Zašto se svet kladi protiv američke demokratije?

Kada je, piše ona, zamolila evropskog ambasadora da razgovaraju o produbljivanju partijske podele u Americi, očekivala je u najboljem slučaju učtiv okršaj.

„Strane diplomate obično mrze da razgovaraju o domaćoj američkoj politici“.

„Debeli bivo koji pokušava da zadrema“

Umesto toga, navodi Tusi, ambasador se „otvorio“ sat vremena, upozoravajući da američka otrovna politika šteti njenoj bezbednosti, ekonomiji, prijateljima i njenom položaju kao stubu demokratije i globalne stabilnosti.

SAD su „debeli bivo koji pokušava da zadrema“ dok se gladni vukovi približavaju, razmišljao je on. „Čujem te čepove od flaša šampanjca kako iskaču u Moskvi – kao da je Božić svakog dana“, prenosi ona njegovu izjavu.

„Dok su birači u ponedeljak glasali na republikanski predizborima izborima u Ajovi, mnogi u Sjedinjenim Državama ovogodišnje predsedničke izbore vide kao test američke demokratije.

Ali, u nizu razgovora sa desetak sadašnjih i bivših diplomata, osetila sam da za mnoge naše prijatelje u inostranstvu SAD već padaju na tom testu.

Diplomate su zgrožene što toliko američkih lidera dopušta da njihova revnost za partijsku politiku sprečava osnovne funkcije vlade.

To je glavna tema razgovora na njihovim privatnim večerama i okupljanjima. Mnogima od onih sa kojima sam razgovarala anonimno su razgovarali kako bi bili što otvoreniji.

Na primer, jedan bivši arapski ambasador koji je bio postavljen u SAD tokom republikanske i demokratske administracije rekao mi je da je američka politika postala toliko nezdrava da bi on odbio šansu da se vrati.

„Ne znam da li će ljudi u narednim godinama gledati na Sjedinjene Države kao na model demokratije“, upozorio je drugi arapski diplomata.

Mnogi od ovih razgovora se ne bi desili pre nekoliko meseci. Postoje pravila, tradicije i pragmatične brige koje obeshrabruju strane diplomate da komentarišu unutrašnju politiku druge zemlje, čak i kada pomno prate događaje kao što su skupovi u Ajovi.

Ali konture ovogodišnje predsedničke kampanje, Kongres koji jedva može da izabere predsednika Predstavničkog doma ili da drži vladu otvorenom, i, možda iznad svega, američka debata o vojnoj pomoći Ukrajini naveli su neke diplomate da odbace svoje inhibicije.

I dok su često oklevali da jednu stranku navedu kao većeg krivca, mnogi primeri na koje su ukazivali uključivali su republikanske članove Kongresa.

Njihova zabrinutost ne potiče od pukog altruizma; zabrinuti su jer stanje Amerike utiče i na njihove zemlje.

„Kada glas Sjedinjenih Država nije tako jak, uravnotežen, nije pošten koliko bi trebalo da bude, onda se stvara problem za svet“, rekao je Ronald Sanders, dugogodišnji ambasador Antigve i Barbude u Vašingtonu.

Ime Donalda Trampa pojavilo se u mojim razgovorima, ali ne tako često kao što mislite.

Da, rečeno mi je, pobeda Trampa 2024. bi ubrzala američku polarizaciju – ali je malo verovatno da će gubitak Trampa značajno usporiti ili preokrenuti strukturalne snage koje će mnoge od njenih političara navesti da kompromis tretiraju kao greh.

Verovatnoća usko podeljenog Predstavničkog doma i Senata nakon glasanja 2024. povećava zabrinutost.

Diplomate su posebno kritikovali odluku da se pitanje ukrajinske pomoći i izraelske pomoći poveže sa bezbednošću granica SAD.

Dakle, sada „Ukrajina možda neće dobiti pomoć, Izrael možda neće dobiti pomoć, zbog čiste politike polarizacije“, rekao je Fransisko Santos Kalderon, bivši kolumbijski ambasador u Sjedinjenim Državama.

Posebno su nezadovoljne diplomate iz mnogih evropskih zemalja.

Sećaju se kako su, kada je Rusija pokrenula svoju invaziju na Ukrajinu, mnogi republikanci umanjili zabrinutost oko krajnje desnice u njihovoj stranci koja je dovodila u pitanje ono što je tada bila čvrsta, dvostranačka podrška.

Sada, dok se debata o pomoći odvija, čini se da krajnja desnica ima prednost.

Među stranim diplomatama raste osećaj da argumenti o moralnoj ili nacionalnoj bezbednosti – o odbrani zemlje koja je nepravedno napadnuta, odvraćanju Rusije, sprečavanju većeg rata u Evropi i očuvanju demokratije – ne deluju na američku krajnju desnicu.

„Ako ovo političarima nema smisla, šta će onda?“, upitao je evropski ambasador.

Bivši istočnoevropski ambasador u VAšingtonu zabrinut je kako su neki ratni kritičari iz redova republikanaca ukrajinsku krizu označili kao rat predsednika Džoa Bajdena, kada bi „u stvarnosti trebalo voditi računa o nacionalnim interesima Sjedinjenih Država“.

„Tačno je da zemlje raspravljaju o svojim spoljnopolitičkim stavovima, ali ako sva spoljnopolitička pitanja postanu unutrašnje političko pozorište, za Ameriku postaje sve veći izazov da efektivno igra svoju globalnu ulogu u pitanjima koja zahtevaju dugoročnu posvećenost i politički kapital SAD — kao što je klimatske promene, kineski autoritarizam, mir na Bliskom istoku i obuzdavanje ruskog gangsterizma“, upozorio je treći evropski diplomata.

Sadašnje i bivše diplomate rekle su da njihove zemlje više ne žele da potpišu sporazume sa Vašingtonom zbog partijske podele.

Postoji zabrinutost da će nova administracija napustiti prethodne sporazume samo da bi smirila razularene izborne baze, a ne iz legitimnih razloga nacionalne bezbednosti.

Sudbina iranskog nuklearnog sporazuma je jedan od primera koji su neki pominjali.

„Spoljni odnosi se u velikoj meri zasnivaju na poverenju, a kada znate da osoba koja je ispred vas možda nije tu ili je možda prati neko ko se oseća potpuno suprotno, šta je vaš podsticaj da sklapate dugoročne poslove? ?” upitao je bivši latinoamerički diplomata.

Zemlje diplomata nemaju uvek iste interese. Neki i sami imaju dosta polarizirajuće politike. Drugim rečima, neće biti intervencije.

Neki od diplomata su naglasili da se dive Americi — neki su ovde pohađali koledž. Priznali su da nemaju neko magično rešenje za sile koje produbljuju njenu političku polarizaciju, od rigoroznih kongresnih okruga do polomljenog medijskog pejzaža.

Oni znaju da su SAD imale polarizovane trenutke u prošlosti, od sredine 1800-ih do Vijetnamskog rata, koji su uticali na njihovu spoljnu politiku.

Ali oni su zabrinuti da bi današnje političke podele u SAD mogle imati trajan uticaj na sve povezaniji svet.

„Svet nema vremena da se SAD oporave“, rekao je bivši azijski ambasador. „Prešli smo iz unipolarnog sveta koji nam je poznat iz 1990-ih u multipolarni svet, ali ključni stub su i dalje Sjedinjene Države. A ako taj ključni stub ne igra ulogu koju želimo da SAD imaju, videćete da se pojavljuju alternativne snage“.

U međuvremenu, ruske diplomate su među onima koji uživaju u haosu u SAD (i podstiču ga). Ambasador iz istočne Evrope je rekao da su Rusi dugo upozoravali svoje kolege da ne veruju Vašingtonu niti se oslanjaju na njega.

I šta sada kažu? „Rekli smo vam tako.“

Dakle, svetski izaslanici preispituju kako njihove vlade mogu da se nose sa ovom Amerikom dugi niz godina i predsednicima koji dolaze.

Neki predviđaju da bi pobeda republikanaca u novembru značila da će njihove zemlje morati da postanu transakcije u svojim odnosima sa Sjedinjenim Državama umesto da računaju na njih kao na partnera koji će biti tamo bez obzira na sve.

„Nađite načina da prevaziđete podele“

Ambasade već pojačavaju svoje kontakte među republikancima u slučaju da ponovo osvoje Belu kuću.

„Većina zemalja će biti u odbrambenim pozicijama, jer je asimetrija moći između njih i Sjedinjenih Država tolika da malo šta možete učiniti da biste na to uticali proaktivno ili ofanzivno“, rekao je Arturo Sarukhan, bivši meksički ambasador u Sjedinjenim Državama.

Kada sam pitala diplomate koji bi savet dali američkim političarima da su slobodni da to učine, nekoliko njih je reklo isto: Nađite način da prevaziđete svoje podele, barem kada su u pitanju pitanja koja odjekuju izvan granica SAD.

„Molimo vas da stvorite konsenzus i dugoročnu spoljnu politiku“, rekao je Santos, bivši kolumbijski ambasador.
„Kada imate konsenzus, ne dozvoljavate da unutrašnja pitanja stvore međunarodnu spoljnopolitičku krizu“, piše Tusi.