Rat u Ukrajini u naizgled beskrajnoj krvavoj pat poziciji: Ipak, jedna zemlja iz ovog pokolja izlazi kao pobednik

Dok se svet priprema za još krvoprolića i razaranja u drugoj godini rata, nijedan veliki geopolitički igrač nije ostvario jasnu pobedu – osim Kine, piše National Interest.

Na jednoj strani sukoba su SAD i njeni saveznici.

Od kada je predsednik Džo Bajden stupio na dužnost, SAD je bio najkonstantnija pristalica Ukrajine, upumpavši u tu zemlju više od 75 milijardi dolara humanitarne, finansijske i vojne podrške.

Vašington je, ili će uskoro, snabdevati Kijev naprednim sistemima naoružanja, uključujući protivtenkovske projektile Džavelin, sistem protivvazdušne odbrane Patriot i tenkove M1A1 i A2 Abrams.

Američki partneri u Evropi takođe pružaju stalnu pomoć Ukrajini u različitim oblastima, uključujući finansijsku, humanitarnu, energetsku i budžetsku pomoć, kao i diplomatsku pomoć.

Evropska unija je u decembru dogovorila zakonodavni paket koji će Ukrajini obezbediti 18 milijardi evra finansijske podrške tokom 2023.

Ipak, uprkos naizgled beskrajnoj podršci koju Zapad pruža Ukrajini, SAD i njegovi evropski saveznici nisu ništa bliže isterivanju Rusije iz Ukrajine nego kad je rat tek počeo, ali su iscrpili sopstvene resurse.

Na drugoj strani rata je Rusija, koja je i dalje arhitekta sopstvene propasti.

Dok je ruska ekonomija odolevala najvećem udaru zapadnih sankcija, doživela je ogroman odliv mozgova, postala zavisna od Irana i Severne Koreje u pogledu oružja i zaliha i postala de fakto mlađi partner Kine.

Po svemu sudeći, Rusija je propala u pokušaju da povrati hegemoniju nad sopstvenim dvorištem, piše Nacional interest.

NATO je sada ujedinjeniji nego ikad – dodao je Finsku u alijansu, a Švedska je na putu da se pridruži. Štaviše, rusko-ukrajinski rat je ubrzao globalnu tranziciju ka alternativnoj energiji, predstavljajući tako ozbiljnu pretnju ruskoj ekonomiji zasnovanoj na fosilnim gorivima.

Što se tiče ljudske cene rata, Centar za strateške i međunarodne studije izveštava da su ruske oružane snage i privatne vojne grupe koje se bore sa njima pretrpele 60.000 do 70.000 žrtava tokom borbi u protekloj godini.

Jasno je da je najveći gubitnik u ratu sama Ukrajina. Nakon herojskog otpora početnom ruskom udaru na Kijev, koji je ciljao na samog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Ukrajina se sada Ukrajina se sada našla u rovovskom ratu protiv Rusa poput onog u Prvom svetskom ratu.

Borbene linije postale su uglavnom statične duž oblasti Herson, Zaporožje, Donjeck i Lugansk. Od početka rata ubijeno je najmanje 8.000 civila i desetine hiljada ukrajinskih vojnika. Skoro 18 miliona ljudi je preko potrebna humanitarna pomoć, a 14 miliona je raseljeno iz svojih domova.

Vladimir Putin je pojačao nuklearne aktivnosti, najavljujući planove za postavljanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji do jula ove godine, što je potez koji bi ugrozio opstanak Ukrajine.

Iako je Kijev uspeo da izbegne poraz, pobeda – ili, praktično, kraj rata – nigde se ne nazire.

Ipak, postoji jedna zemlja koja pobeđuje u pokolju: Kina.

Baš kao što se Peking zavalio i smeškao se dok su SAD krvarile u raznim intervencijama na Bliskom istoku u protekle dve decenije, isto čini i sada kada se Vašington našao zarobljen u još jednom dugotrajnom ratu u kojem se ne može pobediti.

U međuvremenu, Kina je usmjerila značajnu potrošnju na svoju vojsku, modernizujući svoje vazdušne i kopnene snage, šireći svoje pomorske snage u istočnoj Aziji kako bi se suprotstavila postojećem pomorskom prisustvu SAD-a, i unapređujući svoje strateške i taktičke nuklearne zalihe i lansirne sisteme.

Kineski kreatori politike shvataju da će kontinuirani i skupi američki napadi u inostranstvu samo dodatno preokrenuti odnos snaga u korist Pekinga.

Kina je takođe koristila rat u Ukrajini u svojoj spoljnoj politici, stalno jačajući ekonomske odnose sa Rusijom i, prema nekim kineskim stručnjacima, verovatno će snabdevati Rusiju oružjem i municijom u bliskoj budućnosti.

Poražavajuća ironija je da se Zapad uključio u rat protiv Rusije baš u trenutku kada je trebalo da štiti Rusiju kao protivtežu usponu Kine. Umesto toga, Zapad je gurnuo Rusiju u naručje Pekinga, koji je bio više nego spreman da nastavi svoje „neograničeno prijateljstvo“ sa Rusijom koja ima sve razloge da se plaši Kine u usponu.

Uprkos tome, umesto situacije u kojoj SAD i Rusija zajedno rade na obuzdavanju Kine, imamo situaciju u kojoj oni efektivno vode rat jedni protiv drugih u Ukrajini. SAD su se tako pripremile za sukob protiv dve velike sile, situaciju u kojoj samo naivni optimisti mogu da veruju da SAD mogu da pobede, zaključuje Nacional interest.