Priča o društvu u kojem je žena cenjena samo zato što je majka, a nasilje je nepoznata reč

Da li biste verovali kad bismo vam rekli da na ovom svetu postoje društva u kojima je uloga majke toliko cenjena da žena, nakon što rodi dete, više ne mora da radi apsolutno ništa drugo?

U Indoneziji, tačnije, u visoravni zapadne Sumatre, smestio se najveći matrijarhat na svetu, koji broji približno četiri miliona ljudi.

Dakle, na ovome svetu postoji etnička grupa veličine hrvatskog društva u kojem žena ima glavnu reč.

Muškarac se u njihovom društvu smatra gostom u kući svoje žene, a za svaku svoju aktivnost mora da traži dopuštenje, piše Zadovoljna.hr.

Treba vam bolovanje? Prvo pitajte ženu  

U jednostavnoj, a istovremeno složenoj društvenoj strukturi plemena Minankabau, vlasništvo predaka, koje uključuje kuću i polje riže, odmah po rođenju nasljeđuju ćerke.

Deca uzimaju ime svoje majke, a sve političke odluke takođe donose žene.

Ako se muškarac slučajno razboli, od žene mora da traži dopuštenje za lek, jer ona mora da bude sigurna da ne glumi bolest kako bi izbegao obaveze.

Za razliku od uobičajene tradicije u kojoj se mlada nakon venčanja seli u kuću svoga muža, mladoženja Minang dolazi da živi u kuću svoje novopečene žene.

Mora da pokaže poštovanje domu njenij predaka. To može učiniti raskošnim mirazom koji takođe određuje mladina porodica, s obzirom na obrazovanje i zanimanje mladoženje.

Brak je u njihovom društvo dosta složena stvar.

Ako se devojci plemena Minang svidi neki muškarac, ona ga može samo tako izabrati za muža.

Na dan venčanja plesačice i bubnjari dolaze po muškarca i vode ga u novi život u kojem ima puno manje prava, nego što je to bilo pre venčanja.

Raskošna moda inspirisana bivoljim rogovima

Venčanje je zaista poseban događaj u kojem se mladina porodica oblači u raskošne narodne nošnje.

Crvene, duge haljine sa zlatnim detaljima, ukrasi na glavama i cveće u kosi, samo su neke od karakteristika njihove tradicionalne mode. U celom autfitu obično nedostaju jedino cipele, jer je ženama plemena Minang najlakše da plešu dok su bose.

Tradicionalne marame za glavu podsećaju na bivolje rogove. To nam pobliže objašnjava ime plemena.

Minang znači pobednik, a kabau znači bivol. Cela njihova kultura određena je zahvalnošću bivolu koji ih je spasio od neprijatelja i ženama, koje su rodile nove generacije njihovog posebnog plemena.

Brak donosi brojne društvene i ekonomske prednosti, a rođenjem deteta žena postiže maksimalnu moć u njihovom društvu.

Ipak, ova etnička grupa ima određenu hijerarhiju. Starije žene kontrolišu mlade devojke i smatrane su za glave domaćinstva jer imaju puno više životnog iskustva.

Razgovor kao glavni instrument rešavanja bračnih nesuglasica

Kao glave porodice, žene kontrolišu porodicu, zemlju i imovinu, rešavaju sporove, kažnjavaju, nagrađuju, vode tradicionalne rituale i igraju ključnu ulogu u bračnim razgovorima koje smatraju temeljem rešavanja nesuglasica.

S druge strane, muškarci moraju da budu redovni izvor prihoda, posebno ako su ujedno i očevi.

Od njih se očekuje da će svojoj porodici pružiti sve što im je potrebno. Sav prihod moraju da predaju ženi, koja će rasporediti imovinu s obzirom na potrebe dece i doma.

Ako ne mogu na njihovom području osigurati egzistenciju svojoj porodici, moraju da napuste selo u potrazi za poslom.

U tom slučaju se kući vraćaju samo povremeno, nemaju više nikakav uticaj u svojoj porodici, a čak im je zabranjeno i da dele krevet sa svojom ženom.

„Žene su veza između sadašnjosti i prošlosti. Kad žena u našem društvu zatrudni, ljudi se stvarno nadaju devojčici. U zapadnjačkim očima naši običaji mirišu na neravnopravnost, ali mi smo zadovoljni što imamo priliku da živimo na ovaj način“, kaže Taufik Abdullah, penzionisani profesor sa indonezijske Akademije nauka.

Žene plemena Minang upućene su u zapadnjačke probleme, a najviše se groze nasilja nad ženama i decom.

Bilo da se radi o verbalnom ili fizičkom nasilju, one smatraju da je „sramota imati takvog muža“, govori Rezki Khainidar, pripadnica plemena koja je studirala medicinu, a danas je aktivistkinja za pitanje reproduktivnog zdravlja i nasilja nad ženama.

Iako na prvu zvuči kao da ovo društvo izrabljuje muškarce, njihov mentalitet je drugačiji, tvrde misionari, i oni s potpunom predanošću služe ženama koje smatraju zaslužnima za sreću, zdravlje, te plodnost njihove zemlje i društva.

Izvor: Zadovoljna.hr