U Nemačkoj azil od 2010. do kraja 2018. godine prvi put zatražilo oko 2,1 miliona ljudi: Angela Merkel među izbeglicama u Berlinu, septembar 2015. Foto: EPA/BERND VON JUTRCZENKANajkasnije od 2015. godine, kada je u avgustu nemačka kancelarka Angela Merkel izgovorila sada čuvenu rečenicu – u slobodnijem prevodu, „Mi to možemo“ (Wir schaffen das), što je bilo značilo otvaranje vrata države za izbeglice, u Nemačkoj se vodi usijana debata o politici azila.
Odgovore na pitanja šta je politika posle pet godina od vrhunca izbegličke krize postigla i koliko ljudi preko Sredozemnog mora sada ide ka Evropi, potražila je nemačka novinska agencija DPA.
Posmatrajući tok ove godine, cifre padaju, u poslednje vreme, pored ostalog, i zbog pandemije korone. Između 1. januara i 20. avgusta u Evropu je došlo nešto više od 42.000 ljudi, a devet od 10 njih preko opasnog pomorskog puta, piše DPA.
Ali još i pre krize korone trend je krenuo silazno, prema podacima Svetske organizacije za migracije (IOM): do Evrope je 2015. stiglo gotovo 1,05 miliona ljudi, dok ih je prošle godine bilo nešto više od 128.000.
Od 2015. je na Sredozemnom moru stradalo ili se vode kao nestali više od 17.000 ljudi, dok je u dosadašnjem toku ove godine poginulo oko 500.
Kada je reč o zahtevima za azil u zemljama Evropske unije, u Nemačkoj je to pravo od 2010. zaključno sa 2018. godinom po prvi put zatražilo nekih 2,1 miliona ljudi, dok ih je 2019. bilo nekih 142.500.
Gledano po apsolutnim brojkama, Nemačka je u EU omiljena takozvana konačna destinacija. Kada je, međutim, reč o odnosu stanovništva i ekonomske snage, vidljiva je drugačija slika o udelu migranata: prema podacima UNHCR-a zaključno sa 2019. godinom, Nemačka je sa 137 izbeglica koji su pomoćna radna snaga na 10.000 stanovnika iza Švedske (253), Malte (202) i Austrije (152).
U Slovačkoj, Hrvatskoj, Češkoj, Portugalu i Rumuniji na 10.000 stanovnika dolazi dvoje izbeglica. Kada se uporede BDP zemalja sa brojem izbeglica koje su u njima zatražile azil, Nemačka je, prema podacima UNHCR-a, u EU na sedmom mestu, a u svetu na 66 mestu.
Od 2013. Sirijci su bili najbrojniji među tražiocima azila; od januara do jula ove godine među onima koji su po prvi put zatražili azil svaki treći je bio iz te zemlje. Slede oni koji dolaze iz Iraka sa gotovo 10 odsto, zatim iz Avganistana sa nešto manje od osam, i iz Turske sa gotovo šest odsto.
Oko jedne trećine zahteva za azil ove godine podneto je za decu mlađu od četiri godine. Relativno visok udeo mladih ljudi objašnjava se time da su roditelji zatražili azil za njihovu decu rođenu u Nemačkoj. Udeo maloletnih 2020. je do sada 54 odsto.
Ukupno je više muških nego ženskih tražilaca azila (57 prema 43 odsto). Najveća je razlika u grupi uzrasta od 18 do 25 godina: tu je 68 odsto muškaraca.
Iz vodećih zemalja porekla kakve su Avganistan ili Sirija u maju 2020. godine bilo je manje od jedne trećine tražilaca azila sa radnim odnosom sa obaveznim socijalnim osiguranjem. Udeo Nemaca bio je oko 62,5 odsto, prema izveštaju Savezne agencije za rad (BA).
Integracija u tržište rada zahteva vreme, piše DPA i dodaje da se stvari ipak pozitivno razvijaju: u rano leto 2015. je ta kvota među tražiocima azila bila oko 18 odsto. Kada je o punom radnom odnosu reč u dve trećine slučajeva radilo se o slabije plaćenim poslovima.
Ukupno gledano, prema podacima BA, izbeglice veoma brzo jure u nezaposlenost. Verovatnoća je za to više nego duplo veća nego kod stranaca generalno.
Udeo krivičnih dela za koje je osumnjičen najmanje jedan migrant, u odnosu na sve delikte, 2019. je iznosio oko devet odsto, što je blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, podaci su Savezne kancelarije za kriminalitet.
Između 2015. (6,5 odsto) i 2018. (9,7 odsto) je taj udeo rastao. Što se prošle godine tiče, tri od četiri slučaja odnosio se na telesne povrede.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
