Rusija uporno napada ukrajinski energetski sistem: Šta će biti s ratom kada krene zima? 1 EPA-EFE/ARKADY BUDNITSKY

Građani Kijeva mogu da žive mirnije, bar za sada – potvrđena su prva dejstva protivvazdušnog raketnog sistema IRIS-T SLM.

Doduše, ne zvanično, ali sa video snimcima uništavanja ruskih krstarećih raketa i – što je još važnije – fotografijama ostataka nemačkih raketa snimljenim u Kijevu i njegovim predgrađima.

Sada kada je Kijev dodatno zaštićen od napada ruskih krstarećih raketa, one će biti preusmerene na druge ciljeve.

Ministar energetike Ukrajine Herman Galuščenko priznao je u petak u intervjuu Rojtersu da je u ruskim napadima pogođeno najmanje polovina generatora u ukrajinskim termoelektranama, što je prouzrokovalo štetu od nekoliko milijardi dolara.

Ukrajina je nekada izvozila struju, sada će morati da je uvozi

On je rekao da je 30 do 40 odsto ukupne elektroenergetske infrastrukture u zemlji ciljano na, kako je rekao, pokušaj da se uništi ukrajinski energetski sistem. Ministar Galuščenko je zbog ruskih napada najavio da će Ukrajina od izvoznika preći u uvoznika struje. Naravno, Ukrajina će moći da uvozi struju samo pod uslovom da ruski napadi ne onesposobe celokupnu elektroenergetsku infrastrukturu.

Zbog nestašice gasa i sama Evropa se bori sa problemom kako proizvesti dovoljne količine struje. Dodatni ukrajinski pritisak na snabdevanje sigurno neće olakšati situaciju, piše IndexHR.

Za očekivati je da će Rusi napasti Kijev balističkim projektilima

S obzirom na to da ruska vojska troši stotine miliona dolara na krstareće rakete da bi uništila ukrajinske elektrane, vest da su digli u vazduh branu hidroelektrane Kahovka snage 357 MV nije iznenađenje.

Ako moraju da ga napuste, Rusi će ga potpuno onemogućiti. Da li će i oni uništiti sisteme i pustiti Dnjepar nizvodno zavisiće najviše od taktičke situacije. Odnosno, da li će se i koliko ruskih snaga nalaziti nizvodno od brane, jer će i naglo puštanje vode onemogućiti prelazak Dnjepra.

Što se tiče ciljeva u Kijevu, s obzirom da su napadi krstarećim raketama na njih postali neefikasni, za očekivati je da će ruski generali početi da ih napadaju oružjem protiv kojeg IRIS-T SLM ne može da deluje – balističkim raketama.

Ruskoj vojsci ponestaje balističkih projektila, pa se Moskva dogovorila sa Teheranom da isporuči rakete Fateh-110 i Zolfaghar. Prvi ima domet od 300, a drugi čak 700 kilometara, što znači da Rusi mogu da ih lansiraju na Kijev iz dubine ruske i beloruske teritorije.

Vrlo brzo možemo očekivati balističke rakete sa bojevim glavama od 500 kg

Još gore je činjenica da obe rakete imaju bojeve glave teške 500 kilograma. Poređenja radi, često pominjani dron Šahed 136 nosi bojevu glavu od 40 do 50 kg. Stoga će svaki udar iranskih balističkih projektila Fateh-110 i Zolfaghar biti deset puta razorniji od udara dronom Shahed 136.

Ako su tačne tvrdnje zapadnih medija da je isporuka raketa Fateh-110 i Zolfaghar već dogovorena, onda vrlo brzo možemo očekivati njihovu prvu borbenu upotrebu. Jer, za razliku od zapadnih zemalja koje još uvek ne žele da pošalju instruktore u Ukrajinu, Iranci nemaju takvih problema. U stvari, iranska Revolucionarna garda poslala je instruktore i tehničare koji su na licu mesta rešavali sve probleme sa upotrebom drona Shahed 136. Brzo i efikasno.

Međutim, kako tvrdi Bela kuća, oni nisu direktno učestvovali u napadima. To verovatno znači da nisu postavili ciljeve ili pogodili prekidač za lansiranje. Po istom principu, iranski instruktori će doći zajedno sa raketama Fateh-110 i Zolfaghar i pripremiti ih za napade, dok će Rusi odrediti ciljeve i lansirati lansiranje. Na taj način prve rakete mogu da počnu da pogađaju ciljeve u Kijevu i ostatku Ukrajine nekoliko dana nakon isporuke.

Rusi se nadaju da će zima naterati Ukrajince da preispitaju vrednost otpora

Napadima na sistem proizvodnje i prenosa električne energije Rusija želi da, ako ne slomi, onda znatno oslabi volju Ukrajine da se odbrani. U Moskvi se nadaju da će najavljene zimske temperature od -15 ili čak -20 stepeni Celzijusa naterati Ukrajince da još jednom preispitaju isplativost nastavka pružanja otpora.

Istovremeno, u Moskvi po ko zna koji put ignorišu da će iste temperature negativno uticati na ruske vojnike, koje će uništiti ogromni minusi i ono malo preostale volje za borbu. I što je još važnije, zamrznuto ukrajinsko tlo će ponovo postati oklopno, što znači da će omogućiti velike ukrajinske ofanzive.

Najviše se priča o Hersonskoj ofanzivi

Jedna od ofanziva o kojima se poslednjih dana najviše priča je ofanziva Hersona. Za razliku od dosadašnje prakse ukrajinskih saopštenja, ovoga puta o hersonskoj ofanzivi mnogo više govore ruski nego ukrajinski izvori. Tako su izjave ruskog komandanta za ukrajinsko ratište, generala armije (isti čin ima ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, a samo maršal viši) Sergeja Surovikina da je situacija u Hersonskoj oblasti veoma teška koju neki doživljavaju kao najavu ruskog povlačenja sa desne obale Dnjepra.

Iako se izjava generala Surovikina pre svega odnosila na nevolju civila, ona je tumačena mnogo šire, a već se traže dokazi kako je počelo rusko povlačenje. Činjenica je da ruski blogeri i jutjuberi predviđaju teška vremena tamošnjim ruskim trupama. Uglavnom zato što je, prema njihovim tvrdnjama, ukrajinska vojska do sada na bojnom polju i u neposrednoj blizini nagomilala oko 100 hiljada vojnika.

Neki tvrde i da su prvi put od početka ruske agresije snage koje su do sada bile u Odesi i oko nje dovedene na ratište i trebalo je da odbiju ruske pokušaje desantnog napada. S obzirom na to da ruska mornarica više nema ni teorijske šanse da izvrši takav napad (između ostalog i zbog toga što su Ukrajinci dobili velike količine protivbrodskih raketa „Harpun“), nije neverovatno da su te snage zaista upućene ka Hersonu.

Međutim, činjenica je i da je ruska logistika i pored svih problema sa mostovima preko Dnjepra logistički izdržala. Ruska logistika je do sada uspevala da isporuči dovoljne količine municije i goriva pomoću pontonskih mostova, motorizovanih skela i barži, čak i brodova i transportnih aviona. Doduše, dostava hrane nije uvek bila prioritet, a svakako ni potreba stanovništva.

Rusi u Hersonu očekuju napade i dobro su ukorenjeni

Ni sam vrh ukrajinske vojske nije uveren u mogućnost da se Rusi tek tako povuku. Tako je visoki zvaničnik Generalštaba armije Aleksij Hromov izjavio da je „zadatak broj jedan ruskih snaga da drže južnu liniju fronta. Rusi kopaju i šalju više resursa u nadi da će zadržati ukrajinsku snage koje se guraju ka Hersonu“. On je takođe tvrdio da „neprijatelj planira da ovaj zadatak ispuni uz pomoć prvog talasa delimične mobilizacije i povećanjem broja svojih trupa na levoj obali reke Dnjepar“.

Ovo je juče ujutru dodao i Generalštab ukrajinske vojske saopštenjem da je Rusija poslala do 2.000 mobilisanih vojnika u Hersonsku oblast. Ukrajinska vojska tvrdi da su mobilisani vojnici stigli u Herson da pojačaju trupe na južnom frontu, gde Ukrajina izvodi kontranapad. Sve ovo zapravo ne navodi na zaključak da se Rusi spremaju za povlačenje.

Ovog puta neće biti iznenađenja

Nema logike da se ruske snage povlače jer Ukrajinci ovoga puta neće moći da postignu nikakvo iznenađenje, kao što je to bio slučaj u ofanzivi u Harkovu. Rusi očekuju napade i dobro su ukorijenjeni. Gotovo na svim mestima odbrana se proteže u tri i više redova. Kopali su i rovove za tenkove. Artiljerija ima unapred podešene parametre gađanja.

Ovoga puta, Ukrajinci će morati svojom brojnošću i odlučnošću da savladaju rusku odbranu. Napadajte istovremeno na celom bojnom polju i nadajte se da će na nekim mestima ruska odbrana popustiti i na kraju se srušiti. Ako do ofanzive dođe, biće to krvava bitka sa hiljadama mrtvih i ranjenih na obe strane.

Ukrajinci su mesecima priželjkivali zaporošku ofanzivu

Iako organizovano povlačenje ima smisla prvenstveno radi ograničavanja gubitaka i očuvanja snaga, ono istovremeno ima i snažan kontra-argument. Naime, ruskim povlačenjem na desnu obalu Dnjepra, ukrajinska vojska bi odjednom imala na raspolaganju više od sto hiljada vojnika spremnih za ofanzivna dejstva na drugim delovima ratišta. Proukrajinski blogeri i jutjuberi već mesecima najavljuju, odnosno priželjkuju veliku ofanzivu Zaporožja.

Koja bi jednom malom rukom oslobodila nuklearnu elektranu Zaporožje, a glavnim pravcem napada stigla do obale Azovskog mora. Na taj način bi se do sada jedinstveno ratište podelilo, a ruske snage raspoređene na zapadu bile bi osuđene na snabdevanje preko Krima i tamošnjeg mosta. Ukrajinska vojska do sada nije imala snage da pokrene treću ofanzivu istovremeno sa borbama u Harkovskoj i Hersonskoj oblasti. Ali ako se Rusi povuku preko Dnjepra, sve ukrajinske snage iz Hersonskog džepa biće slobodne za novu ofanzivu.

Sve dok dobro ukopane ruske snage vežu ukrajinske snage u Hersonskom džepu, velika ofanziva Zaporoža nije moguća.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.