Bliži se Dan pobede, a u Kremlju vlada strah od dronova: Oko Moskve nastao novi prsten protivvazdušne odbrane

Ruski rat protiv Ukrajine odavno se ne oseća samo na frontu, već i u dubini ruske teritorije.

Ukrajinski dronovi dostižu ciljeve udaljene hiljadama kilometara od pograničnog područja. Ono što je dugo delovalo nezamislivo postalo je nova realnost: čak se i Moskva više ne smatra bezbednom, piše nemački Bild.

Ipak, upravo tu Rusija 9. maja želi da proslavi pobedu nad nacističkom Nemačkom paradom na Crvenom trgu.

Međutim, zbog straha od napada dronovima ove godine bez vojne tehnike. Štaviše, ruska vlada je već nedeljama ograničavala mobilni internet.

Sada je, prema navodima opozicionih medija, mobilni internet u Moskvi i Sankt Peterburgu isključen do 9. maja – iz straha da bi ukrajinski dronovi mogli da se navigiraju preko mobilne mreže.

Posledice se već osećaju u svakodnevnom životu: poremećene veze, kašnjenje SMS poruka, problemi sa taksijima i aplikacijama za bankarstvo.

Aleksej Šuraljov (63), zamenik šefa ruskog odbora za odbranu, naziva paradu „opasnim događajem“. Njegova zabrinutost je da bi ukrajinski rojevi dronova mogli da poremete tok događaja.

Strah od dronova u aparatu vlasti, međutim, ide još dublje: prema izveštaju jednog evropskog obaveštajnog servisa, Vladimir Putin (73) strahuje od atentata ili čak puča iz sopstvenih redova. Dronovi se pritom smatraju mogućim sredstvom izvršenja.

Prsten protivvazdušne odbrane oko Moskve

Kao odgovor, Rusija masovno pojačava zaštitu Moskve. Na internetu kruži mapa zasnovana na satelitskim snimcima koja navodno pokazuje da je oko Moskve nastao novi prsten protivvazdušne odbrane.

Samo tokom 2025. navodno je izgrađeno oko 43 specijalnih tornjeva na kojima su raspoređeni sistemi protivvazdušne odbrane.

Istovremeno, na društvenim mrežama kruže izveštaji da se zbog toga protivvazdušna odbrana povlači iz drugih regiona. Posledica je da država više ne može da štiti sve istovremeno i počinje da koncentriše bezbednost na jednu tačku: Moskvu.

Odbrana od dronova se privatizuje

Novim zakonom Kremlj takođe direktno menja zakon o oružju. Vladimir Putin je krajem marta 2026. potpisao izmene ruskog zakona o oružju. Reforma po prvi put omogućava da privatne bezbednosne kompanije dobiju vojno vatreno oružje i da koriste „borbene puške sa municijom“.

Cilj zakona je, prema zvaničnom obrazloženju, zaštita kritične infrastrukture, pre svega u energetskom sektoru, uključujući rafinerije i naftna postrojenja. Kao razlog se izričito navodi odbrana od „bespilotnih letelica“. Na taj način Moskva reaguje na rastuću pretnju dronovima i ublažava jednu ključnu bezbednosnu doktrinu: da naoružanu zaštitu sprovodi isključivo vojska.

Pretnje bespilotnim letelicama prisilile su Kremlj da dramatično poveća bezbednosne mere za predsednika Vladimira Putina. Prema Fajnenšel Tajmsu, on je drastično smanjio putovanja, a zaposlenima u najbližoj predsedničkoj kancelariji zabranjeno je korišćenje telefona i svih uređaja sa pristupom internetu.

Kako su tvrdili izvori FT-a, Putin se plaši pokušaja atentata, a dronovi se smatraju mogućim oružjem. Zbog toga Putin provodi sve više vremena u podzemnim bunkerima, tvrde sagovornici publikacije.

Početkom maja postalo je poznato da je Putin zamenio komandanta ruskih vazduhoplovnih snaga, koje uključuju snage protivvazdušne i protivraketne odbrane.

Umesto generala Viktora Afzalova, na ovo mesto je imenovan general-pukovnik Aleksandar Čajko. Kadrovske promene dogodile su se nakon niza napada bespilotnih letelica, koje snage protivvazdušne odbrane nisu mogle da odbiju.