foto:BETAFOTO/(AP Photo/Thomas Padilla)Energetska kriza, postkovid period i rat u Ukrajini osnovni su parametri pada životnog standarda i nezadovoljstva koje se ispoljilo na ulicama evropskih prestonica proteklih nedelja, kažu sagovornici Danasa.
Pored ova tri parametra, objašnjava za Danas Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, Evropa je bila u procesu u kom je napravljen jedan pokušaj da se izvrši tranzicija u evropskoj ekonomiji.
„Sa novim generacijama ljudi koji su izašli sa univerziteta, dosta se sredstava koja se dodeljuju iz budžeta EU ulagalo u razvoj inovativnosti takozvane industrije koja bi trebalo da donese višu intelektualnu vrednost kroz prodaju patenata, rešenja i inovacija. Taj trend je počeo 2014. godine. To je jedna tranzicija u kojoj se Evropa našla nevezano za ove promene i koje su dotakle ceo svet“, ukazuje naš sagovornik.
Rajić kaže da se štrajkovi dešavaju jer su pogođene tradicionalne privredne grane, koje su navikle da imaju visoke subvencije i bolje uslove nego neke druge privredne grane. Pre svega, kako ističe, pogođena je poljoprivreda.
„Politika Evropske unije, od kada je napravljena kao Zajednica za ugalj i čelik, imala je u fokusu politiku razvoja industrije, pre svega tehnoloških grana, a drugi stub je bio razvoj poljoprivrede koja je u Evropi bila važna da se kroz nju izjednače socijalne i ekonomske nejednakosti“, objašnjava Rajić.
Međutim, kaže naš sagovornik, ovo je normalan proces za Evropu. Kako kaže, to su civilizovane zemlje koje će na kraju sesti za pregovarački sto i postići neki kompromis kako bi se postigla održivost.
Milan Kovačević, ekonomista, za naš list kaže da je zanimljivo što se protesti i štrajkovi događaju sinhronizovano u više zemalja u EU.
„Mislim da će ovo sada podstaći EU da pokuša da te subvencije i pomaganje poljoprivrede i stočarstva unificira i da nekako parira onome što se događa zbog ovog rata“, kaže Kovačević.
On je mišljenja da će ovakvo stanje vladati u zavisnosti od toga koliko će trajati rat u Ukrajini, kao i od toga kako će se on završiti i kakve će nove tokove izazvati.
Kovačević ukazuje da pojačani nacionalizam unutar zemalja članica Evropske unije može da bude povezan sa protestima.
„Taj nacionalizam će pokušavati da se udruži sa farmerima i poljoprivrednicima jer su oni najbliži toj ideji da je interes njihove države važan a ne neki širi interesi“, primećuje naš sagovornik.
Takođe, dodaje da na ove pokrete dosta uticaja ima i priliv izbeglica, jer oni dolazeći u zemlje EU prihvataju niže zarade, što onda otežava život u mnogim oblastima.
Nemačke železnice najprofitabilnija firma u EU
U Francuskoj i Belgiji najveće nezadovoljstvo izrazili su poljoprivrednici. Isto je i u Nemačkoj, s tim što su se poljoprivrednicima pridružile mašinovođe.
Rajić kaže da su nemačke železnice u proteklih šest godina ostvarile rezultat kao najprofitabilnija firma u EU.
Objašnjava da je reč o tome da oni imaju novac i sredstva da mogu da obezbede neka prava, ali da država gleda da održi balans, jer je, kako kaže, nelogično da neko koristi železnicu kao svoju poziciju da bi dobio više nego što dobijaju u drugim sektorima koji zaslužuju da imaju veća primanja, a država na to ne može da utiče.
„Politika planiranja razvoja železnica u Nemačkoj je projektovana na period od 10 do 20 godina i tu se gleda kolika masa novca može da se odvoji za zarade zaposlenih a koliko mora da ode u održavanje sistema, revitalizaciju, inovacije“, kaže Rajić i zaključuje da se u Nemačkoj ulaže ogroman novac u taj sistem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
