Preti li u Nemačkoj odmazda iranskih službi?

Službe drže „stanje“ na oku, rekao je par dana po izbijanju rata Aleksander Dobrint, nemački ministar unutrašnjih dela. Ovaj političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije pomenuo je „apstraktnu pretnju“.

Drugim rečima – nema konkretnih planova, ili bar službe ne znaju za njih, za bilo koju vrstu iranske odmazde protiv Nemačke ili teroristički napad.

Služba za zaštitu ustavnog poretka je, brzo pošto su prve američke i izraelske bombe pale na Iran, upozorila da bi jevrejske škole i sinagoge u Nemačkoj mogle biti meta „raznih mera odmazde“.

Osim toga, i diplomatska predstavništva u Nemačkoj ili vojne baze. Mogućim ciljem se smatraju i iranski opozicionari koji žive u Nemačkoj. Oni su, kaže Služba, decenijama na meti posmatranja, pretnji ili čak otmica od strane iranskih tajnih službi.

Iranske službe aktivne u Nemačkoj

U sećanje dolazi tragična sudbina nemačko-iranskog građanina Džamšida Šarmahda. On je dugo živeo u Americi i bio aktivan pri monarhističkoj organizaciji Tondar, koja je navodno vršila i napade u Iranu.

Šarmahda su iranske službe otele tokom putovanja u Dubai 2020. godine, nakon čega je trebalo da bude pogubljen. Navodno, umro je u zatvoru pre pogubljenja.

Sada bi, smatraju stručnjaci, dugi prsti odmazde mogli da budu opasni i po ljude koji nemaju takve veze sa Iranom.

„Posebno posle ubijanja iranskog vođe Alija Hamneija može se računati da će Iran iskoristiti svoje mreže ovde kako bi izvršio terorističke udare na jevrejske i izraelske institucije“, kaže Feliks Klajn, poverenik nemačke Vlade za borbu protiv antisemitizma.

Sličnu mogućnost vidi i Omid Nuripur, poznati političar Zelenih koji je rođen u Teheranu. Kaže, iranske službe su u stanju da izvrše napade u Nemačkoj ili drugde u Evropi. „Iranci su u prošlosti uvek otvoreno pretili time“, rekao je Nuripur.

Nemačke službe su uzele iranske kolege pod lupu još početkom godine, nakon što su u Iranu krvavo ugušeni masovni protesti. Jer, i u Nemačkoj su se mnogi ljudi iranskih korena solidarisali sa protestima u staroj domovini.

Sajber-špijunaža u dijaspori

Služba za zaštitu ustavnog poretka u odgovorima na pitanja DW kaže da iranske službe protiv disidentskih organizacija ili pojedinaca u dijaspori sprovode „špijuniranje, diskreditaciju, pretnje“ pa i „nasilje“.

U februaru se u jednom izveštaju tvrdilo da je uočena grupa koja je „inficirala“ elektronske komunikacije Iranaca u egzilu. Na meti špijunaže bili su aktivisti, novinari i pravnici.

„Napadaju se privatne mejl-adrese i nalozi na društvenim mrežama ljudi iz dijaspore“, pojašnjava Služba za zaštitu ustavnog poretka. Iranske službe tako mogu izraditi „profile kretanja“, skicirati svakodnevni život meta i otkriti njihove privatne i poslovne kontakte.

Iako konkretne pretnje sada nema, svi su saglasni – izvesnost neke iranske akcije u Nemačkoj samo je porasla.