Rusija te godine anektirala Krim.

„U Rusiji, glavni trend je povratak pravoslavlju, tradiciji i hrišćanstvu“, izjavio je Malofejev u dokumentarnom filmu iz 2018. koji je snimila francusko-nemačka TV kuća ARTE pod naslovom Abortus: protivudar u Evropi.  

„Evropa umire. Zapad je u vreme [američkog predsednika Ronalda] Regana… pomogao da u Rusiji rasteramo dim komunizma. Sada je red na nas. Moramo se moliti da dim liberalizma bude oduvan iz Evrope i Amerike.“

„Budućnost Evrope“

Novi svetski poredak: Globalizacija kampanje za "prirodnu porodicu" 3
Foto: Mihaj Stojka

I izvan Rusije neliberalni evropski lideri se pridružuju borbi protiv rodne ideologije.

Prošle godine, mađarski premijer Viktor Orban je bio domaćin skupa WCF u Budimpešti, gde je učesnicima poželeo dobrodošlicu govorom o „Evropi, našoj zajedničkoj domovini, koja gubi demografsku utakmicu između velikih civilizacija“.

„U borbi za budućnost Evrope imperativ je zaustavljanje ilegalne migracije“, rekao je. „Ta borba… biće vredna truda jedino ako je praćena politikama za zaštitu porodice koje će omogućiti prirodnu reprodukciju na kontinentu.“

U oktobru, potezom koji je zbunio mnoge, Mađarska je zabranila rodne studije, tvrdeći da je ova disciplina „ideologija, a ne nauka“. Trampova administracija takođe pokušava da ukloni “rod” iz dokumenata Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima.

Salvini u Italiji predlaže sličnu mešavinu nacionalističkih, antiimigracionih i porodičnih politika.

„Branićemo prirodnu porodicu koja se temelji na zajednici muškarca i žene. Koristiću za to sva ovlašćenja koja imam na raspolaganju““, izjavio je Salvini za italijanske medije u avgustu.

Nemačka ekstremno desničarska Alternativa za Nemačku ušla je u parlament 2017. sa manifestom kojim obećava „posvećenost tradicionalnoj porodici“, suprotstavljanje „rodnoj indoktrinaciji“ i rešavanje problema broja stanovnika „velikim porodicama, a ne imigracijom“.

U Poljskoj, Partija prava i pravde je osvojila vlast moćnom mešavinom nacionalizma i mera za snaženje porodice. Njena politika u ovoj oblasti, poznata kao ’500+’, uključuje isplate više od 100 evra po svakom detetu porodicama koje imaju više od jednog deteta.

„Anti-rodne“ grupe aktivne u Poljskoj imale su ključnu ulogu u pobedi desničarskih populista“, izjavila je za BIRN Elžbeta Korolčuk, sociološkinja na Univerzitetu u Varšavi. „Oni mobilišu ljude na terenu, u parohijama. Oni su pomogli da se liberalna partija [arhirivalska Građanska platforma] prikaže kao elitistička i nezainteresovana za potrebe običnih ljudi“.

„Nove neliberalne snage su uspele da postave znak jednakosti između kulturnih i ekonomskih liberalnih elita, pa ljudi osećaju da liberalna elita želi ne samo da ih ekonomski uništi, nego i da im se umeša u privatni život i pretvori im sinove u kćeri.

“Osećanje da smo nečija žrtva i pravdeni gnev koji to izaziva, to su veoma moćni faktori mobilizacije.“

Godine 2018, bivši Trampov politički strateg Stiv Banon osnovao je „Pokret“ da bi pomogao ekstremno desničarskim i populističkim snagama u pripremama za izbore za Evropski parlament sledeće godine. Salvini je obećao da će podržati Pokret, a Banon se u međuvremenu sastao sa Orbanom u Mađarskoj.

Eksperti kažu da se na osnovu politika kojima se protive može predvideti ko će se verovatno pridružiti Pokretu. Oni se protive imigraciji i EU i orijentisani su antiglobalistički, antielitistički – i anti-rodno.

U Rumuniji kritičari kažu da je sama činjenica da je vlada pod vođstvom Socijaldemokratske partije, PSD, prihvatila da organizuje referendum znak uspona neliberalnih tendencija.

PSD je takođe izvela obuhvatne reforme pravosudnog sistema za koje protivnici tvrde da ugrožavaju nezavisnost sudstva i otežavaju borbu protiv korupcije na najvišem nivou.

„Rumuni su odbili da legitimizuju diskurs koji treba da diskriminiše LGBT zajednicu i dovede u pitanje osnovna ljudska prava“, rekao je Viski iz organizacije Mozaiq. „Zasad smo zaustavili tu konzervativnu plimu“

Efekat Željke Markić

Hrvatska poslovna žena, bivša novinarka i ćerka aktiviste koji se borio protiv prava na abortus, Željka Markić predvodi verovatno najuspešniju ultrakonzervativnu koaliciju u Evropi.

Godine 2013, organizacija U ime porodice je prikupila 750.000 potpisa za održavanje referenduma u Hrvatskoj, što je dovelo do izmene ustava i definisanja braka kao zajednice muškarca i žene.

Posle referenduma, njen ultrakonzervativni pokret je postao važna snaga u hrvatskoj politici, tvrdi aktivista i borac za ljudska prava Gordan Bosanec. Mada njen pokušaj da oformi partiju nije bio nagrađen na izborima, njeni saveznici su dobili važne pozicije u vladi desnog centra koju predvodi Hrvatska demokratska zajednica.

„Preko svojih ljudi u vladi oni napadaju kulturu, građansko društvo i prava žena“, kaže Bosanec.

Antonija Petričušić, sociološkinja na univerzitetu u Zagrebu, rekla je da su aktivnosti organizacije U ime porodice i njihovih saveznika doprinose „sve evidentnijoj desekularizaciji društva“.

Ove godine, organizacija U ime porodice je dobila trogodišnju donaciju od novca poreskih obveznika iz Nacionalne fondacije za razvoj civilnog društva za razvoj svojih programa.

Željka Markić je odbila da nam da svoj komentar.

Ruka koja pomaže

U knjizi Globalna desnica i sukob u svetskoj politici politikolog Kliford Bob sa Univerziteta Dukin opisuje kako su 2006. godine evangelistički pastori u Rumuniji zatražili od aktivista koji su se u SAD borili protiv prava na abortus da im pomognu u kampanji za „prirodni brak“.

Kada su rumunski pastori osnovali organizaciju za odbranu tradicionalnog braka 2007, Alijansa za odbranu slobode im je pomogla.

„Njihova potreba i želja bili su očigledni“, Bob navodi citat glavnog konsultanta ADF-a Bendžamina Bula. „Samo smo im pomogli da oblikuju i definišu organizaciju.“

Organizacija ADF se ponovo pojavila 2016. u kampanji za referendum koju je vodila Koalicija za porodicu i dostavila podnesak Ustavnom sudu koji je trebalo da odluči da li je referendum ustavan.

Druge grupe iz SAD specijalizovane za vođenje sudskih postupaka u kojima se zastupaju evangelističke vrednosti, uključujući Liberti kaunsel, takođe su dostavile podneske.

Na pitanje o pomoći koju je organizacija ADF pružala Koaliciji za porodicu, Adina Portaru, rumunska pravnica koja radi za ADF International u kancelariji u Briselu, odgovorila je porukom: „Kao rumunska pravnica zastupala sam ADF International pred Ustavnim sudom da bih pokazala da treba omogućiti da se građanska inicijativa realizuje“.

U drugoj izjavi koju nam je dostavila elektronskom poštom, rekla je: „Rumunska Koalicija za porodicu i ADF International su nezavisne organizacije. Zajedno smo organizovali konferenciju Referendum za porodicu: analiza i implikacije u rumunskom parlamentu u Bukureštu 2017. i drugu konferenciju 2018. [u parlamentu] o nacionalnim i internacionalnim pogledima na brak. Konferenciju 2018. godine organizovalo je šest suorganizatora, a jedan od njih bio je i ADF International.“

Govornici na konferenciji organizovanoj ove godine u rumunskom parlamentu govorili su o potrebi da se referendum što pre organizuje. Među njima su bili i Željka Markić, aktivistkinja iz Hrvatske koja se bori protiv prava na abortus i osnivač je organizacije U ime porodice, i Ludovin de la Rošer, liderka ultrakonzervativne francuske organizacije Protest za sve.

U Briselu, ADF International deli svoj prostor, iznajmljeni stan, sa organizacijom European Dignity Watch, EDW.

Mada je EDW starija grupa – osnovana 2010, pet godina pre ADF International – čini se da dve organizacije rade u simbiozi. Sofija Kubi, bivša izvršna direktorka EDW-a, postala je direktorka ADF International za lobiranje u EU 2015. godine, kada je organizacija ustanovljena.

EDW organizuje za aktiviste obuku za komunikaciju i lobiranje. Željka Markić je radila kao instruktor u programima obuke koje organizuje EDW. Sudeći po fotografijama sa veb-stranice EDW, Ana Korina Sakrieru, pravnica koja zastupa rumunsku Koaliciju za porodicu, pohađala je obuke EDW-a.

Prema godišnjem finansijskom izveštaju EDW-a koji se čuva u Trgovinskom sudu u Briselu, EDW je 2015. godine isplatio Željki Markić 1.324 evra.

EDW nije odgovorio na naša pitanja o ovom plaćanju, a direktor je odbio zahtev za intervju. Željka Markić takođe nije odgovorila na dostavljena pitanja i zahtev za intervju.

Klaudija Čobanu je rumunska novinarka u Varšavi. Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu, uz podršku Fondacije ERSTE i Fondacija za otvoreno društvo, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.