Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/DSJedan od glavnih krivaca za sunovrat demokraratije i građanskih sloboda je autoritarna politička kultura u kojoj nedostaju fer izbori, regularna smena vlasti, prava politička raznolikost i vladavina zakona, kažu sagovornici Danasa komentarišući izveštaj Fridom hausa u kom se navodi da je demokratija pretrpela „zančajne neuspehe širom sveta u 2023. godini“.
Globalno gledano, politička prava i građanske slobode su opali u 52 zemlje, a samo u 21 je došlo do poboljšanja, što označava 18. godinu zaredom pada globalnih sloboda, navodi se u izveštaju.
Goran Miletić, direktor Civil Rights Defenders, za Danas kaže da pad demokratije i poštovanja ljudskih prava kao trend postoji već nekoliko godina.
„Iako su društvene mreže doprinele pristupu alternativnim izvorima informacija u zemljama u kojima su mediji kontrolisani, druga strana medalje je opasnija. Došlo je do porasta populizma, lažnih vesti i nekažnjenog govora mržnje koji se svakodnevno širi na svim platformama“, kaže Miletić.
Prema njegovom mišljenju, to je pogodovalo podrivanju demokratskih institucija, a veoma mnogo je uticalo i na izborne rezulate u ogromnom broju zemalja.
„Nažalost, ne deluje da će doći do promene ovog trenda i verujem da će se slični problemi nastaviti i narednih godina. Situacija je posebno loša u tranzicionim zemljama kakva je Srbija gde su institucije ionako slabe“, smatra Miletić.
SNS steže kontrolu nad institucijama
Prema podacima iz Izveštaja, Srbija je ostala delimično slobodna zemlja, ali je jedna od 17 zemalja koje su zabeležile najveći pad sloboda prošle godine i nalazi se na listi između Rusije i Sijera Leonea.
Kako Miletić navodi, ne deluje da će doći do promene ovog trenda, već se, po njegovom mišljenju, problemi rasti i narednih godina.
„Situacija je posebno loša u tranzicionim zemljama kakva je Srbija gde su institucije ionako slabe“, kaže Miletić.
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evrospke poslove, za Danas ističe da se demokratija u Srbiji suočava sa ozbiljnim izazovima koji je guraju nizbrdo, navodeći da Srpska napredna stranka (SNS) sve više steže kontrolu nad državnim institucijama i medijima, što rezultira nepravilnim sprovođenjem izbora, cenzurom u medijima i gušenjem političkog delovanja opozicije.
„Nedostatak slobode medija je kao kamen oko vrata srpskoj demokratiji. Iako na papiru postoji sloboda govora, novinari su često meta skupih tužbi i javnih optužbi političara i ekonomskih moćnika, vlasništvo nad medijima je teško uhvatljivo, a političari i medijski vlasnici vrše pritisak. Ovo guši javnu raspravu i sprečava građane da se informisano uključe u politički život zemlje“, kaže Beširi.
Kako dodaje, politički pluralizam je oslabljen manipulacijama vlasti, kao što su pristrasna medijska izveštavanja, pritisak na nezavisne institucije i zastrašivanje opozicije.
„Ove taktike sputavaju opoziciju da se takmiči na ravnopravnoj osnovi, što sužava prostor za demokratski proces. Na sve to, netransparentan rad vlasti i korupcija dodatno ruše poverenje građana u demokratske institucije“, ukazuje Beširi.
Slabljenje demokratije u Srbiji, tvrdi Beširi, posledica je neodgovornosti koruptivne vlasti, nedovoljne zaštite građanskih prava i ograničene mogućnosti građana da učestvuju u političkom životu.
„Da bi se spasila demokratija, neophodno je obezbediti poštene izbore, garantovati slobodu medija i ojačati institucionalne mehanizme koji će sprečiti zloupotrebe vlasti. Ovi koraci su ključni za povratak Srbije na put demokratskog razvoja i jačanje njenih demokratskih institucija“, ukazuje naš sagovornik.
Beširi kaže da za sada deluje da ovakva vladajuća većina nema ni kapacitete niti želi da ojača demokratiju i slobode u Srbiji.
„Ako građani ne budu mogli da se izbore s bahatošću vlasti institucionalnim putem, politička teorija sugeriše da će put sloboda tražiti na ulicama“, zaključuje Beširi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
