Foto: FoNet/AP

 Sudeći prema tim reakcijama, tokom razgovora u Sankt Peterburgu nisu dogovorena nikakva definitivna ekonomska ni politička rešenja. Igraće se, znači, još. Ali zapadni mediji su susretu Putin-Erdogan posvetili ogromnu pažnju. I pored svih ogromnih rezervi ne isključuje se sasvim da bi i puko pomirenje moglo da bude uvod u zaokret u turskoj spoljnoj politici koja se, sudeći po prigovorima turskog predsednika partnerima u NATO i sagovornicima u EU, nalazi na raskršću.

Ruska sanitarna služba saopštila je odmah da uslovi za ukidanje embarga na uvoz turskog voća i povrća u Rusiju nisu ispunjeni. „Nema osnova za brzo ukidanje embarga na uvoz povrća i voća iz Turske“, rekao je Vladimir Popovič, šef ruske delegacije koja je u Turskoj proveravala ispunjenost dogovorenih standarda bezbednosti poljoprivrednih proizvoda i tako precizirao najavu ruskog ministra za ekonomski razvoj Alekseja Uljukajeva da bi do ukidanja tog embarga moglo da dođe do kraja godine. Ruska strana je objavila da je trgovinska razmena između dve zemlje ove godine smanjena za 43 odsto (na 6,1 milijardu dolara), a prošle, dakle, pre embarga, za 26 odsto.

Pres sekretarka Ruskog saveza turističke industrije Irina Turina izjavila je da se ove godine ruski turisti u Tursku neće vratiti, da je za Tursku, što se toga tiče, ova godina izgubljena i da se ništa ne bi promenilo čak ni kad bi čarter letovi između dve zemlje bili uspostavljeni narednih dana. Tako je precizirana izjava ruskog predsednika Vladimira Putina da se kod obnove čarter saobraćaja radi o tehničkom pitanju koje će biti rešeno u najskorije vreme. I ovde se od Turske očekuje da pruži dodatne dokaze bezbednosti letova za ruske kompanije.

Ruski ministar energetike Aleksandar Novak je izjavio da je Gasprom već obnovio razgovore s turskom stranom o izgradnji gasovoda Turski tok. On je, međutim, dodao da, pri bez garancija EU sa kojom Turska vodi pregovore o članstvu, može početi gradnja samo jedne cevi tog gasovoda kapaciteta 16 milijardi kubika za potrebe Turske, ali ne i zemalja južne Evrope. Kapacitet ovog gasovoda već je jednom prepolovljen. Postavljanje te jedne cevi, rekao je on, moglo bi da bude završeno već u drugoj polovini 2019. godine. Ugovor Rusije sa Ukrajinom o tranzitu gasa u Evropu ističe upravo te godine. Za ulogu Ukrajine sad se veoma nudi i Bugarska zagovaranjem obnove gasovoda Južni tok. Konačno rešenje veoma je podložno političkim uticajima, ali se zasad smatra da najveće šanse ima gasovod Severni tok 2 što ide naruku i u korist Nemačkoj. Ovaj gasovod dobio je novu šansu kad je Rusija iznela uveravanja da nikada nije imala nameru da sasvim obustavi tranzit gasa preko Ukrajine.

Već pomenuti Uljkajev je, po okončanju susreta Putin-Erdogan, izjavio da u delu razgovora kome je on prisustvovao nije ni pomenut zahtev Rusije da joj Turska isplati obeštećenje za vojni avion Su-24 koji je pri sirijsko-turskoj granici oboren 24. novembra prošle godine što je dovelo do krajnjeg zaoštravanja odnosa između dve zemlje. Sa razgovora dva predsednika procurilo je malo detalja, ali se preovlađujuće zaključuje da su oni veoma izbegavali pominjanje škakljivih sirijskih tema. Među koje spada i obaranje 2. avgusta ove godine ruskog helikoptera Mi-8 sa pet ruskih vojnika. Avion je oboren paljbom s položaja Fronta fatah al Šam, piše Mond, a taj Front podržavaju Turska, Katar i Saudijska Arabija. U intervjuu za TASS, nekoliko dana pred veliki susret, turski predsednik Erdogan je ostao pri svom stavu da „jedinstvenu Siriju nije moguće sačuvati sa Asadom“ i da Turska „nije spremna da podržava ubicu, čoveka koji je činio akte državnog terora“. Na dan susreta Putin-Erdogan u Državnu dumu je unet projekat sporazuma o razmeštanju vazdušnih snaga Rusije u Siriji, a kao podrška Asadu.

Ruski predsednik je, povodom razgovora s turskim kolegom, konstatovao da stavovi dve zemlje oko rešenja sirijskog pitanja nisu uvek bili saglasni, a da će radi traženja kompromisa biti organizovan poseban susret na nivou šefova ministarstva inostranih poslova i specijalnih službi. Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu je juče precizirao da će predstavnici ministarstava inostranih poslova, specijalnih službi i vojske imati zadatak da „zajednički stvore efikasan mehanizam za rešenje sirijskog problema“. On tvrdi da su pogledi Moskve i Ankare na pitanja političkog regulisanja u Siriji uključujući organizaciju primirja i ostavu humanitarne pomoći – slični.

 

Turska ostaje važan član NATO

 

„Članstvo Turske u NATO ne dovodi se u pitanje… NATO računa na dalji doprinos Turske, a Turska može računati na solidarnost i podršku NATO“, saopštio je neimenovani zvaničnik Alijanse, a prenosi ruska agencija RIA novosti. Smatra se da su ovim saopštenjem otklonjene spekulacije u zapadnim medijima da bi Turska mogla da bude izbačena iz te vojne organizacije. Na sam dan susreta Putin-Erdogan i više nemačkih zvaničnika je ocenilo da je Turska važan član NATO i da njeno približavanje Rusiji neće uticati na to članstvo.

„Dobro je da je posle prošlogodišnjeg obaranja ruskog bombardera opet došlo do zbližavanja. Ali istovremeno ja ne mislim da će odnosi postati tako bliski da bi Rusija i Turska formirale alternativu partnerstvu NATO. Turska je važan član NATO i treba to da ostane“, rekao je nemački ministar inostranih poslova Frank Valter Štajnmajer u intervjuu za nemački Bild.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prigovorio je partnerima u NATO i EU zbog reakcije na pokušaj puča u Turskoj: „Zapadni svet u kontradikciji je sa vrednostima koje brani. Trebalo je da bude solidaran sa Turskom, koja je usvojila demokratske vrednosti. Nažalost, više je voleo da Turke ostavi same. Zapadnjaci ne bi trebalo da brinu zbog broja uhapšenih i otpuštenih osoba“, citira Erdogana francuski Mond.