„Putin je napravio još jednu listu želja – predaj se ili umri“: Oleksandr Moskalenko analizira „mirovni plan“

Putin je 14. juna napravio još jednu listu želja, koju je nazvao „mirovnom ponudom“.

Poznavaoci ruskih zvaničnika će uživati u ovom najnovijem odvajanju od stvarnosti, posebno u zahtevu da Ukrajina preda više zemlje okupatoru, kao što je dobila ukupno više od 160 milijardi dolara strane ratne pomoći i podmladila svoj sistem regrutacije kako bi regrutovala više vojnika, navodi Oleksandr Moskalenko, istraživač koji se fokusira na političke i bezbednosne interakcije unutar trougla EU-Ukrajina-Rusija u analizi za Cepa.org.

Mirovne ponude Kremlja prate određeni obrazac — što su ukrajinske oružane snage više opremljene zapadnim oružjem i što je veća geografska oblast na kojoj mogu da ga rasporede (sada uključujući delove zapadne Rusije), to se više priča o miru.

Zalihe oružja još nisu dovoljne da se iznudi ozbiljna mirovna ponuda od ruskog režima, ali trend pokazuje ono što je postalo očigledno – da nema puta ka prekidu neprijateljstava osim putem oružane sile.

Jednom kada dođe do ravnoteže vojnih kapaciteta, čineći dalju rusku agresiju previše bolnom da bi se izdržala, Kremlj će pokleknuti.

Putinova Rusija razume samo moć, pre svega vojnu moć.

Putinove reči ipak pokazuju šta on želi od Ukrajine. Iako je ovoga puta njegova lista želja ograničena na četiri ukrajinska regiona plus Krim, nikoga ne treba zavaravati.

Dodatni zahtev koji nije izgovorio jeste da Ukrajina prestane da funkcioniše kao nezavisna država. To bi moglo početi primirjem na sadašnjoj liniji fronta, ali se rat ne bi završio ovako. Kasnije će se Putin vratiti po još.

Njegov proglas postavlja dva pitanja koja zahtevaju dublju analizu:

1. Sa kim je Putin razgovarao i tako dao ovu ponudu?

2. Šta nudi u zamenu za zadovoljenje njegove liste želja?

Nazvavši predsednika Zelenskog nelegitimnim, Putin sam odgovara na prvo pitanje. On ne razgovara sa Ukrajinom. Njegova poruka je usmerena ka širem svetu – takozvanom kolektivnom Zapadu.

Ruski lider sebe zamišlja kao drugog Staljina, koji organizuje virtuelne pregovore tipa Jalta sa savremenim političkim naslednicima Čerčila i Ruzvelta.

Odgovor na drugo pitanje je zaista fascinantan – on ne nudi ništa. Putinova ponuda ne sadrži nikakve ustupke. To, dakle, nije mirovna ponuda ili bilo kakav pokušaj pregovora, to je samo ultimatum. Odustanite od onoga što zahtevam ili će se agresija nastaviti.

Ali, možda, Putinova ponuda podrazumeva konačno priznanje ukrajinske državnosti u novim granicama?

Ne. Od godina nakon njegove odluke iz 2014. da započne oružanu agresiju na Ukrajinu do njegovih neurednih kvaziistorijskih pisanja koji su nagoveštavali sveobuhvatnu invaziju do zahteva iz kraja 2021. da NATO napusti svoje istočne članice, i tek kada su njegovi zahtevi u junu zahtevali predaju Ukrajine, Putin je zadržao maksimalističku agendu.

Čak i ako je ponudio nešto mekše (kao što su neki sugerisali tokom takozvanih Istanbulskih pregovora 2022.), jednostavno mu se ne može verovati da će to učiniti. Putin je patološki lažov, što u osnovi znači da laže svaki put kada otvori usta.

Ima li nade da će se ikada promeniti? Tome nije bilo ni traga tokom njegovih skoro 25 godina na vlasti.

Moramo da prihvatimo realnost – da je ovaj rat ruski napad na kolektivni Zapad koji organizuje Kremlj. Rusija je tražila vraćanje sfere uticaja uspostavljene na Jalti i Potsdamu 1945. Ali Rusija nije Sovjetski Savez.

Ispostavilo se da je mit da je Putin izgradio „drugu armiju sveta“ iluzoran. Njegove snage su bile toliko krvave 2022. da su postale nešto malo bolje od raštrkanih bandi razbojnika sposobnih da ubijaju civile, ali ne mogu da razbiju ukrajinske neprofesionalne jedinice teritorijalne odbrane.

Čak ni 29 meseci nakon početka sveopštih neprijateljstava, Putinove snage ne drže nijedan veliki ukrajinski grad. Sve to na pozadini astronomskih žrtava kako u trupama tako i u vojnoj opremi.

Kako je to uticalo na razgovore Kremlja o pregovorima?

Nimalo. Sa pokeraškim licem, Putin i njegovi saučesnici nastavljaju da govore o svojim zahtevima dok potpuno ćute o tome šta planiraju da ponude u zamenu.

Moguće je da bi u nekom trenutku Ukrajina i njeni zapadni pristalice mogli krenuti ka pregovorima. Ali dok razmatraju brojne izjave ruskog režima o „mirovnim planovima“, znaju da to nisu ništa drugo do „informativne specijalne operacije“. Starac u Kremlju pravim rečima za okončanje kasapljenja je nepoznat.