„Vaše ruke su pune krvi“: Papa Lav XIV je najuticajniji kritičar Trampa van SAD, njegovi nedvosmisleni komentari imaju odjeka

Ipak, u svom drugom predsedničkom mandatu, njegov najuticajniji američki kritičar ne živi u Sjedinjenim Državama, već u Vatikanu.

To je bez presedana situacija, jer prvi američki papa direktno kritikuje američkog predsednika zbog rata u Iranu, gde je ove nedelje stupilo na snagu krhko primirje.

Saopštenje je usledilo nakon što je papa Lav XIV izjavio da je Trampova ratobornost „zaista neprihvatljiva“.

Nikada ranije odnos između Vašingtona i Vatikana nije bio usmeren na dva Amerikanca – posebno na 79-godišnjeg političara iz Kvinsa i 70-godišnjeg pontifika iz Čikaga.

Oni potiču iz iste generacije i dele određene kulturne korene, ali imaju radikalno različite pristupe svojim pozicijama velike moći. Taj odnos nosi rizike za obe strane.

„Oni su dvojica belih ‘bumer’ muškaraca, ali ne mogu biti različitiji po životnim iskustvima, vrednostima i načinu na koji su odlučili da ih žive“, rekla je profesorka teologije Natalija Imperatori-Li sa Univerziteta Fordham.

„Ovo je vrlo oštar kontrast i mislim da predstavlja prekretnicu za američko hrišćanstvo“.

Suprotstavljeni stavovi američkih hrišćana o Iranu

Stručnjaci za Katoličku crkvu naglašavaju da se papino protivljenje ratu zasniva na već uspostavljenim crkvenim učenjima, a ne na trenutnim političkim reakcijama.

„Tokom poslednjih pet vekova, Crkva je učestvovala u projektu razvoja snažnih međunarodnih normi“, uključujući Ženevske konvencije u novijim vekovima, rekao je profesor sa Katoličkog univerziteta Villijam Barberi.

„To je veoma dugotrajna tradicija ukorenjena u Svetom pismu, teologiji i filozofiji“.

Ipak, američka administracija, koja ima bliske veze sa konzervativnim evangelističkim protestantskim liderima, tvrdila je da ima „božansku podršku“ za Trampov rat protiv Irana.

Ministar odbrane Piz Hegset pozvao je Amerikance da se mole za pobedu „u ime Isusa Hrista“.

Kada je Trampa upitan da li smatra da Bog odobrava rat, rekao je: „Da, jer Bog je dobar – jer Bog je dobar i Bog želi da ljudi budu zbrinuti“.

Franklin Graham, sin poznatog baptističkog evangeliste Bilija Grahama, rekao je za Trampa da ga je Bog „podigao za ovakvo vreme“. Graham je takođe molio za pobedu kako bi Iranci mogli da budu „oslobođeni ovih islamskih ludaka“.

Papa Lav je u svom obraćanju na Cveti uzvratio da Bog „ne sluša molitve onih koji vode rat, već ih odbacuje“. Pozvao se na starozavetni citat iz Knjige proroka Isaije, navodeći da „iako upućujete mnoge molitve, neću slušati – vaše ruke su pune krvi“.

Iako nije neuobičajeno da pape i predsednici budu u suprotnim taborima, izuzetno je retko da poglavar Katoličke crkve direktno kritikuje američkog lidera, a Lav je kasnije direktno imenovao Trampa i izrazio nadu da će predsednik potražiti „izlaznu rampu“ u Iranu.

Još oštrija osuda stigla je nakon što je Tramp upozorio na masovne udare na iransku energetsku infrastrukturu i napisao na društvenim mrežama da će „čitava civilizacija nestati večeras“. Lav je to opisao kao „pretnju celom narodu Irana“ i rekao da je to „zaista neprihvatljivo“.

Stručnjaci: Lav se ne vidi kao Trumpov rival

Imperatori-Li je rekla da papina direktna kritika odskače od uobičajenih opštih osuda političkih i društvenih sistema.

Na primer, papa Franjo je pozivao američke biskupe da brane migrante bez direktnog pominjanja Trampa ili njegove politike deportacija. Lav je ranije takođe pozivao na humano postupanje prema migrantima.

„Pape su ranije vrlo snažno kritikovale neobuzdani kapitalizam. Kritikovale su Industrijsku revoluciju, stvari u kojima su SAD bile predvodnik“, rekla je Imperatori-Li, „ali nikada to nije bilo ovako konkretno i lokalizovano“.

Dodala je da papini komentari imaju odjek u SAD – i među katolicima i među nekatolicima – jer je on izvorni govornik engleskog jezika.

„Nema dvosmislenosti u njegovoj intonaciji i značenju“, rekla je. „To uklanja nejasnoće“.

Tramp je pozdravio izbor Lava u maju prošle godine kao „veliku čast“ za zemlju, a na najnovije kritike nije reagovao. Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar.

Stiven Milis, profesor Katoličkog teološkog univerziteta u Čikagu, rekao je da ono što papi Lavu i Trampu jeste zajedničko jeste to što su obojica živela kroz postratnu polarizaciju, uključujući političke preokrete Pokreta za građanska prava i Vijetnamskog rata.

On je naveo da Lav prati Njujork tajms, prati američki sport i redovno razgovara sa braćom, uključujući i jednog otvorenog Trampovog pristalicu.

„Na neki način, on je kao i mi“, rekao je Milis, neko „ko razume odakle potiče naša domaća politička kriza“, za razliku od argentinskog Franje, koji „nije u potpunosti razumeo specifičnosti Sjedinjenih Država“, iako je davao implicitne kritike.

Papov globalni fokus vs. Trampova „transakciona“ politika

Lav je veći deo svoje pre-pontifikalne službe proveo van SAD.

Obrazovan je u Rimu kao kanonski pravnik. Bio je biskup u siromašnim ruralnim delovima Perua. Vodio je augustinski red i služio kao prefekt pape Franje za predlaganje biskupskih imenovanja širom sveta.

Imperatori-Li je rekla da mu je to globalno iskustvo dalo neposredan uvid u to kako politike Vašingtona – uključujući podršku diktaturama u Latinskoj Americi – utiču na slabije zemlje.

Njegova raznolika iskustva učinila su tadašnjeg kardinala Roberta Prevosta posebno pogodnim za izbor za papu, uprkos tradicionalnoj skepsi Kardinalskog zbora prema SAD i njihovoj supersili.

Milis je tvrdio da Tramp i njegovi saradnici, uključujući i potpredsednika Džej Di Vensa, katoličkog konvertita, možda ne razumeju te razlike.

„Ova administracija izgleda da razmišlja isključivo u terminima transakcione politike – ko je za nas, a ko protiv nas“, rekao je.

Polarizacija nosi rizike

Odnosi između Vašingtona i Vatikana postali su toliko napeti da je izveštaj o navodno konfliktom sastanku Pentagona i zvaničnika Katoličke crkve izazvao šok u oba centra moći.

Prema izveštaju The Free Press, jedan član Trampove administracije upozorio je crkvu u januaru da ne staje na put američkoj vojnoj moći.

Američka ambasada pri Svetoj stolici odbacila je izveštaj, navodeći na društvenim mrežama da „namerno pogrešno predstavljanje ovih rutinskih sastanaka stvara neosnovane podele i nerazumevanje“.

Mils je takođe doveo u pitanje koliko izjave pape ili američkih biskupa zaista utiču na pojedinačne vernike.

On je rekao da će Tramp verovatno gubiti podršku među katolicima kako je gubi i u širem biračkom telu, ali ne nužno zato što vernici primenjuju crkvenu doktrinu.

„Partijske preferencije uvek nadjačavaju religijske obaveze“, rekao je Milis, opisujući „raskorak“ između crkvenih lidera i mnogih vernika koji se oslanjaju na druge izvore, uključujući političare, kada oblikuju svoje stavove.

„Ikona katolicizma u američkoj politici danas je Džej Di Vens, i to je više stvar pobede u raspravi“, rekao je. „To je vrlo drugačiji naglasak, ali on može odgovarati Trampovoj administraciji veoma dobro“.