Obeležavanje 103. godišnjice genocida nad Azerbejdžancima 1

Genocid nad azerbejdžanskim narodom koji su počinile oružane jermenske snage Dašnak i njihove pristalice rezultirao je masovnim ubijanjem desetina hiljada civila zbog njihove etničke i verske pripadnosti u gradu Bakuu, različitim regijama Bakinske gubernije i drugim gradovima, kao što su Šamahi, Guba, Hačmaz, Lankaran, Hadžigabul, Saljan, Kurdamir. Naseljena područja, spomenici kulture, džamije i groblja brutalno su uništeni. Mnoge drevne građevine, uključujući zgradu „Ismailiyya“, koja predstavlja jedan od najlepših spomenika arhitekture u Bakuu, zatim kancelarije novinskih kuća „Achig Soz“, „Kaspi“ i „Baku“, kao i mnoga svetilišta uništena su u artiljerijskim napadima. Minaret džamije Tazapir je teško oštećen, dok je drevna džamija Džuma u gradu Šamahi zapaljena.

Masovno uništavanje i pljačkanje koje je započeto u provinciji Baku nastavljeno je kasnije u Karabahu, Zangazuru, Nahčivanu, Iravanu, Gojči i drugim regijama. Desetine hiljada Azerbejdžanaca postali su žrtve masovnih zločina koje su počinili Jermeni. Dašnjaci su uništili, spalili i opljačkali 110 sela u Šamahiju, 167 u Gubi, preko 150 u Karabahu, 115 u provincijama Zangazura i 98 u oblasti Karsa. Nevini ljudi, uključujući žene, decu i starce, brutalno su ubijeni. Osim toga, u gradu Iravanu i njegovoj okolini, koji je bio istorijska teritorija Azerbejdžana,uništeno je 199 sela, a 132.000 Azerbejdžanaca je nemilosrdno ubijeno.

Predsedničkom uredbom od 26. marta 1998. godine pod nazivom „O genocidu nad Azerbejdžancima“, genocid koji je počinjen od strane Jermenanad Azerbejdžancima dobio je političku i pravnu ocenu, zbog čega se 31. mart svake godine obeležava kao „Dan genocida nad Azerbejdžancima“.

Tokom proteklih godina prikupljeno je mnogo novih činjenica i dokaznih dokumenata zahvaljujući istragama sprovedenim u poslednje vreme, dok je u gradu Guba otkrivena i masovna grobnica. Memorijalni kompleks posvećen žrtvama genocida u Gubi, koji je podignut na tom mestu, vizuelno odražava vandalizam Jermena protiv nevinih Azerbejdžanaca.

Pokolj desetina hiljada civila 1918. godine na etničkoj i verskoj osnovi, planirano i postupno izvršenje ovih krivičnih dela, kao i sprovođenje takvih zločina u raznim delovima Azerbejdžana, moraju se tumačiti kao zločin genocida.

Rezolucija Generalne skupštine UN-a 96 (I) od 11. decembra 1946. godine ukazuje da se genocid odnosi na uskraćivanje prava na postojanje čitavih ljudskih grupa, na isti način kao što je ubistvo uskraćivanje prava na život individualnim ljudskim bićima. Prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, koju je usvojila Generalna skupština UN-a Rezolucijom 260  (III) 9. decembra 1948. godine, genocidom se smatra svako delo počinjeno s namerom da se u celosti ili delimično uništi jedna nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa.

Nažalost, genocid počinjen nad Azerbejdžancima 1918. godine još uvek nije dobio svoju političku i pravnu potvrdu na međunarodnom nivou.

Ravnodušnost koju je međunarodna zajednica pokazala prema zločinima genocida nad jednom nacijom, do kojih je dovela politika bazirana na govoru mržnje koja se vodila stolećima, kao i neuspeh da se počinioci privedu pravdi, može prouzrokovati razvoj sindroma nekažnjivosti, izazivanje novih zločina i masovno kršenje ljudskih prava.

Pozivamo svetsku zajednicu i međunarodne organizacije da prestanu sa prećutkivanjem počinjenog genocida nad Azerbejdžancima 1918. godine, koji je zločin protiv čovečnosti, da prepoznaju ovaj gnusni zločin kao čin genocida na međunarodnom nivou i da pokažu odlučnost i pravednost, bez dvostrukih standarda, vodeći se isključivo normama i principima međunarodnog prava.

PROMO TEKST
close
Obeležavanje 103. godišnjice genocida nad Azerbejdžancima 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.