EPA-EFE/CRAIG LASSIGAktivisti za reformu policije i građanska prava pridružili su se hiljadama običnih ljudi u nedelju na obeležavanju pete godišnjice ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda i osudili administraciju američkog predsednika Donalda Trampa zbog postupaka koji su, kako kažu, vratili njihove napore decenijama unazad.
Prečasni Al Šarpton rekao je na službi sa porodicom pokojnika na groblju u Hjustonu da je Flojd (46) predstavljao sve one „koji su bespomoćni protiv ljudi koji smatraju da mogu da nam stave koleno na vrat“.
Kako piše Politiko, on je uporedio Flojdovo ubistvo sa ubistvom Emeta Tila, četrnaestogodišnjeg crnog deteta koje je oteto, osakaćeno i ubijeno u Misisipiju 1955. godine nakon što je optuženo da je uvredilo belkinju.
„Ono što je Emet Til bio u svoje vreme, Džordž Flojd je bio za ovo vreme u istoriji“, rekao je Šarpton.
Događaji u Mineapolisu bili su fokusirani oko Trga Džordža Flojda, raskrsnice gde je policajac Derek Šovin kolenom pritisnuo Flojdov vrat za trotoar devet i po minuta, čak i dok je Flojd pokušavao da kaže „Ne mogu da dišem“.
Šovin služi zatvorsku kaznu od 22 godine za ubistvo Flojda, a osuđeni su i ostali policajci koji su bili prisutni jer nisu sprečili ubistvo.
Do podneva u nedelju, ljudi su stalno pristizali i odavali počast kod spomenika ispred prodavnice „Cup Foods“, gde je Afroamerikanac ubijen.
Preko puta ulice, piše Politico, aktivisti su na staroj benzinskoj pumpi, koja je često služila kao mesto za okupljanje od Flojdove smrti, organizovali posluženje. Na sredini ulice, na štapu je bila nabijena lažna svinjska glava. Na glavi je bila policijska kapa.
Događaji su počeli u petak koncertima, uličnim festivalom i „sajmom brige o sebi“, a kulminirali su bogosluženjem, gospel koncertom i bdenjem uz sveće u nedelju.
Čak i uz obećanja zvaničnika Mineapolisa da će preurediti policijsku upravu, neki aktivisti tvrde da je napredak došao sporim tempom.
„Razumemo da je za promene potrebno vreme“, rekla je Mišel Gros, predsednica organizacije Zajednice ujedinjene protiv policijske brutalnosti.
Međutim, dodala je, napredak koji grad tvrdi da je ostvaren ne oseća se na ulicama.
Aktivisti su se nadali da će protesti širom svea koji su usledili nakon Flojdovog ubistva 25. maja 2020. godine dovesti do reforme nacionalne policije i fokusa na rasnu pravdu.
Tokom mandata predsednika SAD Džozefa Bajdena, Ministarstvo pravde SAD agresivno je insistiralo na nadzoru nad lokalnom policijom koju je optuživalo za široko rasprostranjene zloupotrebe.
Međutim, Trampova administracija je u sredu otkazala sporazume sa Mineapolisom i Luisvilom koji su zahtevali reformu njihovih policijskih odeljenja nakon Flojdovog ubistva i ubistva Brione Tejlor.
Tramp je takođe proglasio kraj inicijativa za raznolikost, ravnopravnost i inkluziju unutar savezne vlade, a njegova administracija koristi savezna sredstva kao polugu da primora lokalne samouprave, univerzitete i školske okruge da učine isto.
A države predvođene republikancima su ubrzale svoje napore da iskorene inicijative Ministarstva pravde i inkluzije.
U Hjustonu, Šarpton je osudio otkazivanje sporazuma od strane administracije, rekavši da su „ravnopravni pljuvanju Ministarstva pravde i predsednika na grob Džordža Flojda“.
„Čekati do godišnjice i objaviti ovo, znajući da će ovoj porodici ponovo biti slomljeno srce zbog onoga što se dogodilo, pokazuje nepoštovanje i neosetljivost ove administracije“, rekao je.
Dodao je da je razlog zašto se neće obeshrabriti taj što je Tramp bio predsednik kada je ubijen Džordž Flojd i tada nije ništa uradio. „Mi smo učinili da se stvari dogode. I učinićemo da se ponove“, naveo je Smit.
Ubistvo Flojda pre pet godina imalo je snažan odjek i van SAD, naročito nakon što je video-snimak njegovog ubistva koji je telefonom napravio prolaznik, a na kojem se vidi kako mu tadašnji policajac Derek Šovin kolenom pritiska vrat dok on pokušava da viče: „Ne mogu da dišem“, obišao svet.
Usledili su protesti, kako u SAD, tako i u svetu, iz čega se iznedrio pokret Black Lives Matter (BLM), odnosno Crni životi su važni.
Aktivisti u Brazilu i Kolumbiji iskoristili su BLM da bi ukazali na rasističko policijsko nasilje protiv autohtonih i afro-latinoameričkih zajednica, piše Dojče vele.
Kada je reč o Evropi, BLM je okupio na desetine hiljada ljudi, naročito u Nemačkoj, Danskoj i Italiji.
Portparol Inicijative crnih ljudi u Nemačkoj Tahir Dela rekao je za Dojče vele da su protesti pokazali da postoji „rastuća svest o problemu“.
On je objasnio da je jedan od glavnih problema pet godina kasnije to što „ne uspevamo da vodimo stvarnu raspravu o rasizmu jer imamo vrlo usko shvatanje rasizma“.
Robert Samjuels, koautor knjige „His Name Is George Floyd“ („Njegovo ime je Džordž Flojd“), rekao je za Dojče vele da „još uvek nismo videli sve promene koje su tada bile obećane“, te da „SAD nisu uspele trajno i aktivno da rade na tome da postoji jednakost i da svi imaju jednake šanse“.
On je, međutim, ukazao da je bilo i pozitivnih promena. Način na koji se govori o rasizmu temeljno se promenio.
Policijska metoda koleno na vrat je zabranjena u 16 američkih država.
Nakon Flojdove smrti tokom Bajdenovog mandata Ministarstvo pravde pokrenulo je građanske istrage protiv nekoliko lokalnih agencija za sprovođenje zakona, uključujući Mineapolis, Luisvil, Finiks i Leksington u Misisipiju, gde su istražitelji pronašli dokaze o sistemskom policijskom nedoličnom ponašanju, podseća BBC.
Ministarstvo je postiglo sporazume sa policijskim odeljenjima Luisvila i Mineapolisa koji su uključivali mere nadzora poput poboljšane obuke, odgovornosti i poboljšanog prikupljanja podataka o policijskim aktivnostima.
Trampova administracija je, međutim, saopštila prošle srede da se ti nalazi zasnivaju na „neispravnim metodologijama i nepotpunim podacima“.
Zvaničnici administracije su rekli da sporazum „vezuje ruke“ lokalnim policijskim odeljenjima.
Nedavne ankete pokazuju da Amerikanci veruju da je došlo do malo poboljšanja u životima crnaca u SAD pet godina nakon Flojdove smrti, uključujući i anketu Istraživačkog centra Pjui od maja , u kojoj je 72 odsto ispitanika reklo da nije bilo značajnih promena.
Broj Amerikanaca koji izražavaju podršku pokretu „Životi crnaca su važni“ takođe je opao za 15 odsto od juna 2020. godine, pokazuje ista anketa, piše BBC.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
