Mirovni proces ide tačno onako kako Putin želi, Zelenski u neprijatnoj situaciji: Šta očekivati od današnjih razgovora u Istanbulu?

Na kraju, sprovodi se plan Kremlja, a izgleda da Bela kuća neće učiniti mnogo povodom toga, ocenjuje CNN u analizi.

Kijev mora da pokaže da je spreman da preduzme bilo kakav korak ka bilo kakvom miru, u suprotnom rizikuje da Tramp postepeno počne da sluša proruske glasove oko sebe koji sve glasnije govore, da izgubi interesovanje za ceo proces i/ili da ograniči pomoć Ukrajini.

Ali, na kraju, mirovni proces ide tačno onako kako Rusija želi. Sporo, sa Kremljem kao planerom.

Tokom prošle nedelje, otkako su Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Poljska stale uz Ukrajinu i zatražile bezuslovni prekid vatre u trajanju od 30 dana koji bi počeo u ponedeljak, saznali smo mnogo o pravim emocijama Putina i Trampa u vezi sa ovom situacijom.

Prvo i najvažnije otkriće jeste da se Kremlj ne boji dodatnih sankcija, evropskog pritiska, niti ga Tramp može umilostiviti.

Za sada, ruski predsednik Vladimir Putin smatra da su daleko ozbiljnije potencijalne domaće posledice fotografisanja sa predsednikom SAD i njegovim ukrajinskim neprijateljem od moguće štete koju bi izazvao Trampov bes.

Njegovo odbijanje ove inicijative predstavlja proračunat rizik koji se možda već isplati. Trampova reakcija – nagoveštaj kako se „ništa neće desiti“ dok se on i Putin ne sastanu – odbacuje sva očekivanja o diplomatskom procesu dok se ne održi bilateralni samit.

To Putinu omogućava da slobodno sledi bilo koji pravac, svestan da predsednik SAD zaista veruje da napretka neće biti dok se njih dvojica ne sastanu lično.

Nije nemoguće da bi bilateralni sastanak mogao uskoro da se održi, pa čak ni da bi današnji razgovori u Istanbulu mogli da dovedu do samita lidera tokom vikenda.

Ali Putin verovatno uživa posmatrajući kako mirovni proces napreduje puževim korakom, uz taman toliko lažne iskrenosti da Bela kuća ne odustane od njega.

Zašto žuriti? Njegove snage se gomilaju u blizini istočne linije fronta, očigledno sa širim ruskim strateškim ciljem u vidu.

Putinova odluka da odbije Trampove ponude da učestvuje otkriva dva ključna elementa njegovog razmišljanja. Bio je spreman da izdrži dodatne „masivne sankcije“ koje je Francuska zapretila zbog odbijanja prekida vatre – a zatim i samita u Istanbulu.

Takođe je verovatno predvideo, i tačno procenio, ograničenost Trampovog besa. Šef Kremlja je čak bio spreman da rizikuje tri dana spekulacija – i time odbije Trampove pokušaje ubeđivanja – tako što je svet ostavio da čeka na sastav ruske delegacije za Istanbul.

Putin je možda pregovarao o bilateralnom sastanku s Trampom kao delu razgovora u Turskoj, ili je postavljao eksplicitne uslove i zahteve uoči predsedničkog samita, a možda nikada nije ni imao nameru da prihvati Zelenskijevu ponudu. Možda to nikada nećemo saznati.

Zelenski se sada nalazi u neprijatnoj situaciji – mora da bude u blizini pregovora u slučaju da iznenada eskaliraju, ali ne sme da izgleda kao da čeka sledeći Putinov potez. Prikladan samit – unapred planiran, kako je rekao – čeka ga u Albaniji danas, ali se zatim mora hitno vratiti ratu.

Postaje sve očiglednije da Tramp možda namerava da izbegne dodatne sankcije i posledice za Rusiju koje su nagovestili Evropa i njegova sopstvena Bela kuća.

Ograničeni i „tehnički“ sastav ruske delegacije u Istanbulu pružiće mu taman dovoljno opravdanja da zadrži nadu u napredak i odloži bilo kakve mere koje bi nanele štetu Moskvi.

Pregovori će verovatno nastaviti da se otežu, pri čemu će Kremlj iznositi seriju maksimalističkih zahteva, dok će Ukrajina s gnevom tražiti prekid vatre koji Rusija stalno odbacuje.

Čak i uz uključivanje visokih Trampovih zvaničnika u pregovore u petak, najverovatnije će biti ostvaren minimalan napredak – uz razgovore o budućim razgovorima. I upravo to je ono što Kremlj želi.