Šta Republika Srpska ima od poseta ruskih zvaničnika?

Najnoviji gost iz Moskve je Aleksandar Gruško, zamenik ministra spoljnih poslova zadužen za Evropu.

Prema najavama iz kabineta predsednika RS, on će 21. aprila razgovarati s entitetskim zvaničnicima, obići srpsko-ruski hram u izgradnji i učestvovati na forumu o geopolitičkim kretanjima u Evropi, piše RSE.

Ova poseta ima dodatnu težinu jer je Gruško prvi ruski zvaničnik tog ranga koji dolazi u RS od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Tokom protekle decenije, dolasci ruskih zvaničnika u RS bili su sporadični, ali politički jasni.

Iz Moskve su stizale poruke podrške rukovodstvu predvođenom Miloradu Dodiku, uz naglašavanje važnosti Dejtonskog mirovnog sporazuma i pozive na ukidanje Kancelarija visokog predstavnika.

Ruski ciljevi u BiH

Bivši ambasador BiH u Rusiji Enver Halilović rekao je za Radio Slobodna Evropa da Moskva najavljenom posetom „nastavlja sa radom na destabilizaciji političkog i bezbednosbnog stanja u BiH“.

„To je nešto što je u kontinuitetu, to se radi na više načina, u više faza. To se radi ekonomski, finansijski, uticajima na izbore. To je deo političke agende Ruske Federacije prema BiH, a u isto vreme to je i deo agende prema EU“, ocenio je bivši ambasador.

On upozorava da ova poseta nije ništa novo, već samo jedan događaj u nizu.

„Bilo bi odlično kada bi ta ista delegacija došla u posetu državi BiH, pa kazali da smo za te stavove, za BiH u EU, onda bi to bila dobronamerna poseta. Ovako je to jedna politička diverzija na BiH“, smatra Halilović.

Dodaje da bi i EU trebalo da reaguje u ovoj situaciji.

„Sad je očita stvar da je EU u jednoj ozbiljnoj krizi kao takva, tako da je dovoljno da makar vidi to na odgovarajući način, ako ne može ništa da uradi“, rekao je on.

Kazao je da je Vašington napravio pravi potez kada je naterao Dodika da se odrekne svojih ranijih odluka, te da su mu zato ukinuli sankcije. Ipak, upozorava da je vraćanje sankcija i dalje mogućnost jer nije mnogo promenjeno u njegovom „odnosu i ponašanju političkom u BiH“.

Upozorava i da posete jednoj etničkoj zajednici u BiH „podrška odnosu srbijanske politike prema BiH“.

„To je nešto što ne samo da jača separatizam koje uvode političke strukture Republike Srpske, nego da pojačava i uticaj i daje opravdanje za uticaj Srbije u istom pravcu na BiH“, zaključuje Halilović.

Američki predsednik Donald Tramp sastao se 15. avgusta 2025. na Aljasci sa ruskim liderom Vladimirom Putinom nakon godina diplomatske izolacije Moskve zbog invazije na Ukrajinu. Dve zemlje nastavljaju pregovore o okončanju sukoba koji traje skoro četiri godine.

RSE je poslao Evropskoj uniji i Ambasadi Sjedinjenih Država u Sarajevu upite za komentar najavljene posete.

Do zaključenja teksta, odgovor nije stigao.

Posete najviših zvaničnika

Najviši ruski zvaničnici retko posećuju Banjaluku, najveći grad i administrativni centar RS.

Obilasci su, uglavnom, na nivou gradova, poput posete predstavnika Glavne uprave MUP-a Ruske Federacije za grad Moskvu, entitetskom MUP-u u novembru prošle godine.

Banjaluku često posećuju i predstavnici obrazovnog i zdravstvenog sektora Rusije, koji borave u banjalučkom Univerzitetu ili Univerzitetskom kliničkom centru.

U poslednjih deset godina, visoki ruski zvaničnici su tri puta dolazili u RS.

Sergej Lavrov, šef diplomatije Rusije, poslednji put je u BiH boravio u decembru 2020. godine. Tada je bio uz zvaničnoj poseti Sarajevu, ali je posetio i Istočno Sarajevo.

Dve godine ranije, Lavrov je nakon posete Sarajevu boravio u Banjaluci i obišao mesto izgradnje srpsko-ruskog hrama i kulturnog centra.

„Vidimo privrženost Dodika Dejtonskom sporazumu, a jedno pitanje koje je odavno prezrelo je oslobođenje BiH od spoljne uprave kako bi sama odlučivala o svojoj budućnosti“, rekao je Lavrov tada, između ostalog.

Nekoliko meseci pre njega u Banjaluci je bila Valentina Matvijenko, predsednica ruskog Saveta Federacije, gornjeg doma državnog parlamenta.

Ona je tada izjavila da je ovaj entitet „bratska zemlja Rusije“, te da je Moskva protiv proširenja NATO u Evropi.

Češće posete Rusiji, nego iz Rusije

Dok su visoki ruski zvaničnici relativno retki posetioci u RS, u suprotnom smeru su posete mnogo redovnije.

Milorad Dodik, u vreme dok je bio predsednik RS, ali i ranije kao član Predsedništva BiH, redovno se sastajao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Te posete su postale znatno češće od februara 2022, i ruske invazije na Ukrajinu.

Od napada, Dodik i Putin su se susreli ukupno devet puta, a svi sastanci su održani u Rusiji.

Dodik je takođe najavio da će putovati u Rusiju povodom 9. maja, Dana pobede nad fašizmom.

Narodni poslanici iz RS su često odlazili u Rusiju, u sklopu parlamentarnih delegacija.

Posljednja takva poseta je bila sredinom oktobra, kada je delegacija Narodne skupštine RS predvođena predsednikom Nenadom Stevandićem posetila Zakonodavnu skupštinu Sankt Peterburga.

Rusija i RS: Politika, nafta, gas

Rusko ekonomsko prisustvo u BiH je najistaknutije u naftnoj industriji. Rusko državno preduzeće Zarubežnjeft je vlasnik kompanije Optima grupa, u čijem vlasništvu posluje mreža pumpi Nestro, Rafinerija nafte u Brodu i Rafinerija ulja u Modriči.

Vlasti RS, predvođene Dodikom koji je tada bio premijer, naftnu industriju su prodali Rusima 2007. godine za oko 120 miliona evra.

RS planira i gasifikaciju dvadesetak opština u ovom entitetu, pomoću ruskog gasa.

Plan je da se od Šepka kod Zvornika na istočnoj granici BiH i Srbije, gde u zemlju ulazi ruski gas, izgradi gasovod koji će ići sve do Novog Grada na severozapadu BiH.

Evropska komisija je ranije upozorila da taj gasovod ne doprinosi smanjenju zavisnosti BiH od ruskog gasa.

Ruski rezultati u RS su skromni u oblasti robne razmene.

Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH za 2024. godinu, Rusija je na 40. mestu izvoznih destinacija za RS, dok su po uvozu u taj entitet na 18. mestu.

Što se tiče „meke“ moći, ona je najizraženija kroz saradnju na verskom polju.

U Banjaluci se od 2018. godine gradi srpsko-ruski hram i kulturni centar, koji se delom finansira iz budžeta RS. Računajući i sredstva planirana za ovu godinu, za njega je izdvojeno oko 9,5 miliona evra.

Sredinom 2024. u Banjaluci, preko puta zgrade Vlade RS, otvorena je kancelarija Ambasade Rusije.

U sklopu Narodne i univerzitetske biblioteke RS u Banjaluci od 2012. funkcioniše Kulturni centar fondacije „Ruski svijet“, prvi tog tipa u BiH, čiji je cilj popularizacija ruskog jezika i kulture.