Foto: E. M./Klix.ba
Za fotelju u Palati Republike na oktobarskim izborima boriće se 31 kandidat, ali sve procene očekivano govore da će Milorad Dodik ispred SNSD-a i Jelena Trivić ispred koalicije PDP – SDS – Lista za pravdu i red Nebojša Vukanović, te još nekoliko manjih partija koji Trivićevu podržavaju kao kandidata, voditi glavnu bitku ko će u naredne četiri godine biti predsednik Republike Srpske.
Međutim, da su izbori održani pre godinu dana veliko pitanje bi bilo da li bi opozicioni blok činili samo pomenuti, jer su se tada kao glavna opoziciona poluga zajedno sa SDS-om i PDP-om deklarisali i DNS i SPS, neretko donoseći zajedničke odluke i učestvujući i na protestima protiv vlasti ruku pod ruku, pišu Nezavisne.
Danas, pre svih DNS, definiše se kao „treći put“ i sebe predstavljaju kao opoziciju u odnosu na sve i, kako kažu, najbolje rešenje za građane RS, pa su s tim u vezi kao svog kandidata isturili Radislava Jovičića, nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova.
Isto je, istina bez neke velike galame, učinio i SPS Gorana Selaka, a predvodnika u budućnost Srpske ova stranka vidi u Neđi Đuriću.
Uz poštovanje svih drugih kandidata za predsednika Republike Srpske, Jovičić i Đurić, zbog partija kojima pripadaju, jedini mogu pomrsiti račune, ali samo kolegama iz opozicije.
To smatra većina političkih analitičara sa kojima smo imali priliku da razgovaramo.
Isticanje kandidature iz više političkih partija za pojedinačne funkcije vodi samo jednom, a to je rasipanje glasova opozicionim kandidatima, kaže analitičarka Tanja Topić, koja smatra da nije slučajno što je, pre svih DNS, dao kandidata.
„Izvesno je da će to samo raspršiti glasove. Za kandidate nekih stranaka kao što je DNS misli se da su trojanski konj, koji treba opoziciji da pomrsi račune bez izgleda da ti kandidati mogu ostvariti značajniji rezultat“, navodi Topić za Nezavisne novine.
Za nju, međutim, postoji još jedno otvoreno pitanje, odnosno nepoznanica: „A to je koliko glasova iz opozicionog dela glasača mogu dobiti ovi kandidati, s obzirom na to da postoji velika sumnja prema novim opozicionim partijama koje su do juče učestvovale u vlasti. Dakle, definitivno nije dobro imati toliko kandidata, gledano iz perspektive opozicije.“
Mladen Bubonjić, komunikolog, još je oštriji: „Kada su u pitanju kandidati DNS-a i SPS-a bilo bi idealno da je to urađeno zbog demokratije, ali je naše društvo sklonije tome da se ovde radi o očiglednom odvlačenju glasova, o čemu se zaista odavno spekuliše. Zbog toga, ako se u obzir uzme da je njihov cilj da raseju pažnju i potencijalne glasače opozicije i, znajući da aktuelna vlast ima institucionalne kapacitete, te razne vrste egzistencijalnih ucena, teško je očekivati da se nešto može promeniti znajući ranije izborne rezultate.“
Na pitanje da li bi veća izlaznost sprečila eventualno rasipanje u opozicionom bloku, Bubonjić smatra da bi se to moglo desiti. Ključnim smatra to što opozicija u sadašnjoj strukturi i delovanju teško može da animira one koji ne žele da izađu na glasanje.
„Postalo je opšte mjesto da godinama opozicija zna šta hoće, a to je samo: nećemo Milorada Dodika na vlasti, ali prava je suština da opozicija ne zna šta u stvari hoće. Zato, nije dovoljno samo kritikovati, već treba dati rešenja“, ističe Bubonjić.
Niz diletantskih poteza koje tzv. opozicioni blok povlači u poslednjih nekoliko godina doveo ih je u nepovoljnu situaciju pred izbore, smatra Đorđe Vuković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci.
„Još pre godinu dana sam javno pisao i govorio da će se upravo ovo dogoditi i da opozicija ne ulazi u neprincipijelne koalicije. Oni su izabrali matematiku umesto principa. Mislim da nisu izgubili samo u vremenu i političkim kalkulacijama, već da su od sebe odbili priličan broj opoziciono orijentisanih birača. Sada plaćaju cenu svojih odluka“, zaključuje Vuković.
Izbori na svim novoima u BiH odrđavaju se 2. oktobra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
