Premijeru Krivokapiću i ministarstvima ocena manja od trojke

Navodi se da raste stanje nezadovoljstva i zabrinutost stanjem u zemlji, te da Vlada nije uspela da se legitimiše kao inkluzivna niti se vidi kao ona koja ima reformski kapacitet. „Ni Vlada niti ijedno pojedinačno ministarstvo nisu uspeli doći do trojke u oceni građana i građanki“, pokazuju rezultati.

Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a, ukazala je da dominanta većina građana i građanki (56.3 odsto) situaciju u zemlji ocenjuje vrlo zabrinjavajućom, naspram petine (20.3odsto) koja vidi neki oblik razvoja, i sedmine (14.4odsto) koja procenjuje da je stanje stabilno, kao i da gotovo polovina (49.2 odsto) smatra da se Crna Gora kreće u pogrešnom smeru, dok je 35 odsto stava smatra da je taj pravac dobar. “Nova vladajuća većina nije našla zajednički jezik sa manjinama koje se osećaju izolovano.

Uglavnom, kad je reč o procenama stanja u državi i pravcu kretanja, imamo na jednoj strani manjine (Bošnjaci, Muslimani, Albanci, Hrvati) i najveći deo Crnogoraca, koji izražavaju različite stepene zabrinutosti, a na drugoj strani Srbe koji se u nešto većoj meri osećaju komforni sa sadašnjom situacijom. Takođe, primetno je i da sa stepenom obrazovanja raste nezadovoljstvo stanjem u zemlji”, pojasnila je Uljarević.

Na skali od 1-5, opšta ocena rada Vlade je dosta niska – 2,28, a trojku nije dobilo ni jedno pojedinačno ministarstvo. Najbolje je ocijenjeno Ministarstvo finansija i socijalnog staranja sa prosečnom ocenom 2.96, a slede Ministarstvo ekonomskog razvoja (2.82) i Ministarstvo javne uprave, digitalnog društva i medija (2.80). Najslabije je ocenjen rad Ministarstva prosvete, nauke, kulture i sporta (2.46) i Ministarstva ekologije, prostornog planiraja i urbanizma (2.47).

Interesantno je, ukazuje Uljarević, da se premijer Krivokapić nalazi među tri najslabije ocenjena člana Vlade – sa prosečnom ocjenom 2.57. Ukazuje da je za svakog trećeg građanina i građanku (32.3 odsto) Vlada radi u skladu sa očekivanjima, a samo 3.6 odsto procenjuje da radi iznad svih očekivanja. Najviše navode da Vlada radi iznad ili u skladu sa očekivanjima nacionalno opredeljeni Srbi, dok su nacionalno opredeljeni Crnogorci, kao i Bošnjaci, Albanci, Muslimani i Hrvati najčešće mišljenja da Vlada radi ispod svih očekivanja. Žene su, takođe, uećem procentu od muškaraca ocenjivale Vladu ispod svih očekivanja.

“Nalazi ukazuju na to da se ova Vlada vidi većinski kao konzervativna, klerikalna, revanšistička, amaterska, kao i da ne uvodi reformski kurs,” sumirala je Uljarević. Najveći broj građana, preko trećine (34.5 odsto), ne zna da navede ni jednu prednost Vlade, dok je osam odsto izričitog stava da Vlada nema nijednu prednost. Oni koji vide određene prednosti Vlade navode okrenutost ka građanima (16.6 odsto), predanost poslu (13 odsto), kao i činjenicu da su njeni članovi eksperti a ne političari (11.6odsto)“.

Kao najveću zamerku vladi, prema rezultatima, građani ističu nedostatak iskustva u rukovođenju javnom administracijom, zatim fokusiranost na verska i vezana identitetska pitanja, slabu politička podrška  i zapošljavanje na osnovu partijskih i nepotističkih veza.

Među faktorima koji utiču na zapošljavanje u državnoj upravi, svaki četvrti građanin Crne Gore smatra da je to članstvo u partiji, zatim srodstvo, prijateljstvo i slične linije sa članovima Vlade, pa tek onda obrazovanje i iskustvo. Skoro 12 odsto građana smatra da je važan faktor versko opredeljenje dok 8.5 odsto da odlučuje i nacionalna pripadnost.

Shodno percepciji o faktorima zapošljavanja, građani i građanke dominantno ne prepoznaju napredak u profesionalizaciji državne uprave. Tako, skoro 40 odsto građana smatra da je sve isto, samo što druge partije na vlasti zapošljavaju svoje ljude, a 23.6 odsto smatra da je gore nego u vreme prethodne vlasti. Da se stvari menjaju na bolje i da počinje da se ceni obrazovanje i iskustvo nezavisno od partijskih i drugih veza smatra 22.7 odsto građana. „Među onima koji vide određeni boljitak natroprosečan je broj nacionalno opredeljenih Srba, dok su nacionalno opredeljeni Crnogorci, Bošnjaci, Muslimani, Albanci i Hrvati nezadovoljni”, kazala je Uljarević.

Vuk Čađenović, izvršni direktor DAMAR-a, komentarišući ocene građana i građanki koji se odnose na privrženost prioritetima koje je premijer Krivokapić naveo u ekspozeu, navodi da je najveću prosečnu ocenu dobila Vlada (2.93) za privrženost pitanju slobode veroispovjesti. „Statistički osetno ispod su obećanja da će zdravstvo biti posvećeno pacijentu i usmereno na borbu sa svim zdravstvenim izazovima, pravda i ravnopravnost svih građana, bez obzira na imovno stanje ili uverenja (2.53). Najslabije je ocenjena privrženost smanjenju troškova u oblasti javne potrošnje i zaštiti zdrave životne sredine (2.43 i 2.42)“, kazao je Čađenović.

Premijeru Krivokapiću uopšte ne veruje 44 odsto građana i građanki, 32 odsto mu veruje delimično, a svega 9.4 odsto mu u potpunosti veruje. Takođe, 60,5 odsto građana smatra da premijer često menja stavove, dok 18.6 odsto smatra da je premijer principijelan i dosledan“, naveo je Čađenović.

 „Nakon godinu dana rada Vlade, najbolje ocenjena tačka Sporazuma u smislu primene je da nova demokratska vlast u Crnoj Gori neće pokretati postupak za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, a najslabija da će nova vlast izvršiti potpunu depolitizaciju ključnih institucija vlasti radi obezbeđivanja beskompromisne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije“, kazao je Čađenović.

Najviše građana i građanki (53 odsto) ceni da niko od lidera koji su potpisali Sporazum nije poštovao ovaj dokument, dok 17.8 odsto navodi Dritana Abazovića, pa Aleksu Bečića sa 15.6 odsto, i na kraju sa 13.7 odsto Zdravka Krivokapića kao one koju su najviše poštovali Sporazum. U delu pojedinačnih programa i politika, 82.4odsto građana i građanki navodi da su čuli za „Maršalov plan – Evropa sad“,  a 41 odsto je onih koji ga smatraju dobrim i realnim programom, dok 38 odsto misli da je nerealan u ovim ekonomskim uslovima.

„Odluku Vlade da Cetinjski manastir upiše u katastar kao imovinu SPC logičnom i utemeljenom smatra 31 odsto ispitanika. Međutim, 44.4 odsto građana smatra da ta odluka pokazuje da Vlada radi u interesu SPC, a ne javnom interesu. Svaki četvrti građanin nema mišljenje o ovom pitanju“, navodi Čađenović.

Prosečna ocena koji su građani dali politici i merama Vlade u borbi protiv kovid19, na skali od 1 do 10, je 4.42.

„Skoro 60 osto građana ne podržava to što premijer odbija da se vakciniše protiv korona virusa, dok za nevakcinisanje ima podršku 23.7 odsto građana“, zaključio je Čađenović.

CG puls predstavlja zajedničku inicijativu CGO-a i DAMAR-a u pravcu stvaranja ambijenta u kojem će se odluke od značaja za strateško oblikovanje društva u pravcu demokratizacije i evropeizacije donositi na osnovu pouzdanih podataka i temeljnih analiza, naveli su iz ovih organizacija. Ideja vodilja DAMAR-a i CGO-a je da kroz empirijske podatke, dodaju, koji se mesečno plasiraju, pomognu svima koji žele da u fokusu imaju građane i građanke, a što bi trebalo da vodi unapređenju kvaliteta javne debate o važnim pitanjima, ali i podizanju nivoa odgovornosti svih aktera.

Prikupljanje podataka je obavljeno CAPI metodom, u periodu od 16. do 24. novembra 2021. na troetapnom stratifikovanom slučajnom uzorku od 1012 građana i građanki Crne Gore.