Oči političkog sveta uprte u bitku za kontrolu nad Predstavničkim domom: Republikanci idu ka tesnoj većini, ali nade demokrata još nisu izbledele

Pobede u Arizoni i Nevadi, prema projekcijama CNN-a, znače da će Demokratska stranka u 2023. ući sa najmanje 50 mesta u Senatu – i mogla bi da doda još jedno ako senator Rafael Vornok pobedi republikanskog izazivača Heršela Vokera u drugom krugu u Džordžiji sledećeg meseca.

Ali, postoje druge ključne stvar koje još uvek nisu rešene.

Koja će stranka dostići 218 mesta neophodnih za većinu u Predstavničkom domu zavisiće od trka u državama sa velikim udelom glasačkih listića – uključujući Kaliforniju, Oregon i Arizona.

Još jedno visoko-profilno izborno takmičenje za guvernera Arizone – gde se republikanka Kari Lejk, koju podržava Donald Tramp, suočava sa demokratskom državnom sekretarkom Kejti Hobs, zaštitnicom izbornog procesa u državi.

Oči političkog sveta su sada uprte u bitku za kontrolu nad Predstavničkim domom, gde izgleda da republikanci polako idu ka tesnoj većini, ali nade demokrata još uvek nisu u potpunosti izbledele.

Republikanci su osvojili 211 od 218 mesta koja su im potrebna da zauzmu većinu, prema projekcijama CNN-a, dok su demokrate osvojile 204, uz 20 neodlučnih.

Bez obzira na konačan sastav Kongresa, slab učinak republikanaca na sredini mandata izazvao je negativnu reakciju protiv lidera Predstavničkog doma Kevina Makartija.

Zadržavši svoju većinu u Senatu, demokrate su prkosile istorijskom trendu prekida “međuizbora” protiv partija na vlasti i prevazišle zabrinutost zbog visoke inflacije.

Umesto toga, birači su kaznili republikance koji su se protivili pravima na abortus i ponavljali Trampove laži o izbornoj prevari.

Ishod je ogroman podsticaj za predsednika Džoa Bajdena tokom preostale dve godine njegovog prvog mandata u Beloj kući.

Republikanci koji su ponavljali Trampove laži o rasprostranjenim izbornim prevarama izgubili su trke guvernera u Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu i trke za državne sekretare u Arizoni, Mičigenu, Nevadi…