Realnost rata u Ukrajini pomračila rusku proslavu Dana pobede

Prema rečima Dmitrija Peskova, portparola ruskog predsednika Vladimir Putina, službama bezbednosti je bilo potrebno vreme da istraže incident.

Ali, kremaljski „spin doktori“ su bez sumnje takođe radili prekovremeno, piše Politiko.

Uoči Dana pobede – kojim se tradicionalno proslavlja sovjetski trijumf nad nacističkom Nemačkom, ali koji je postao simbol rata koji Rusija trenutno vodi protiv Ukrajine – stav Kremlja kod kuće je bio da se zemlja bori protiv neprijatelja koji je moćan koliko i zao.

Cilj tog narativa je da se opravda odsustvo uspeha na bojnom polju posle 14 meseci borbi, dok Rusima pruža uverenje da će se za njih život nastaviti kao i obično.

Ali niz misterioznih incidenata – uključujući ekploziju rano ujutro prošle srede – otkriva pukotine u ruskoj fasadi snage.

Otkazivanje pojedinih segmenata proslave Dana pobede još je jedan znak da spoljašnji izgled počinje da bledi.

Kremlj je upad dva drona u dobro zaštićen ruski kompleks opisao kao pokušaj atentata na Putina koji je sproveo „kijevski režim“.

To se navodi u sopštenju od srede popodne, u kojem se takođe tvrdi da Rusija ima pravo da odgovori „gde god i kad god smatra da treba“.

Putin u to vreme nije bio u kompleksu.

Dan kasnije, Moskva je dodala Sjedinjene Države na listu onih koje optužuje za eksploziju.

„Veoma dobro znamo da se odluke o takvim akcijama, kao što su teroristički napadi, ne donose u Kijevu već u Vašintonu“, rekao je Peskov u četvrtak.

I Kijev i Vašington odlučno poriču bilo kakvu umešanost.

Napad do kojeg je došlo u sredu je najnoviji u nizu neobjašnjenih incidenata na ruskom tlu u poslednjim mesecima, koji uključuju napad automobilom bombom na ultranacionalističkog pisca u subotu u kojem su dve osobe poginule.

Osim toga više puta je dolazilo do pada dronova, ispadanja teretnih vozova iz šina i najmanje dva požara u skladištima goriva na Krimu.

U svim tim slučajevima Kremlj je umanjivao značaj vesti o njima ili zadržavao distancu.

Zbog toga činjenica da je ovoga puta objavljeno zvanično saopštenje u kojem se prst upire u SAD, glavnog neprijatelja Rusije, ukazuje da Kremlj želi da ljudi to primete, ali pitanje je sa kojim ciljem, piše Politiko.

Kao što se moglo predvideti, glavni glasnogovornici Kremlja su tražili osvetu.

Bivši predsednik Rusije i sadašnji šef Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev je pozvao na „fizičku eliminaciju“ ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Ali, navodi Politiko, osim uobičajenog džingističkog zveckanja sabljama, na glavnim večernjim programima ruskih televizija nisu emitovane scene eksplozije dronova.

Pa ipak, i dalje ima više pitanja nego odgovora.

Kremlj je jedno od najbolje zaštićenih mesta u Rusiji i naširoko se smatralo da je probijanje njegove protivvazdušne odbrane gotovo nemoguće.

Osim toga, dobro je poznato da Putin većinu vremena provodi na drugim lokacijama.

To je podstaklo spekulacije da je napad dronovima zapravo bio isfabrikovana operacija koju je organizovala jedna od ruskih službi bezbednosti.

Ali, pored svega, napad na srce moći Rusije ima veliku simboličku, ako ne i fizičku, cenu.

Upravo u Senatu u kupoli Kremlja Putin je održao istorijski sastanak sa svojim bezbednosnim savetnicima koji je prethodio pokretanju invazije na Ukrajinu u februaru 2022, a simbolika toga je neosporna.

Bez obzira na to ko stoji iza napada, veća je verovatnoća da će on izazvati efekat „okupljanja oko zastave“ pre nego podizanje obrva i zapitanost o odbrambenom sistemu Kremlja.

Ne pomaže ni tajming prošlonedeljnog incidenta, koji se dogodio neposredno pre nego što Rusija počinje sa svojim uobičajenim prikazom vojne moći na Dan pobede 9. maja.

Desetine ruskih gradova su otkazale svoje vojne parade kako ne bi „provocirali protivnika“.

Besmrtni puk, izuetno popularna povorka ljudi koji nose fotografije svojih rođaka koji su se borili u Drugom svetskom ratu, je takođe otkazan.

Neki gradovi su otkazali čak i vatromet.

S druge strane, takve promene na značajan nacionalni praznik mogle bi da podvuku poruku da su Rusi u ratu sa, kako Kremlj tvrdi, „teroristima“.

Ali, piše Politko, nož seče na obe strane.

„U trenutnom kontekstu, otkazivanje parada može biti shvaćeno kao još jedan znak da stvari idu veoma loše“, rekao je za „Eko Moskvi“ Abas Galijamov, bivši pisac govora u Kremlju koji je sada analitičar.

Iako izbegavanje masovnih okupljanja u gradovima koji su blizu ruske granice sa Ukrajinom možda izgleda kao logična mera opreza, to je manje očigledno u onima koji se nalaze hiljadama kilometara dalje u Sibiru.

Neki postavljaju pitanje da li pojedinim gradovima nedostaje vojna oprema za paradu i da li je povorka u kojoj ljudi na ulicama nose slike svojih rođaka koji su poginuli otkazana zbog toga što bi predstavljala vizuleni podsetnik na ruske gubitke u ratu u Ukrajini.

Pa ipak, najvažnija vojna parada koja se održava u Moskvi – i koja se uživo prenosi na ruskoj državnoj televiziji – nije otkazana.

Ali, tenzije u glavnom gradu su postale opipljive.

Crveni trg je dve nedelje bio zatvoren za javnost a na ulicama su bile postavljene barikade.

Posle incidenta prošle srede, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin je odmah zabranio upotrebu dronova, a desetine drugih regiona je sledilo ovaj primer.

Danima pred praznik, Moskovljani su već počeli da imaju probleme sa GPS signalima.

Putinov govor koji je, kao i svake godine, održan na Dan pobede na Crvenom trgu predstavlja jedan od nekoliko trenutaka u kojima se unapred zna gde će se on nalaziti.

Iako je došlo do proboja bezbednosti u sredu, Putinovo odsustvo ne bi dobro izgledalo, a Kremlj ne bi rizikovao sa takvim psihološkim efektom.

Pa ipak, sama činjenica da se postavilo pitanje o tome da li je bilo dovoljno bezbedno da se ruski predsednik pojavi u javnosti u centru Moskve odzvanja glasnije nego zvuk 10.000 ljudi koji marširaju Crvenim trgom.