Pingvini, foke i kolonije: Pet neverovatnih carina u Trampovom planu „oslobođenja“

Politico je pripremio selekciju najluđih stavki na američkoj listi carina, u slučaju da, kako pišu, neko želi da se nasmeje ili zaplače.

Evropa nije samo Evropa, na kraju krajeva. Zahvaljujući dosadnom starom kolonijalizmu, postoje evropske teritorije širom sveta, a mnoge od njih doživeće različiti carinski tretman od strane Trampa.

Francuska, ali ne cela Francuska

Američka administracija je izdvojila nekoliko francuskih prekomorskih teritorija za više carine, što je predsednik Emanuel Makron osudio kao „preterano“. Kao rezultat toga, izvozi iz nekih od tih teritorija su kažnjeni ili privilegovani u poređenju sa ostatkom francuskih i evropskih izvoza.

Tu su zatim Gvadelupa i Martinik u Karibima, Francuska Gvajana u Južnoj Americi i ostrva Majote u Indijskom okeanu. Ove francuske prekomorske teritorije su deo EU, ali Trampova administracija je uvela samo 10 odstocarine na njihov izvoz — što je upola manje od onoga što sama Francuska plaća.

Može se reći da bi ovaj različit tretman mogao imati smisla, jer ove teritorije imaju poseban ekonomski i pravni status i ponekad su podložne različitim pravilima.

Ali šta je sa Reinionom? Ovo vulkansko ostrvo usred Indijskog okeana ima isti pravni status, ali se suočava sa carinama od 37 odsto, mnogo više od 20 odsto koje su uvedene na izvoz iz Francuske i EU.

Sveti Petar i Lesoto? Veća pretnja od Kine!

Kad već spominjemo francuska ostrva, jeste li ikada čuli za Sen Pjer i Mikelon? Trebalo bi, jer se mali francuski arhipelag očigledno smatra velikom pretnjom od strane američke administracije.

Izvoz sa ovih minijaturnih francuskih ostrva blizu Kanade suočiće se sa najvišim nivoom američkih carina — 50 odsto. Isto važi i za Lesoto, afričku zemlju koja je enklava u Južnoj Africi. Njihov izvoz doživeće lošiji tretman od kineskih proizvoda, koji će biti opterećeni carinama od 34 odsto.

Za Sen Pjer i Mikelon postoji bar neko objašnjenje: Jedini trgovinski promet između ovog francuskog arhipelaga i SAD-a prošle godine bio je 3,4 miliona dolara izvoza u SAD, bez ikakvog izvoza u suprotnom smeru, prema podacima Američkog zavoda za statistiku.

Kazna za pingvine

Carina koju je Trampova administracija uvela na nenastanjena (osim od strane pingvina) ostrva Herd i Mekdonald izazvala je talas memoa.

Dok su australijske vodene ptice zauzele sve naslovne strane zbog toga što su pogođene carinom od 10 odsto kao „odmazdom“, treba odati pažnju i pingvinima koji su pod jurisdikcijom Evrope.

Samo 15 od 778 ostrva koja čine Foklandska ostrva, prekomorska teritorija Ujedinjenog Kraljevstva, naseljena su ljudima. Ukupno, pingvini nadmašuju ljude u razmeri 300 prema 1.

To ipak nije sprečilo Trampovu administraciju da Foklanđanima „naloži“ zamrzavajuću carinu od 41 odsto. U međuvremenu, Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo dovoljno vešto u ubeđivanju Trampa da ih „udari“ sa samo 10 odsto carine.

Blagi prema fokama

Trampove carine u iznosu od 10 odsto pogodile su i norveško ostrvo Jan Majen sa nultom populacijom ljudi uprkos tome što praktično nema ekonomiju. Jedini ljudi koji su tamo stacionirani su meteorolozi i norveški vojnici – a brojčano ih značajno nadmašuju foke.

Takođe, na američkoj „listi“ je i Svalbard, još jedno norveško ostrvo. Svalbard je nekada imao industriju rudarstva, ali njegovih 3.000 stanovnika sada uglavnom radi u turizmu. Poslednji aktivni rudnik zatvara se ove godine.

SAD suzapravo imala trgovinski suficit sa ova dva ostrva 2024. godine, iako je iznosio samo 400,000 dolara, a nijedno od ova ostrva nije izvozilo ništa u SAD. Tako da foke Svalbarda verovatno mogu da se vrate važnom poslu izbegavanja polarnih medveda, umesto da se bave međunarodnim trgovinskim barijerama.

Norveška se, u međuvremenu, suočava sa carinama od 16 odsto.

Zašto Kurasao?

Bivša holandska kolonija na Karibima, Kurasao je i dalje deo Kraljevine Holandije i EU ga klasifikuje kao prekomorska zemlja i teritorija, iako nije deo unutrašnjeg tržišta EU. Kao prekomorska teritorija ostrvo ima pristup tržištu EU bez carina i kvota.

SAD su imale trgovinski suficit sa Kurasaom od skoro 800 miliona dolara 2024. godine, izvozeći uglavnom naftu, automobilsku robu i elektroniku.

To bi mogao biti razlog zašto je ostrvska država sa manje od 150.000 ljudi bila na meti tarife od samo 10 odsto, za razliku od stope od 20 odsto Holandiji i ostatku EU.

Ne zaboravite matematiku

Čini se da SAD smišljaju kako da postave svoje tarife koristeći veoma jednostavnu formulu, prema autoru „Mudrosti gomile“ Džejmsu Surovieckom.

Umesto carinskih stopa i necarinskih barijera, kako je tvrdila Bela kuća, bivši finansijski kolumnista za Njujorker je rekao da su „za svaku zemlju samo uzeli naš trgovinski deficit sa tom zemljom i podelili ga na izvoz zemlje kod nas“.

Ali za određene slučajeve, kao što su Kurasao i Jan Majen, koji ili imaju trgovinski deficit sa SAD ili nemaju stalno stanovništvo, postavlja se pitanje da li neke od Trampovih „recipročnih“ tarifa uopšte imaju smisla.