“Putin je oslobodio ratno čudovište”: Bivši predsednik Ukrajine Petar Porošenko o predsedniku Rusije

Već mesecima Kremlj priča svoju omiljenu „horor priču“: da će se Evropska unija smrznuti ove zime bez pristupa sibirskom gasu, ističe u autorskom tekstu za Global i mejl Petro Porošenko, bivši predsednik Ukrajine.

Ali kako sada ulazimo u proleće, cena gasa je pala nakon početnog skoka, a decembarski pokušaji da se nametne ograničenje cene ruske sirove nafte i naftnih derivata pokazali su se izuzetno efikasnim; Ruski prihodi od nafte i gasa smanjeni su za skoro polovinu u februaru, u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Samo u prva dva meseca ove godine, ruski budžetski deficit već iznosi 88 odsto deficita koji je planiran za celu godinu.

Kremlj takođe koristi dezinformacije i zastrašivanje da smanji podršku sankcijama na Zapadu.

Ali sankcije očigledno deluju.

Tri su posebno nanele Moskvi značajan bol: zamrzavanje ruske državne imovine vredne više od 300 milijardi dolara i imovine ruskih elita, oligarha i milijardera; isključenje nekih ruskih banaka iz globalnog platnog sistema SVIFT; i restriktivne mere protiv energetskog sektora Rusije.

Agresorova ratna mašina ima ranjivosti.

Sledeća godina donosi novi test.

Ključni izbori u SAD i Evropskoj uniji se naziru, a gospodin Putin se suočava sa sopstvenim izborima, u kojima će sebe prikazati kao branioca Rusije.

Rat će postati njegov izborni barjak kod kuće.

Svet mora da mu izbije ovaj adut iz ruku.

Da bi to uradio, svet bi trebalo da isključi preostale ruske banke iz SVIFT sistema i zamrzne sva međunarodna plaćanja iz okruženja gospodina Putina.

Mora se poslati poruka da će se zemlje koje podržavaju Rusiju u njenom ratu protiv Ukrajine i bankarske institucije koje pomažu Putinovom režimu da zaobiđe sankcije suočiti sa posledicama.

Sva zamrznuta sredstva takođe treba da budu koncentrisana u fond pod upravom SAD i EU kako bi se obezbedila transparentnost, kako bi se sprečilo da padnu u ruke korumpiranih zvaničnika.

Ovaj fond bi trebalo da bude u potpunosti posvećen podršci Ukrajini.

I moramo da prekinemo svako oslanjanje na rusku naftu i gas.

Globalno tržište se pokazalo sposobnim da se prilagodi sankcijama protiv Rusije bez značajnijih šokova.

Udeo Rusije u globalnoj proizvodnji nafte je oko 10 odsto, a to mogu zameniti Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, između ostalih.

Kao rezultat zamrzavanja imovine i sankcija, ruska centralna banka sada drži samo oko 120 milijardi dolara u svojim deviznim rezervama, što je manje u odnosu na otprilike 650 milijardi dolara pre rata.

Čak bi i ovaj saldo mogao da bude iscrpljen do kraja godine ako se nastave trenutni trendovi.

Uz ozbiljnu nestašicu novca, gospodin Putin će dati prioritet trošenju novca na svoj sveti rat i zamoliti Ruse za strpljenje.

To znači da je prilika da gospodin Putin izgleda slab i neuspešan pred svojim sunarodnicima na dohvat je ruke.

Moramo iskoristiti ovaj potencijal za unutrašnja previranja.

Kako to možemo postići?

Prvo: Granica cena nafte i naftnih derivata mora se dodatno pooštriti.

Drugo: trebalo bi postaviti kvotu snabdevanja i gornju cenu za ruski tečni prirodni gas, koji je za Kremlj bio rudnik zlata.

Treće: Suecki kanal bi trebalo da bude zatvoren za naftu i rafinerijske terete ruskog porekla, primoravajući ruske brodove da koriste rutu oko Afrike, što bi koštalo više i izjedalo profit.

Četvrto:Trebalo bi zaustaviti tok iz južnog kraka naftovoda Druzhba, koji snabdeva ruskom naftom Slovačku, Mađarsku i Češku Republiku i daje Rusiji oko 4 milijarde dolara prihoda svake godine; treba obezbediti alternative za pokrivanje energetskih potreba, kao što je gasovod kroz Hrvatsku.

I peto: Treba uvesti sekundarne sankcije onima koji kupuju naftu koju je transportovala ruska tankerska flota u senci, što je tajni napor koji Moskvi omogućava da zaobiđe ograničenja izvoza.

Ove brodove treba identifikovati kao ruske ne po njihovoj zastavi, već po njihovim stvarnim vlasnicima.

Borba protiv ovih brodova je važna i zato što oni isporučuju naftu koja stvara milijarde dolara koruptivnih i tajnih prihoda za Rusiju, koji se onda mogu koristiti za podmićivanje i finansiranje u senci, uključujući vojnu potrošnju.

Ukrajinske oružane snage ohrabruju i Ukrajince i zapadne donosioce odluka da obezbede više oružja.

Glavni prioriteti su granate i municija, artiljerija, tenkovi, borbeni avioni i rakete dugog dometa.

Kritične odluke se donose na bojnom polju, po cenu ljudskih života.

Ali u isto vreme, moramo da preduzmemo korake da ekonomski iskrvarimo rusku ratnu mašinu njenog finansiranja, tako da se izgladnelo čudovište okrene protiv režima gospodina Putina i proždere ga celog.