Šta podrazumevaju izmene Izbornog zakona u BiH koje je Šmit nametnuo? 1Kristijan Šmit Foto: EPA-EFE/ HAYOUNG JEON

Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit sinoć je, u noći izbora, nametnuo izmene izbornog zakona, ali i Ustava FBiH, koje su dugo gušile političke procese u BiH. Sudeći po prvim reakcijama, niko od političkih aktera nije zadovoljan.

Šmit je, s druge strane, mudro iskoristio izbornu noć i povukao poteze kako bi prekinuo ćorsokak. Sarajevski političari kazali su da je Šmit dao više prostora HDZ-u povećanjem broja delegata u Domu naroda, odnosno podizanjem cenzusa na 11 neophodnih glasova za donošenje odluke u Klubu jednog naroda, piše portal Klix.ba.

S druge strane, ni HDZ nije zadovoljan i ove promjene nazivaju kozmetičkim.

Šta je Šmit uradio?

Dom naroda sada će imati 80 delegata, umjesto dosadašnjih 56. Klubovi konstitutivnih naroda sada će imati 23 umjesto po 17 delegata.

Prvi put će u Domu naroda biti zastupljeni Ostali iz svih kantona, pošto se broj delegata u Klubu ostalih poveća sa 7 na 11. Šmit je na ovaj način pokušao da „reši” pitanje iz „Ljubića”. „presuda.

Rokovi su određeni i sada kantonalne skupštine ni po Ustavu FBiH neće moći blokirati delegiranje delegata u Dom naroda. Ako to urade, CIK će popuniti nedostajuće delegate.

Postavljen je i rok za izbor predsjednika i potpredsjednika FBiH, pa će za predlaganje kandidata prvo biti potrebno 11 glasova u svakom klubu. Ako se to ne dogodi, u narednom krugu za nešto više od mesec dana biće potrebno sedam glasova, a posle 55 dana biće potrebna samo četiri glasa.

Skraćen je skup pitanja koja definišu šta je vitalni nacionalni interes, odnosno ograničen skup pitanja, čime se sprečava neograničena zloupotreba vitalnog interesa.

Ustavni sud FBiH biraće članove Vieća za zaštitu vitalnog nacionalnog interesa iz reda sudija tog suda

Odluka o izmenama i dopunama Izbornog zakona BiH

Kako je Šmit deblokirao Federaciju Bosne i Hercegovine. Izmenom izbornog zakona više nije stranka, kao HDZ u prošlom mandatu, neće moći blokirati formiranje vlasti u FBiH. Kako? Šmitovim amandmanom povećanjem broja delegata u Domu naroda FBiH sa 17 na 23 u svakom klubu konstitutivnih naroda i povećanjem broja delegata u Klubu ostalih sa 7 na 11, sada 11 ruku, tj. pola glasova u svakom klubu nacija.

Ukoliko klubovi u roku od 30 dana ne predlože kandidate za predsednika i potpredsednika FBiH, za predlaganje kandidata biće potrebno po sedam ruku u svakom klubu.

Ako ni to nije dovoljno, onda je posle 50 dana dovoljno da po četiri delegata u svakom klubu predlože kandidate. Time je praktično onemogućeno da bilo ko blokira formiranje vlasti u FBiH.

Predstavnički dom ima rok od 30 dana da glasa o predloženim listama. Nakon glasanja, lista se dostavlja Domu naroda na glasanje.

Kada je u pitanju broj delegata iz kantona, Šmit je istakao sledeće:

„Za svaki kanton se broj stanovnika iz svakog konstitutivnog naroda i sa liste Ostalih deli brojevima 1, 3, 5, 7 itd. koliko je potrebno za raspodelu. Brojevi dobijeni kao rezultat ove podele predstavljaju količnike svakog konstitutivnog naroda i ostalih u svakom kantonu. Svi konstitutivni narodi i ostali količniki su poređani odvojeno po redu veličine tako što se na prvo mesto stavlja najviši količnik svakog konstitutivnog naroda i ostalih. Svakoj grupi konstitutivnih naroda i ostalih se daje jedan mesto u svakom kantonu koji ima najmanje jednog takvog predstavnika u svom zakonodavnom tijelu, s tim da u slučaju da kanton nema jednog takvog predstavnika u svom zakonodavnom tielu, primenjuje se član 10.16. ovog zakona sa liste količnika Ostali.Preostala mesta daju se konstitutivnim nacijama i Drugima, jedan po jedan, od najviše ećeg prema najmanjem prema preostalim količnikima u listi“.

Ako skupština kantona ne imenuje delegate u predviđenom roku, Dom naroda iz skupština određenog kantona će svojom odlukom popuniti CIK.

„Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine doneti će poseban akt kojim će se propisati način popunjavanja mandata dodeljenih jednom od konstitutivnih naroda ili grupi Ostalih koji ostaju upražnjeni nakon postupka iz st. (1) i (2) ovog člana i popuniće nedostajući broj delegata iz reda konstitutivnog naroda ili iz reda ostalih”.

Šmitovi amandmani na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Prvi amandman koji je Šmit uvrstio kao sastavni dio Ustava FBiH je obaveza međusobne saradnje, koordinacije i dogovora između kantona i Federacije BiH. Prie svega, to se može odnositi na popunjavanje Doma naroda, a odbijanje kantona da imenuju delegate u Dom naroda predstavljalo bi kršenje Ustava FBiH.

Novi amandman je povećanje broja delegata sa 56 na 80.

Sastavni dio Ustava FBiH je i definicija: „Delegate u Dom naroda biraju skupštine kantona srazmerno nacionalnoj strukturi stanovništva. Biraju se iz reda svojih predstavnika, osim ako zakonom nije drugačije određeno. naroda će imati najmanje jednog Bošnjaka, jednog Hrvata, jednog Srbina i jednog delegata iz reda ostalih iz svakog kantona koji ima barem jednog takvog predstavnika u svom zakonodavnom telu“.

Tako da je sada delegat sa liste Ostalih iz svakog kantona ustavna obaveza.

Kantonalne skupštine biraju svoje delegate u Dom naroda u roku od trideset (30) dana od dana ovjeravanja rezultata izbora.

Izuzetno važna promena odnosi se na rokove za donošenje zakona.

„Svako veće treba da odbije ili usvoji potrebne zakone u roku od 45 dana od njihovog usvajanja u drugom veću. Ukoliko se rok ne ispoštuje, zakon će biti uvršten u dnevni red veća na sednici koja će se održati po isteku roka. 45 dana, a najkasnije 30 dana po isteku tog roka“.

Ovo bi trebalo značajno ubrzati proces rada Parlamenta FBiH, jer je do sada bilo da su pojedini zakoni bili u ladicama rukovodstva jednog doma i godinama čekali na usvajanje ili odbijanje.

Šmit je ograničio i pitanje vitalnog nacionalnog interesa

Naime, dosadašnjim članovima Ustava FBiH 2/3 kluba jednog od konstitutivnih naroda moglo je pokretati pitanja od vitalnog nacionalnog interesa za bilo koje pitanje, jer u Ustavu FBiH, pored jasnih odredbi o tome šta je vitalni interes je, postojao je i jedan opšti u kojem je stajalo da je vitalni interes: …“ i druga pitanja koja bi se tretirala kao pitanja od vitalnog nacionalnog interesa, ako 2/3 jednog od klubova delegata konstitutivnih naroda u Domu naroda tako smatra“.

Šmit je tu odredbu sada izbrisao i više se ne može zloupotrebljavati.

Međutim, u sledećem amandmanu se ističe da ako dve trećine svakog kluba glasa da je neki zakon, akt ili propis od vitalnog interesa na osnovu gore definisanih vitalnih interesa, Dom naroda će taj zakon smatrati ili delovati kao stvar od vitalnog interesa.

Za izbor delegata u Dom naroda koristi se popis iz 2013. godine.

Prva tumačenja su da će te promjene i dalje garantovati vlast HDZ-a, ali i dalje sve ovisi o rezultatima izbora, a suština je da HDZ ima najviše glasova od svih hrvatskih stranaka i najbolju startnu poziciju u svim pregovorima. Odluka je izrečena i biće objavljena u Službenom glasniku.

Na kraju, Šmit je presekao političku birokratiju i u narednom periodu neminovno smirio političku krizu, iako će se zahtevi HDZ-a definitivno nastaviti u vezi sa promenama u vezi sa izborom člana Predsedništva iz reda Hrvata.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.