„Propast pregovora o izmenama izbornog zakona ravno rušenju institucija BiH u režiji Dodika“

O Rezoluciji bi ove nedelje trebalo da se izjasne članovspoljnopolitičkog odbora EP. Prema Rangelu, izmene izbornog zakona treba sprovesti samo u Federaciji BiH.

“Dokument je pripremio izvestilac EP za BiH Paulo Rangel, koji je, pored nacrta rezolucije, evroparlamentarcima dostavio i Explenatory Statment, ili “objašnjenje” u kojem ‘zastoj u pregovorima o reformi izbornog zakona u Federaciji Bosne i Hercegovine’ identifikuje kao jednu od dve ključne prepreke napretku BiH na ispunjavanju 14 ključnih prioriteta i izabranom putu ka evropskim integracijama”, navodi istraga.ba koji je imao uvid u Nacrt rezolucije.

Izvestilac, ukazuje portal, identifikuje “dve glavne prepreke napretku BiH na ispunjavanju 14 ključnih prioriteta i izabranom putu ka evropskim integracijama: bojkot i povlačenje iz državnih institucija i organa odlučivanja od strane rukovodstva i predstavnika Republike Srpske, odnosno Milorada Dodika; i zastoj u pregovorima o reformi izbornog zakona u Federaciji Bosne i Hercegovine“, navedeno je u “objašnjenju” Rangela.

Izvestilac, dakle, smatra da se reforma izbornog zakonodavstva treba sprovesti samo u Federaciji Bosne i Hercegovine. Što je, opet, u skladu sa zahtevima HDZ-a BiH, ukazuje istraga, čije interese u EU Parlamentu zastupaju svi evroparlamentarci iz Hrvatske.

Portugalski evroparlamentarac, zadužen za izveštaje o BiH, i u nastavku svog objašnjenja izborni zakon i rušenje instuticija BiH dovodi u istu ravan.

“Neuspešno postizanje neselektivnog i bezuslovnog povratka u sve državne institucije, kao i uravnoteženog dogovora o reformi izbornog zakona, i dalje će ometati društveni, ekonomski i evroatlantski napredak BiH, štetiti naporima u pomirenju i nesumnjivo doprineti jačanju tenzija u zemlji i regionu, posebno imajući u vidu rusku agresiju na Ukrajinu i povezano zlonamerno uplitanje na Zapadni Balkan”, napisao je Rangel, zaboravljajući da su upravo ambasadori Ruske Federacije u BiH od 2017. godine zagovarali “izmene izbornog zakonodavstva”.

Prvo je to u avgustu 2017. učinio bivši ruski ambasador Petr Ivancov, podseća portal, ističući da u BiH treba rešiti “hrvatsko pitanja” da bi krajem marta aktuelni ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov izrazio nezadovoljstvo što pojedine članice EU (u ovom slučaju Holandija) insistiraju na “uklanjanu termina konstitutivnost”.

Upravo se termin “konstitutivnost” pominje i u samom nacrtu rezolucije koji je pripremio izvestilac Paulo Rangel.

“Evropski parlament ponavlja svoju jasnu podršku demokratskoj transformaciji BiH kroz evropsku integraciju, zasnovanu na suverenitetu i teritorijalnom integritetu, utemeljenoj na principima jednakosti i nediskriminacije svih građana i konstitutivnih naroda kako je ugrađeno u Ustav”, navedeno je pod tačkom 3. predloženog teksta rezolucije.

Rangel predlaže da Evropski parlament podstakne “BiH da napreduje u ostvarivanju 14 ključnih prioriteta vraćanjem nezavisnosti pravosuđa, jačanjem vladavine prava, intenziviranjem borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, osiguravanjem slobode medija i povoljnog okruženja za civilno društvo te zaštitom ranjivih skupina”, te naglašava da sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma uključuje obavezu sprovođenja odluka OHR-a. Onda se, ponovo, vraća izmenama izbornog zakonodavstva.

“Evropski parlament žali zbog zastoja u pregovorima o reformi izbornog zakona u BiH i nedostatka političke volje da se ona prevaziđe; poziva sve aktere da odmah postignu uravnotežen sporazum, da ispune ustavnu dužnost demokratskog upravljanja i da zajamče transparentnost i integritet izbornog procesa”, navedeno je pod tačkom 5. predložene rezolucije, prenosi istraga.ba.

“Evropski parlament podržava transparentne i inkluzivne ustavne i izborne reforme kako bi se osigurala ravnopravnost i nediskriminacija svih građana, povećala odgovornost i transformisala BiH u potpuno funkcionalnu i inkluzivnu državu odmah provođenjem odluka, mišljenja i preporuka nadležnih sudova i međunarodnih tela; podržava transatlantske napore u tu svrhu”, navedeno je pod tačkom 13. rezolucije koju predlaže izvestilac za BiH.

Rangel predlaže da EU parlament oštro osudi “nepoštovanje međunarodnih i nacionalnih normi i obaveza, svu retoriku mržnje i remetilačko delovanje, uključujući povlačenje iz institucija, posebno rukovodstva entiteta Republika Srpska, čime se destabilizuje država, podriva njena državnost kršeći Dejtonski mir, sistematski koče odluke o ključnim zakonima i reformama”.

Traži i da se “odbace svi pokušaji formiranja paralelnih paradržavnih institucija, koji potkopavaju državne institucije, pravni poredak, nezavisnost i suverenitet pravosuđa; poziva na potpuni, neselektivni i bezuslovni povratak u sve državne institucije”, te da se pozove EU i međunarodna zajednica “da koriste sve raspoložive alate, uključujući ciljane sankcije, protiv destabilizirajućih aktera u zemlji”.

Rangel “naglašava važnost održavanja izbora ove godine kako je planirano“.