Ruski ekonomisti upozoravaju: Gubici među mobilisanima za šest meseci mogli bi iznositi 60-70 odsto, to su muškarci najproduktivnijeg doba 1Foto: EPA-EFE/ANATOLY MALTSEV

Ruski ekonomisti Maksim Mironov i Oleg Itskoki (predavači na IE univerzitet Španija i UCLA univerzitet Kalifornija) objavili su kratku analizu u kojoj se procenjuju verovatni demografski uticaji mobilizacije na Rusiju.

Autori napominju da nisu nisu vojnici (naše vojno iskustvo je ograničeno na dve godine obuke u vojnom odseku), već ekonomisti.

Stoga su, tvrde, svi zaključci ovog članka zasnovani uglavnom na ekonomskoj logici i svrsishodnosti.

Objektivne brojke o veličini ruske grupacije, gubicima, planiranoj mobilizaciji itd. nikada nisu objavljeni. Postoje samo procene. Zato se, ukazuju, oslanjaju se na one brojke za koje smatraju da su najpouzdanije.

Na početku rata ukupna grupacija ruskih trupa procenjena je na 200.000.

Počevši od proleća, vlasti su aktivno regrutovale građane da služe po kratkoročnim ugovorima za zamenu ubijenih i ranjenih.

Koliko je novih vojnika po ugovoru regrutovano, kao i koliko ih je mobilisano u LNR/DPR, nije pouzdano poznato. U junu su britanski obaveštajci procenili gubitke ruske vojske na 20.000.

“Može se pretpostaviti da će do kraja septembra ova cifra biti reda veličine 35.000-40.000. Ako uzmemo odnos poginulih i ranjenih kao 1 prema 3, ukupni gubici ruske grupacije na kraju septembra su reda veličine 150.000 ljudi”.

Čak i preživele i zdrave vojnike u prvobitnoj grupi treba u bliskoj budućnosti zameniti, jer ne mogu da se bore bez odmora.

“Koliko bi vojnika trebalo da bude pozvano da zameni 350.000? Na početku rata u Ukrajinu su slali uglavnom profesionalne vojnike po ugovoru. Zatim je usledilo regrutovanje motivisanih ljudi koji su želeli da služe po ugovoru.

Mobilizacija podrazumeva propisivanje neprofesionalaca koji ne žele da služe, što znači da će njihova efikasnost biti nekoliko puta manja od one profesionalne vojske”, ukazuju.

Da bi se nadoknadili gubici, trebalo bi da se angažuje dva do tri puta više ljudi od prvobitne grupacije, tj. 700.000-milion ljudi.

Bilo je mnogo debata na društvenim medijima o tome koja je cifra zapravo bila u „tajnoj“ klauzuli dekreta.

Procenjujemo da je potražnja mnogo veća od 300.000 koliko je zvanično najavljeno.

Verujemo da će regrutacija biti usmeren uglavnom na mlade između 20 i 30 godina. Stariji građani su, pre svega, u lošijoj fizičkoj formi. Drugo, veća je verovatnoća da će imati decu i društvene veze.

Potencijalni trošak njihovog regrutovanja za vladu je mnogo veći nego za mlade, navode ruski ekonomisti.

„Zbog demografske rupe iz 1990-ih i ranih 2000-ih, sada u Rusiji ima samo 7,3 miliona muškaraca starosti 20-29 godina. Veća je verovatnoća da će mobilizacija ciljati one koji su služili vojni rok. Poslednjih godina je regrutovano oko 250.000 muškaraca godišnje.

Ako uzmemo u obzir da su neki od njih ostali da služe po ugovoru, neki su postali nekvalifikovani iz različitih razloga, dobijamo potencijalni fond regruta od 200.000 za svaku godinu, odnosno oko dva miliona ljudi među muškarcima od 20-29 godina starosti.  Ako ciljnu grupu povećamo na 35 godina, dobićemo fond od oko tri miliona ljudi. Na osnovu očekivane mobilizacije od 700.000-milion ljudi, dobijamo verovatnoću regrutacije za one koji ispunjavaju ciljne kriterijume iznad 25 odsto u roku od pola godine“.

Ova verovatnoća, tvrde, nije ni raspoređena po regionima.

„Siromašni i udaljeni regioni će regrutovati više, bogati gradovi manje, kako bi izbegli proteste. Već nakon prvih dana mobilizacije vidimo da vlasti slede ovu taktiku, tako da u siromašnim regionima postoji velika verovatnoća da se regrutuju i ljudi van ciljne kategorije“.

Prema pisanju medija, Dagestan ubrzano postaje „najproblematičniji“ region Rusije. „Meštani su se jutros okupili da protestuju protiv mobilizacije na autoputu Hasavjurt-Mahačkala u blizini sela Endirej. Čuje se mitraljeska paljba“, objavili su novinari na društvenim mrežama.

Očekivani gubici među novomobilisanim biće veći od onih u regularnoj vojsci, pre svega zbog lošije fizičke obučenosti, bez motivacije i izuzetno kratkog vremena obuke, uverenis u rsuki ekonomisti. Obuka vojske zahteva vreme i resurse. Ruske vlasti, ukazuju, trenutno nemaju dovoljno oficira za obuku mobilisanih, ni opreme, ni vremena.

„Mobilisani će biti poslati na front posle nekoliko meseci obuke (verovatno posle nekoliko nedelja) u suštini kao topovsko meso“, uvereni su Mironov i Itskoki.

Dodaju da će gubici biti uporedivi sa gubicima trupa DNR – britanski obaveštajci procenjuju da su od juna (3,5 meseca nakon rata) ostavili 55 odsto svoje prvobitne snage. Može se pretpostaviti da bi u narednih šest meseci gubici među ruskim mobilisanim mogli iznositi 60-70 odsto. Od toga je 15-20 odsto poginulih, 45-50 odsto ranjenih“

Rat u Ukrajini će prouzrokovati gubitak od oko 500.000 mrtvih i ranjenih (od kojih će značajan deo biti trajno invalid) za godinu dana. To su muškarci najproduktivnijeg doba, pred kojima je ceo radni i društveni život, napominju.

„U Rusiji ima 13 miliona muškaraca starosti od 20 do. 34 godine starosti. Pored služenja, nekoliko stotina hiljada muškaraca ovog uzrasta moglo je odlučiti (ili je već odlučilo) da emigrira. Sve u svemu, Rusija bi mogla da izgubi više od 10 odsto muškaraca u starosnoj grupi od 20 do 29 godina“.

Oni koji su se vratili iz rata imaju niz psihičkih problema – posttraumatski sindrom u vojsci. U Rusiji poslednjih decenija to su „avganistanski“ i „čečenski sindrom“. Obim gubitaka u Ukrajini je već premašio i avganistanski i čečenski rat.

Nakon završetka rata, Rusija će se, smatraju, suočiti sa porastom kriminala. Takođe značajan broj dece, posebno u siromašnim regionima, ostaće bez oca, što će dovesti do novog talasa kriminala za 5-10 godina kada ova deca postanu tinejdžeri.

Nezavisni ruski aktivisti za ljudska prava, novinari i političari predlažu sabotiranje dekreta o mobilizaciji svim raspoloživim sredstvima – od odlaska u inostranstvo do neispunjavanja zahteva komisija za nacrte.

„Svakako, ovo je minimalna strategija otpora da se izbegnu dodatni gubici života u zločinačkom ratu koji je pokrenuo Putinov režim u Ukrajini. Zbog činjenice da je regrutni potencijal prilično visok, izbegavanje služenja vojnog roka omogućava informisanijim i dobrostojećim mladim ljudima da izbegnu regrutaciju na račun svojih manje bogatih i informisanih vršnjaka“.

Shodno tome, ovakva strategija ne izbegava masivne besmislene gubitke ljudskih života povezane sa slanjem stotina hiljada regruta u rat u Ukrajini.

Tako se, zaključuju, rusko civilno društvo sada suočava sa izborom između masovnog protesta protiv mobilizacije i rata i gubitka desetina hiljada mladih života.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.