Opozicija se grupiše u više frontova

Za sada je izvesno da vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) na izbore ide samostalno, kao i opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP). Kako je kazala Draginja Vuksanović Stanković, predsednica ove stranke, ne vidi nikakav razlog za „ulazak ili formiranje neprincipijelnih koalicija koje će samo zbuniti građane“.

Izvesno je i da neće biti jedinstvene albanske liste, te da će na izborima nastupati sa dve od čega će jednu činiti već formirana koalicija između DP i DUA, dok će druga lista biti široka koalicija između Albanske alternative, Force, DSA, Unije Tuzi, DSuCG i Pokreta Perspektiva.

Dok je stvaranje predizbornih koalicija uveliko u toku sve je izvesnije da više nema mesta za prvobitnu ideju Demokratskog fronta (DF) o jedinstvenoj opozicionoj listi. Socijalistička narodna partija (SNP) još vaga hoće li ulaziti u koalicije ili ići samostalno, ali su sigurni da neće ići u koaliciji sa DF, jer se „ucenjivački ponašao tokom pregovora“.

Takođe, kako kažu, DF želi u tu koaliciju da uključi i Pravu Crnu Goru Marka Milačića, što za SNP nije prihvatljivo.

Crnogorski mediji spominju da bi SNP mogao da koalira sa savezom „Da svako ima“ koji je zvanično formiran prošle godine, a činili su ga SNP, Radnička partija i nezavisni poslanici.

Savez koji predvodi nikšićki biznismen Miodrag Daka Davidović planira da krajem avgusta nastupi u širem sastavu i pod nazivom „Narodni pokret“.

Javnosti u Srbiji Davidović je poznat pošto je u decembru 2019, dok je sedeo u društvu episkopa budimljansko-nikšićkog Jaonikija, ranjen u beogradskom hotelu „Kraun plaza“.

Kao velikog ktitora Mitropolije crnogorsko-primorske, mitropolit Amfilohije ga je 2015. odlikovao ordenom Svetog kralja Milutina, dok je od srpskog patrijarha Irineja dobio orden Svetog Save prvog stepena.

U pojedinim crnogorskim medijima Davidović je označen kao finansijer DF-a, u jeku afere „državni udar“.

Na izbore će po svemu sudeći DF sa jedinstvenom opozicionom listom izaći sa Demokratskom narodnom partijom (DNP), a lider te partije Milan Knežević tvrdi da „jedinstvena lista predstavlja obavezu, odgovornost i imperativ pred svim crnogorskim građanima koji žele demokratske promene u Crnoj Gori“.

Oni su pozvali opozicione koalicije da „još jednom razmisle, i prihvate ruku dogovora“ da bi se svi našli na jedinstvenoj opozicionoj listi.

Insistiranje DF-a na jedinstvenoj opozicionoj listi mnogi u Crnoj Gori povezuju i sa porukama koje stižu iz Beograda imajući u vidu nedavni poziv bivšeg šefa srpske diplomatije Ivice Dačića da Beograd „očekuje opoziciono jedinstvo“.

Demokrate, Demos, Nova ljevica, Partija penzionera, invalida i restitucije i Društvo za istraživanje politike i političke teorije doneli su odluku o formiranju „Građanskog bloka“ i uspostavljanju predizborne koalicije. „Građanski blok“ poziva sve opozicione kolege da stave veto na međusobne napade.

Analitičari ocenjuju da se sve opozicione partije zalažu za smenu režima Mila Đukanovića iako je njihov veliki problem, tvrdi Izvršni direktor Centra za građanske slobode (CEGAS) Boris Marić – nejedinstvo cilja.

Marić je za crnogorske medije ocenio da se moraju apostrofirati krupne greške koje su opozicioni subjekti pravili, nemilosrdno trošeći vreme i sebe dovodeći u rizik, i da je malo vremena u kome bi se ove političke ponude na potreban način približile i prezentovale građanima.

Sredinom jula formirana je platforma „Crno na bijelo“ koju su predstavili Građanski pokret URA i Građanski savez CIVIS uz podršku nezavisnih intelektualaca.

Pet tačaka platforme „Crno na bijelo“ predstavlja „pet nosećih stubova crnogorskog društva koje pod hitno moramo obnoviti – obrazovanje, pravda, ekonomija, a posebno zdravlje i očuvanje prirodne sredine“.

Parlamentarni izbori koji su zakazani za 30. avgust biće jedanaesti od uvođenja višepartizma u Crnoj Gori.

Bilbordi „Ne damo svetinje“

U više gradova Crne Gore pojavili su se bilbordi na kojima piše „Ne damo svetinje“. Postavilo ih je Udruženje za budućnost Crna Gora, Srbija, Republika Srpska. Za izvršnog direktora Crnogorskog kulturnog foruma Borislava Cimešu to je „politički stav svetosavske crkve izrečen u susret izborima, ali i predstojećem popisu stanovništva u Crnoj Gori“. „Kreatore bilborda ovakav način komunikacije vodi u vlastiti poraz“, smatra Cimeša.

Sumnje u poštene izbore

CGO i fondacija Fridrih Ebert (FES) predstavili su nalaze istraživanja javnog mnjenja o stavovima građana i građanki Crne Gore prema nizu društveno-političkih pitanja koja oblikuju njihove potrebe i izbore. Prema istraživanju, 41,7 odsto ispitanika smatra da Crna Gora nema poštene i fer izbore smatra, a kao razloge navode zloupotrebu državnih resursa od vlasti, neuređene biračke spiskove, loše izborno zakonodavstvo, a zatim i nepoverenje u ključne institucije za sprovođenje izbora i neadekvatnu kontrolu finansiranja političkih kampanja.

Petina građana i građanki smatra da je Crna Gora potpuno demokratska država, a nešto više od trećine da je delimično demokratska. Građani i građanke sebe dominantno vide kao levičare (blizu polovine), dok gotovo svaki četvrti ispitanik svoju političku orijentaciju pozicionira na centru. Kao najprepoznatljiviji politički subjekti levog spektra političkog delovanja prepoznaju se URA, Demokrate i SDP. Kada je u pitanju poverenje u institucije, najviše se veruje zdravstvenom i obrazovnom sistemu, te crkvi i vojsci.