Šmit zabranio osuđenima za ratne zločine kandidovanje na izborima

„Nijedna osoba, koju je bilo koji međunarodni ili domaći sud osudio za zločin genocida, zločine protiv čovečnosti ili ratne zločine ne može se kandidovati na izborima, niti obavljati bilo koju izbornu, imenovanu ili drugu dužnost“, navedeno je u odluci.

Šmit je nametnuo tehničke izmene Izbornog zakona, koje bi trebalo putem profesionalizacije biračkih odbora, uvođenjem skeniranih glasačkih listića i video nadzora – da obezbede fer i poštene izbore.

Visoki predstavnik ostavio je rok od tri sedmice političkim strankama da dorade amandmane na Izborni zakon i usvoje ih u parlamentu BiH.

Zvaničnici Republike Srpske (RS), koji ne priznaju Šmita kao visokog predstavnika, osudili su nametanje izmena Izbornog zakona, ocenivši da je tom odlukom ugrožen evropski put BiH.

Premijer RS Radovan Višković izjavio je da je nametanjem izmena Izbornog zakona BiH „verovatno završen evropski put zemlje“.

„RS će u svemu tražiti svoj put“, rekao je Višković.

Predsednik RS Milorad Dodik još se nije oglasio o Šmitovoj odluci.

Predstavnici probosanske koalicije „Trojka“ pozdravili su odluku visokog predstavnika ocenivši da je „integritet izbornog procesa jedan od ključnih koraka zaštite demokratskog sistema“.

Šmitovu odluku pozdravili su i iz američke ambasade u BiH, navodeći da im je „žao što se sve stranke nisu angažovale u dobroj veri ili se istinski založile za izborni integritet“.

„Njihov neuspeh je razlog zašto je visoki predstavnik morao delovati. Od vitalnog je značaja osigurati da izbori budu slobodni i pošteni i da građani BiH znaju da će njihovi glasački listići biti prebrojani onako kako su popunjeni“, istaknuto je u saopštenju.