Kako je svet reagovao na Dodikove poteze: Ima jako malo prijatelja, a čudo koje je očekivao nije se dogodilo

Jedno od očekivanja Milorada Dodika i klike okupljene oko njega je da će ga u narušavanju ustavnog poretka Bosne i Hercegovine podržati neki novi saveznici i nove geopolitičke okolnosti uslovljene dolaskom Donalda Trampa na vlast u SAD, piše Klix.ba.

Na njegovo razočaranje, nije bilo novih okolnosti i Bosna i Hercegovina je dobila podršku svojih tradicionalnih saveznika, dok su Dodiku ostali samo oni „prijatelji“ na koje je ranije mogao da računa.

Prvi hladan tuš usledio je nakon što je portparolka američkog Stejt departmenta Temi Brus objavila da je primila k znanju presudu Suda BiH.

„Čvrsto se protivimo bilo kakvim akcijama lokalnih lidera koje bi narušile sigurnost i stabilnost. Podržavamo Dejton i suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine“, saopštio je Stejt department.

Još snažnija reakcija stigla je 8. marta od američkog državnog sekretara Marka Rubija.

„Postupci predsednika Republike Srpske Milorada Dodika podrivaju institucije Bosne i Hercegovine i ugrožavaju njenu bezbednost i stabilnost. Naš narod ohrabruje političke lidere u Bosni i Hercegovini da se uključe u konstruktivan i odgovoran dijalog. Pozivamo naše partnere u regionu da nam se pridruže u suprotstavljanju ovom opasnom i destabilizirajućem ponašanju“, rekao je Rubio.

Dodik iz SAD se našao i na meti nekoliko senatora i kongresmena obe političke partije, a posebno oštre osude dobio je od privremenog predsednika Senata Čaka Graslija, najstarijeg republikanskog senatora i bliskog saveznika Donalda Trampa.

Reakcija Evrope

Najkonkretnije reakcije iz Evrope stigle su iz Nemačke i Austrije. Nemačka i Austrija su početkom aprila uvele sankcije Miloradu Dodiku, Nenadu Stevandiću i Radovanu Viškoviću.

„Napadi na ustavni integritet Bosne i Hercegovine od strane vodećih političara iz Republike Srpske, koji namerno slabe državu, neprihvatljivi su i predstavljaju opasnost po bezbednost i stabilnost Bosne i Hercegovine i čitavog regiona. Oni takođe blokiraju dalji proces pristupanja EU i ugrožavaju budućnost zemlje u EU“, navode Nemačka i Austrija.

Posebnu težinu imaju sankcije iz Austrije, jer je ovo jedna od zemalja koja je bila „na klackalici“. Naime, kada je Dodik krenuo u svoju avanturu, još nije bilo izvesno ko će činiti novu austrijsku vlast, a postojala je mogućnost da joj se pridruže i Dodikovi prijatelji iz FPO. To se nije dogodilo, a Dodik je umesto savezničke vlasti dobio državu koja mu uvodi sankcije.

Takođe, iako je krajnje desničarski AfD postigao dobre rezultate, on je očekivano ostao van vlasti u Nemačkoj, što znači da Milorad Dodik nije dobio moćnog saveznika.

Osim Nemačke i Austrije, očekuje se da bi sankcije Miloradu Dodiku mogle uvesti još neke zemlje Evropske unije, među kojima su Švedska i Francuska.

Prilično teške reči ove nedelje stigle su i od francuskog predsednika Emanuela Makrona, kojeg ni Aleksandar Vučić nije uspeo da „omekša“.

„Podsetio sam na našu nepokolebljivu podršku jedinstvu te zemlje, kao i na osudu svake procedure koja ima za cilj da to jedinstvo dovede u pitanje. Svačija je odgovornost da se angažujemo na poštovanju ustavnog poretka kako bi se Bosna i Hercegovina vratila na svoj evropski put“, rekao je Makron, a zanimljivo nije dodao deo u kojem se poziva na „dijalog domaćeg političkog predstavnika“.

I druge važne evropske zemlje poput Italije i Španije dale su podršku Bosni i Hercegovini putem poruka na nivou ministarstava spoljnih poslova. Takođe, parlament Holandije jednoglasno je zatražio od vlade da uvede sankcije Miloradu Dodiku i zabrani mu ulazak u zemlju.

U Turskoj, uprkos slanju Željke Cvijanović na sastanak sa Redžepom Tajipom Erdoganom, Dodik nije naišao na razumevanje, a najozbiljniju poruku uputio je turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan.

„Nažalost, beležimo porast izjava i odluka koje ugrožavaju slogu i ravnotežu između konstitutivnih naroda Bosne i Hercegovine. Svedoci smo da neke zemlje poduzimaju korake koji povećavaju tenzije. Od velike je važnosti izbegavanje jednostranih diskursa i rešavanje problema kroz dijalog. Kao što smo ranije naglasili, postoji puna podrška Bosne i Hercegovine i teritorijalne integracije Turske. Hercegovina Pozivamo sve da se ponašamo suzdržano, a ne provokacije, a mi smo spremni da učinimo sve što je potrebno“, rekao je turski šef diplomatije.

Reakcija Evropske unije

Evropska unija je u svojim izjavama davala reči podrške bezbednosti, stabilnosti, teritorijalnom integritetu, suverenitetu i ustavnom poretku Bosne i Hercegovine, ali je u isto vreme dolazila i poruka o potrebi dogovora domaćih političkih aktera.

Odmetnuto vodstvo RS-a je ove poruke da je potreban dogovor tumačilo kao poziv da se probosanske stranke sa njima dogovaraju o njihovim neustavnim potezima i pravnim problemima, za što političke opciju svakako nisu nadležne.

Poseta posebnog izaslanika Gert Jan Koopman je bacila ljagu na ulogu Evropske unije.

Kako je pisao Klik.ba, Kupman je prilikom nedavne posete BiH bukvalno predložio političku trgovinu sa Dodikom, stavljajući na sto predlog o takozvanoj deeskalaciji, što bi značilo da Dodik povlači svoje zakone, ali i da visoki predstavnik Kristijan Šmit povlači svoje zakone, čemu se Dodik protivi i kojima je osuđen zbog nepoštovanja odluke Visokog predstavnika.

Delegacija EU je u svom reagovanju navela da je generalni direktor Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Gert-Jan Koopman osudio neprihvatljive pretnje ustavnom poretku Bosne i Hercegovine i vladavini prava tokom sastanaka u Bosni i Hercegovini prošlog mjeseca.

„Evropska unija je nedvosmisleno posvećena vladavini prava, ustavnom poretku Bosne i Hercegovine i suverenitetu domaćih institucija. Prilikom nedavne posete Bosni i Hercegovini, generalni direktor Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Gert-Jan Koopman je tokom svojih sastanaka, ali i javno izrazio pretnju da će javno osuditi svoje službene ustavni poredak Bosne i Hercegovine i vladavina prava“, saopštila je Delegacija.

U Sarajevu je boravila i visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas, koja je rekla da aktivnosti RS narušavaju rad institucija i pružanje javnih usluga.

„Pozdravljamo činjenicu da državni službenici, policajci i nosioci pravosudnih funkcija nisu podlegli političkom pritisku da se povuku iz državnih institucija. Obični građani plaćaju cenu napada na rad policijskih i pravosudnih organa. Naglasio sam da politički lideri moraju raditi na premošćivanju podela, a ne na njihovom produbljivanju. Oni su odgovorni za izlazak iz krize. Oni su odgovorni za izlazak iz krize“, rekla je Kalas.

Dodikovi prijatelji

Nakon što je počeo da ruši ustavno-pravni poredak Bosne i Hercegovine, Dodik je dobio podršku svojih tradicionalnih saveznika Srbije, Mađarske i Rusije.

Srbija se u gotovo svakodnevnim reakcijama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali i drugih državnih funkcionera, mešala u unutrašnje stvari, vršila pritisak na pravosuđe, pretila. Iz Srbije su „brinuli” za stabilnost i bezbednost u Bosni i Hercegovini, a Vučić je služio i kao svojevrsni Dodikov glasnik u međunarodnim odnosima.

Mađarska je svojim delovanjem ozbiljno narušila bezbednosnu situaciju u Bosni i Hercegovini jer je, prema pisanju mađarskih medija, specijalna jedinica TEK-a UPRAVO bila spremna da zaštiti i evakuiše Milorada Dodika nakon prvostepene presude, što je ozbiljno narušilo ono što se može nazvati dobrosusedskim odnosima.

Takođe, Mađarska i Srbija su imale ulogu u pritisku na INTERPOL da odbije raspisivanje crvene poternice za Miloradom Dodikom.

Milorad Dodik je pokušao da pokaže svoju snagu odlaskom u Rusiju i susretom sa Vladimirom Putinom, ali s obzirom na odnose Rusije i Evropske unije, to je imalo više performativni karakter jer je teško očekivati da će Rusija svoju dosadašnju moć projektovati daleko u drugi plan.

Hrvatska je odbila da uvede sankcije Miloradu Dodiku, pravdajući to „blizinom Banjaluke“, kao da su Dodik i klika oličenje celog entiteta, ali je i pored verbalne podrške teško pobeći od utiska da Hrvatska nije učinila dovoljno da spreči delovanje odmetnutog rukovodstva RS.

Iako nije došlo do značajnih geopolitičkih promena, a Dodikovi potezi doveli do novih sankcija, ostaje činjenica da domaći politički lideri ne trebaju očekivati da će im neko drugi rešiti probleme i da će na kraju priče država BiH, sud, tužilaštvo i policijske agencije morati biti ti koji će vratiti stabilnost zemlji i zaustaviti napade na ustavni poredak.