RSE: Da li entitet RS uvodi „paradiplomatiju“ mimo države BiH?

Iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini kažu za Radio Slobodna Evropa kako je nadležnost Ustavnog suda Bosne i Hercegovine da utvrdi je li ova uredba Vlade RS usklađena sa Ustavom BiH i zadire li se njome u nadležnosti države Bosne i Hercegovine, uključujući i oblast spoljne politike.

„Sud je već ranije odlučivao o zahtevima koji su se odnosili na slična ustavna pitanja“, navodi se u odgovoru iz OHR-a.

Istovremeno, pravni eksperti upozoravaju da RS nema ustavnu nadležnost za vođenje spoljne politike, koja je, isključivo, u nadležnosti države Bosne i Hercegovine.

Prema Ustavu BiH, državno Predsedništvo vodi spoljnu politiku dok Ministarstvo spoljnih poslova BiH realizuje te odluke.

Oba entiteta u BiH mogu razvijati međunarodnu saradnju u okviru svojih nadležnosti i sklapati sporazume, ali samo uz saglasnost države.

Zbog toga pravni stručnjaci ocenjuju kako formiranje entitetske kancelarije koja vodi bilateralne kontakte bez koordinacije sa državnim institucijama, stvara rizik od paralelnog vođenja spoljne politike.

Navode i da se radi o potencijalnom narušavanju suvereniteta BiH.

Republika Srpska već godinama razvija mrežu svojih predstavništava u inostranstvu- Briselu, Moskvi, Vašingtonu, Jerusalimu, Beču, Štutgartu, Beogradu i Šangaju, prema javno dostupnim podacima.

Formalno, predstavništva imaju ekonomski, kulturni i poslovni karakter.

Iz Predsedništva BiH i Ministarstva spoljnih poslova BiH nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o uredbi kojom se predviđa otvaranje Kancelarije za međunarodnu saradnju RS.

Odgovor da prokomentarišu novi potez vlasti u RS do objave teksta nije stigao ni iz Delegacije Evropske unije u BiH.

Šta je poznato o Kancelariji RS?

Kancelarija je predstavljena kao služba Vlade RS za međunarodnu saradnju, uključujući projekte, pregovore i kontakte sa stranim državama i organizacijama.

Međutim, Vlada RS nije pojasnila za RSE kada će kancelarija početi sa radom, te hoće li koordinisati s državnim institucijama, a nisu dostupni ni podaci o budžetu i internim pravilima rada.

Tokom video prenosa sednice, na kojoj se raspravljalo o uredbi o osnivanju Kancelarije, Savo Minić, predsednik Vlade RS, obrazložio je potez tvrdnjom da je „poslednjih mesec i više bilo mnogo poseta, diplomatskih aktivnosti“.

Minić je naglasio da nova kancelarija treba objediniti sve te aktivnosti – projekte, pregovore i razgovore sa inostranstvom.

‘Pokušaj da se RS predstavi kao samostalna država’

Davor Trlin, ekspert za ustavno pravo, za RSE ocjenjuje kako se u celoj priči ne radi samo o održavanju određene autonomije unutar Bosne i Hercegovine, nego o pokušaju da se Republika Srpska predstavi kao samostalna država.

„Nema dileme da formiranje posebne kancelarije RS za međunarodnu saradnju predstavlja pokušaj paralelizma u spoljnoj politici BiH, što predstavlja i narušavanje suvereniteta Bosne i Hercegovine. To je nastavak politike u kojoj se Republika Srpska godinama ponaša kao da je samostalna država“, rekao je Trlin.

Govoreći o pravnom okviru, Trlin podseća da je Ustavni sud Bosne i Hercegovine u ranijim odlukama razmatrao aktivnosti Republike Srpske u međunarodnoj saradnji.

Sud je tada zaključio da pojedine logističke i predstavničke aktivnosti entiteta same po sebi ne predstavljaju preuzimanje nadležnosti spoljne politike države.

Ipak, Trlin smatra da bi takve odluke danas trebalo ponovo preispitati.

Prema njegovim rečima, institucije Bosne i Hercegovine bi u ovom slučaju mogle pokrenuti spor pred Ustavnim sudom, koji je nadležan da odlučuje u sporovima između države i entiteta.

Ko može pokrenuti „preispitivanje“ nadležnosti Kancelarije RS?

Predsedništvo BiH, te državno Ministarstvo spoljnih poslova u ovoj situaciji mogu i treba da pokrenu „preispitivanje“ formiranja Kancelarije Vlade RS za saradnju sa međunarodnim organizacijama, izjavio je za RSE član Komisije za spoljne poslove Parlamentarne skupštine BiH Midhat Čaušević.

Mandat da se to pitanje uputi u razmatranje Predsedništvu i Ministarstvu ima i Komisija za spoljne poslove.

„Ne vidim nijedan razlog da se takva inicijativa ne pokrene, ali verujem da će i nadležne institucije same reagovati u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima“, rekao je Čaušević.

Dodao je da svaki pokušaj uspostavljanja bilateralnih odnosa entiteta sa drugim državama mimo državnih institucija predstavlja kršenje ustavnog poretka.

Intenziviranje međunarodnih posjeta nakon ukidanja američkih sankcija

U mesecima koji su prethodili odluci Vlade Republike Srpske o formiranju Kancelarije za međunarodnu saradnju, tamošnje vlasti su pojačale aktivnosti u inostranstvu.

Većina tih poseta odvijala se izvan zvaničnog okvira spoljne politike BiH, a u njihovom centru i dalje je Milorad Dodik, koji, iako više ne obavlja nijednu državnu funkciju, ostaje ključna figura u međunarodnim aktivnostima RS.

Dodik je u avgustu 2025. godine smenjen sa funkcije predsednika Republike Srpske, nakon što je pravosnažnom presudom Suda BiH osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci, što je prema Izbornom zakonu automatska osnova za oduzimanje mandata.

Uprkos tome, Dodik je nastavio da putuje i predstavlja institucije RS.

Najintenzivniji period putovanja delegacija Republike Srpske počeo je krajem oktobra 2025. godine, nakon što su Sjedinjene Američke Države ukinule sankcije Miloradu Dodiku, Željki Cvijanović i većem broju funkcionera RS, ranije sankcionisanih zbog separatističkog djelovanja protiv Dejtonskog sporazuma.

Od početka 2026. godine delegacija RS, uz Dodika, posetila je Izrael, gde se sastala sa premijerom Benjaminom Netanjahuom u Jerusalimu.

Krajem januara, Dodik je predvodio delegaciju RS u posjeti Mađarskoj, gde su razgovarali sa premijerom Viktorom Orbanom.

Istovremeno, krajem januara i početkom februara, Dodik i članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović boravili su u Vašingtonu, gde su prisustvovali „Molitvenom doručku“ sa američkim predsednikom i održali niz sastanaka sa američkim zvaničnicima.

Inače, tokom prošle godine entitetski budžet za međunarodne aktivnosti znatno je povećan.

Sredstva namenjena lobiranju i stručnim uslugama porasla su sa 2,1 miliona maraka (oko 1,07 miliona evra) na 21,7 miliona maraka (oko 11,1 milion evra) dok su izdvajanja za rad predstavništava Republike Srpske u inostranstvu sa 6,5 miliona maraka (oko 3,32 miliona evra) došla na 30 miliona maraka (oko 15,33 miliona evra).

Za 2026. godinu predviđeno je 15 miliona maraka (oko 7,67 miliona evra) za finansiranje postojeće mreže predstavništava, uz dodatnih 5,91 milion maraka (oko 3,02 miliona evra) za otvaranje novih kancelarija u inostranstvu.

Inače, u drugom bh. entitetu, Federaciji Bosne i Hercegovine, ne postoji telo koje bi po nadležnostima ili nameni bilo uporedivo sa Kancelarijom za međunarodnu saradnju Republike Srpske.

Brčko distrikt, kao treća administrativna jedinica u BiH, ima Odjeljenje za evropske integracije i međunarodnu saradnju, koje se bavi koordinacijom EU projekata i regionalnim i lokalnim programima, ali ne može samostalno stupati u međunarodne odnose.