Rezultati parlamentarnih izbora u Francuskoj zadaju glavobolju Makronu 1Foto: EPA-EFE/Mohammed Badra

U dramatičnom povratku, posle pet godina na marginama, ujedinjena francuska levica je u prvom krugu parlamentarnih izbora osvojila skoro isto glasova kao centristička koalicija Emanuela Makrona.

Ovakav rezultat je zapretio da će otežati drugi mandat predsednika koji deluje nezainteresovan za probleme običnih građana, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Crveno-zeleni savez koji predvodi Žan-Lik Melanšon zabeležio je dobar rezultat u prvom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj 12. juna, čime je dobio priliku da ugrozi Makronovu kontrolu nad Narodnom skupštinom u drugom krugu glasanja sledećeg vikenda, ističe Fajnenšel tajms.

Rezultat glasanja, sedam nedelja pošto je Makron na predsedničkim izborima ubedljivo pobedio liderku krajnje desnice Marin le Pen i osvojio drugi mandat, označava dramatičan povratak francuske levice posle pet godina političke marginalizacije, ocenjuje britanski list. Fajnenšel tajms ukazuje i da će levica pod vođstvom 70-godišnjeg Melanšona u najmanju ruku makar moći da bude glasna opozicija u parlamentu dok Makron bude nastojao da nastavi ekonomske reforme.

Iako je koalicija Zajedno osvojila 25,75 odsto glasova, neznatno više od 25,66 odsto koliko je osvojila levica, projekcije ipak ukazuju da će dominirati Narodnom skupštinom.

Prema projekcijama na osnovu prvog kruga glasanja, Makronova centristička koalicija Zajedno bi mogla da ima između 255 i 305 poslanika, dok je za većinu potrebno 289. Melanšonov savez Nova ekološka i socijalna narodna unija bi, s druge strane, mogla da osvoji između 150 i 205 mesta u donjem domu.

Francuski birači su se okrenuli od Makrona ka Melanšonu usled krize troškova života, ocenjuje Tajms.

Komentatori kažu da je Makron, koji je bio ubedljiv pobednik na predsedničkim izborima, oboren s pijedestala kombinacijom inflacije od 5,2 odsto, njegovom odlukom da na čelo vlade postavi Elizabet Born koju mnogi smatraju dosadnom tehnokratkinjom, kao i lošim postupanjem vlade tokom finala Lige šampiona između Real Madrida i Liverpula.

Prvi krug izbora obeležila je rekordna apstinencija s manje od 50 odsto izašlih, što ukazuje na zamor birača brzim promenama političkog pejzaža u kojima tradicionalne stranke gube snagu. Ipak, ističe Tajms, izbori su značajan uspeh za Melanšona, radikalnog levičara koji želi da izvede Francusku iz NATO-a, okonča zavisnost zemlje od nuklearne energije i zamrzne cene 100 osnovnih dobara.

Melanšon je odbacio prognoze da će Makronova koalicija zadržati većinu, tvrdeći da bi njegov savez u drugom krugu mogao da osvoji potpunu većinu, čime bi primorao Makrona da ga imenuje za premijera.

Čak i ako Melanšon ne osvoji većinu sledećeg vikenda, on može da onemogući Makrona da osvoji većinu, što bi, kako ocenjuje Tajms, bio značajan hendikep za Makrona, jer bi morao da politički trguje s opozicionim strankama kako bi progurao svoj program reformi.

Pet godina Makronove politike naklonjene biznisu – od slabljenja zaštite radnika do smanjenja beneficija zaposlenih – otuđilo je mnoge glasače, posebno na levici, piše Volstrit džurnal, dodajući da mnogi Francuzi vide Makrona kao predsednika bogatih, koji nema razumevanja za ekonomske probleme običnih građana.

Levo orijentisane birače takođe je od Makrona odbilo i njegovo skretanje udesno po bezbednosnim pitanjima.

S druge strane, Melanšon je antikapitalista koji je umalo ušao u drugi krug predsedničkih izbora nakon što je došlo do rasipanja glasova među više kandidata levice. Za parlamentarne izbore je Melanšon ubedio socijaliste, zelene i komuniste da zajedno nastupe s jednim kandidatom u svakoj izbornoj jedinici.

S uspehom u prvom krugu Melanšon traži da ga Makron imenuje za premijera ako njegova koalicija osvoji najveći broj mesta u Narodnoj skupštini. Taj scenario, poznat kao kohabitacija, nije se desio od ranih dvehiljaditih kada je predsednik bio Žak Širak.

Izlaznost od samo 47,5 odsto odražava široko rasprostranjeno razočaranje u politiku i osećaj birača da se ništa neće promeniti bez obzira na političko opredeljenje zemlje, ocenjuje Njujork tajms.

Mada je Makron odlučno pobedio na predsedničkim izborima u aprilu, on je na kraju dobio više glasova od Le Pen zato što su glasači više želeli da spreče pobedu ekstremne desničarke, nego što je postojao nekakav talas entuzijazma za njegovu politiku, piše američki list, ističući da dok rastu računi za energiju i hranu, predsednik deluje neobično nezainteresovano za građane i njihove brige.

Iako je najniža zabeležena izlaznost u prvom krugu parlamentarnih izbora povezana sa opštim nezadovoljstvom politikom, ona bi takođe mogla da bude posledica Makronovog stila vladanja s donošenjem odluka isključivo na vrhu, zbog čega je francuski parlament često delovao marginalizovano ili čak irelevantno. Makron sada obećava da će se u drugom mandatu više konsultovati, ali je to, kako ukazuje Njujork tajms, obećao i 2017. da bi s očiglednim uživanjem prihvatio ogromna ovlašćenja predsednika.

Premda rezultat parlamentarnih izbora predstavlja izuzetno dostignuće Melanšona, vatrenog levičarskog lidera koji je imao koristi od zabrinutosti francuskog društva zbog inflacije, Makron se na nekoliko izbora pokazao kao značajan protivnik – sposoban da zauzme čitav centar francuske politike, zasenivši i tradicionalne socijaliste s levog centra i republikance s desnog centra.

Bez obzira na primamljivost ekstremnih političara kod francuskih glasača gnevnih zbog ekonomske situacije i imigracije, politički centar je i dalje jak – Francuska se oduprla naglim skretanjima i promenama kao što je bila pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD 2016. ili odluci Velike Britanije da izađe iz Evropske unije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.