Putin planira veliku zimsku ofanzivu: Koliki je rizik od nuklearnog napada? 1EPA-EFE/GAVRIIL GRIGOROV

Pošto se zimske borbe u Ukrajini čekaju sa nestrpljenjem, predsednik zemlje Vladimir Zelenski prkosno je u utorak izjavio da njegove trupe ne samo da će izbaciti ruske snage sa njihovih trenutnih položaja, već da će „definitivno osloboditi Krim“.

Istog dana temperamentni čečenski lider Ramzan Kadirov obećao je da će ruske trupe osvojiti celu Ukrajinu, a da njegovi vojnici neće nikoga zarobiti, rekavši umesto toga „sve ćemo ih spaliti“.

Ovaj sukob, međutim, ima velike posledice po američku nacionalnu bezbednost jer raste opasnost od upotrebe nuklearnog oružja i eskalacije konvencionalnog rata. Zapad se uglavnom fokusirao na spektakularan napredak koji je Ukrajina postigla od kraja avgusta u regionima Harkova na severu i Hersona na jugu.

Međutim, taj napredak je sada zaglavljen na relativno statičnim pozicijama u Harkovu na severu, Donbasu na istoku i Hersonu na jugu, piše vojni ekspert Danijel L. Dejvis za portal 1945. godine.

Rusija je poslala pojačanja da stabilizuje linije na svakoj od tih lokacija, a ukrajinska vojska je zaustavila napade dok ne bude mogla da obnovi svoju ofanzivnu snagu. Potezi i Rusije i Ukrajine su u velikoj meri zasnovani na održavanju sukoba na istom nivou ili njegovom širenju.

Međutim, borba koja će verovatno uslediti je najvažnija, kako za direktno sukobljene strane, tako i za SAD, posebno kada je reč o nuklearnoj eskalaciji.

Nuklearne pretnje

Previše političkih komentatora u SAD i na Zapadu generalno odbacuje rizik upotrebe nuklearnog oružja u ratu Rusije i Ukrajine, a neki stručnjaci taj rizik nazivaju veoma, veoma malim.

Nakon što je Putin prošlog meseca indirektno zapretio da će upotrebiti nuklearno oružje, CNN je pitao predsednika Bajdena da li veruje da će Putin upotrebiti takvo oružje u Ukrajini.

„Pa“, odgovorio je Bajden, „mislim da neće. Ipak, pošto će se konvencionalni sukob verovatno proširiti tokom zime – a Zapad će morati da odgovori na eskalaciju – rizik od upotrebe nuklearnog oružja je veoma stvaran.

Nakon što je Putin naredio mobilizaciju najmanje 300.000 dodatnih vojnika, Rusija se agresivno priprema za veliki novi napad na Ukrajinu, koji će verovatno početi u novembru ili decembru. Putin povećava snage i zalihe u šest ruskih regiona koji se graniče sa Ukrajinom, a postoji rizik da u ofanzivi Putin poželi da stigne čak do zapada Ukrajine kako bi prekinuo snabdevanje sa Zapada, bez čega Kijev ne može dugo da izdrži u ratu protiv Moskve.

Istovremeno, da bi pokazao da Zapad neće pokleknuti ni pred kakvim pretnjama Kremlja, NATO je prošle nedelje započeo vežbu nuklearnog odvraćanja. Te vežbe, tvrdi NATO, „nisu povezane ni sa kakvim aktuelnim globalnim događajima“, već su osmišljene da „obezbede da nuklearni sistem odvraćanja Alijanse ostane bezbedan i efikasan“.

Rusija je u sredu izvela vežbe nuklearnog lansiranja.

Ruske nuklearne vežbe

Cilj vežbi u Moskvi, rekao je ministar odbrane Sergej Šojgu, bio je da se simulira „masovni nuklearni napad“ Rusije kao odgovor na nuklearni napad na rusku teritoriju od strane neimenovanog neprijatelja.

Ruske vežbe uključivale su lansiranje više balističkih projektila sposobnih da nose nuklearne bojeve glave. Vežbe su održane usred nesuglasica između Rusije i Ukrajine, pri čemu su svaka optužila drugu za planiranje „lažne zastave“ upotrebe „prljave bombe“ u Ukrajini.

Rizik od nuklearnog sukoba – bilo da je rezultat fatalne greške, pogrešne procene ili nesreće – najveći je od oktobra 1962. godine, u vreme kubanske raketne krize. Ništa u vezi sa konvencionalnim ratom između Moskve i Kijeva ne ugrožava američku nacionalnu bezbednost.

Dakle, trebalo bi da bude kristalno jasno da Amerika ne treba da se meša u provokativne nuklearne pretnje ili da pokušava da zvuči oštrije od druge strane. Svet nije od 1945. godine morao da se suoči sa situacijom u kojoj neprijatelj, naoružan nuklearnim oružjem, učestvuje u sveopštem ratu koji bi realno mogao da izgubi.

Zapad agresivno pokušava da pomogne Zelenskom da vojno porazi Rusiju i protera njenu vojsku sa teritorije Ukrajine. Putin sada planira veliku zimsku ofanzivu da porazi vojsku Zelenskog.

Toliko se priča o nuklearnom oružju na svim stranama da su sve veće šanse da bi neki iracionalni akter mogao da detonira „prljavu bombu“, a raste i rizik da bi Zapad jednog dana zaista uspeo da pomogne Ukrajini da pobedi Putina, stavljajući ga u nestabilnu poziciju gde je prinuđen da bira da li će pasivno prihvatiti konvencionalni poraz ili podleći pozivu uverenja da bi taktički nuklearni napad mogao doneti pobedu. Ovim ležerno koračamo ka nuklearnoj katastrofi.

Cena nuklearnog rata za SAD i celo čovečanstvo bila bi strašna, a postoji mogućnost da je ne bi ni preživeli, upozorava Dejvis.

„Razmislite o ovome na trenutak: mi sada bezumno rizikujemo sopstvenu egzistenciju kao država zbog rata na dalekom istoku Evrope koji trenutno ne predstavlja pretnju našem blagostanju ili nacionalnoj bezbednosti. Ovde je u pitanju mnogo više od čistih interesa predsednika Ukrajine. Vašington mora odmah da promeni svoje prioritete i da u centar stavi bezbednost naših ljudi. Danas“, zaključuje Dejvis.

Sam Putin je u četvrtak govorio o nuklearnom oružju i pretnjama na konferenciji Valdajskog kluba u Moskvi.

„Kada postoji nuklearno oružje, uvek postoji šansa da će ono biti upotrebljeno. Već sam pomenuo želju Zapada da izvrši pritisak na nas i zemlje koje nas podržavaju. Provokacije i tenzije oko toga da li će Rusija upotrebiti nuklearno oružje… Nikada nismo rekli ništa proaktivno o upotrebi nuklearnog oružja“, rekao je Putin.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.